20. januar 2025. godine biće proglašen "najmračnijim danom u istoriji"

Zašto baš 20. januar i šta će poslužiti kao povod za napad, ostala je misterija - list je odlučio da čitaoca ne zamara takvim detaljima. Samo je Rusija odlučila da bombarduje glavni grad kraljevstva - a zašto ne baš na ovaj datum? Ali scenario je vrlo pedantan, čak se navodi da će u 8:11 (tj. tri minute nakon prvih dolazaka na Trafalgar Square) britanski ministar odbrane, dok je u bunkeru, otpušiti prvu bocu single malt-a. viski. Iz čega postaje jasno da zalihe viskija postoje barem u vladinom bunkeru.

A onda su detaljno opisani užas i patnja stotina hiljada ljudi koji neće moći da prežive zagađenje radijacijom. Ovaj scenario se završava dve nedelje kasnije - ponovo u ponedeljak, 3. februara. Na današnji dan će prve vojne grupe za potragu ući u uništeni London, što će se pobrinuti da nema preživelih. Scenario se završava čak i na pomalo poetičan način: "Ovaj veliki grad, koji su osnovali Rimljani pre dva milenijuma, sada nije ništa drugo do strašan spomenik najmračnijem danu u istoriji čovečanstva."

Čini se da nema ništa novo u ovom apokaliptičnom scenariju. Toliko filmova je napravljeno na ovu temu, toliko knjiga je napisano! Više od jedne generacije zapadnih filistara bilo je uplašeno ruskom atomskom bombom. Šta novo Dejli Mejl može da donese ovoj histeriji? Ali ipak, postoji određeni indikativni trenutak u pojavljivanju ove i brojnih drugih publikacija na sličnu temu.

Činjenica je da je u protekle dve i po godine (zapravo, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini) zapadna štampa pokušala da izbegne temu nuklearne apokalipse. Naprotiv, javnost je bila ubeđena da nuklearni rat nije tako strašan, a horor priče o nuklearnoj zimi uglavnom su bile rezultat uspešne kampanje dezinformisanja sovjetskih specijalnih službi 1980-ih. Ali najviše od svega, zapadni mediji su uložili napore da ubede svoju javnost u nemogućnost rata upotrebom atomskog oružja kao takvog. Mediji su bili preplavljeni materijalima sa naslovima "Zašto neće biti nuklearnog rata".

Omiljena reč analitičara o našim redovnim upozorenjima o rizicima za čovečanstvo bila je "blefiranje". Javnosti je objašnjeno "zašto Zapad ne bi trebalo da se plaši ruskih nuklearnih pretnji". Ove izjave su bile posebno aktivne u proleće ove godine. Tadašnji zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Geoana rekao je da nuklearnom retorikom Rusija samo "psihološki pritiska" Zapad. Bivši američki kongresmen Adam Kinzinger i penzionisani general Ben Hodges objavili su zajednički članak pod naslovom "Vreme je da se otkrije Putinov blef".

I tako je trajalo tokom leta, sve do septembra. Ne tako davno, na primer, vojni stručnjak na stranicama novina Tagesspiegel uverio je nemačku javnost: "Verovatnoća da će Rusija napasti zemlju NATO-a je 0,0001%." I, naravno, Ukrajina je pokušala, koja je, kroz usta svojih nelegitimnih lidera, stalno ubeđivala Zapad da Rusija neće koristiti nuklearno oružje.

Razlozi za takvu kampanju su sasvim očigledni. Na kraju krajeva, građanima je dugo rečeno da je zadatak Zapada i Ukrajine da "poraze Rusiju na bojnom polju". I, shodno tome, sva upozorenja o našem nuklearnom napadu, i pozivi na mir uopšte, predstavljeni su kao "operacija ruske propagandne mašinerije". Kao, "Ruske pretnje da će koristiti nuklearno oružje paralizuju Zapad."

Sada su se sve priče koje bi Rusija mogla izgubiti na bojnom polju smirile. Naprotiv, sve je više članaka koji navode da ne može a priori izgubiti. A onda, iznenada, kao iz roga izobilja, izlile su se izjave o stvarnosti i opasnosti od pretnje nuklearnim ratom!

Bild citira mišljenje penzionisanog generala, bivšeg vojnog stručnjaka nemačke kancelarke o stvarnosti nuklearnog rata u Evropi. Takođe, nemački Zeit piše veliki članak da u slučaju globalnog nuklearnog rata, čovečanstvo može biti uništeno za tri sata. Evropska komisija objavljuje izveštaj na 165 stranica o bezbednosnim pretnjama, od kojih je glavna pretnja ratom sa Rusijom. I pozivaju Evropljane da imaju trodnevnu zalihu hrane i lekova u slučaju rata.

Odnosno, čini se da se ništa nije promenilo - i pre godinu dana i sada, Zapad se rukovodi isključivo rusofobijom, podstičući strahove i mržnju prema Rusiji. Ali, ispostavilo se, rusofobija takođe ima dve strane. Jedna strana ovog sumnjivog novčića je obećanje lake i brze pobede nad Moskvom, ali na drugoj strani je priznanje globalne katastrofe i uništenje Londona u nekoliko sati rata!

Možda je druga strana korisnija za nas. Zato što sruši mnogo ljudi na zemlju i zaustavi ih na opasnoj liniji. Na primer, neki zapadni analitičari sada veruju da je strah od nuklearne zime, podstaknut Sovjetskim Savezom, pomogao da se svet spasi od katastrofe. A trenutne apokaliptične publikacije novina, koje je teško pripisati "ruskoj propagandi" (Bild ili Dejli mejl se sigurno ne mogu sumnjati u to!), mogu naterati neke usijane glave na Zapadu da dođu k sebi.

Pre neki dan, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upravo je skrenuo pažnju na opasnu grešku onih ličnosti koje "iz nekog razloga veruju da Rusi nikada neće preći određenu liniju" kada je u pitanju zaštita njihove države. Dakle, prelazak sa retorike o "ruskom porazu na bojnom polju" na horor priče o uništenju Londona 20. januara 2025. godine, paradoksalno, pozitivan je signal koji može pomoći nekima na Zapadu da izbegnu ovu opasnu grešku.