Američki rat protiv droge nije onakao kakav izgleda – i novi predsednik Kolumbije želi da ga okonča

Gustavo Petro obećava veliki udarac američkoj hegemoniji nad Latinskom Amerikom

Američki rat protiv droge nije onakao kakav izgleda – i novi predsednik Kolumbije želi da ga okonča
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro drži zajedničku konferenciju za novinare sa predsednikom Čilea Gabrijelom Borićem u predsedničkoj palati Narino u Bogoti, Kolumbija, ponedeljak, Aug. 8, 2022. © AP / Fernando Vergara

Levičar Gustavo Petro inaugurisan je za novog predsednika Kolumbije 7 avgusta. U svom prvom obraćanju, Petro je pomenuo mnoga važna pitanja sa kojima se suočava Kolumbija, uključujući klimatske promene, siromaštvo, obrazovanje i, posebno, takozvani 'Rat protiv droge'. 

"Vreme je za novu međunarodnu konvenciju koja prihvata da je rat protiv droge rezolutno propao i da je ubio milion Latinoamerikanaca, od kojih su većina Kolumbijci, u poslednjih 40 godina, a to ubija 70.000 ljudi u Severnoj Americi od predoziranja godišnje drogom, od kojih nijedan nije proizveden u Latinskoj Americi, " rekao je on

Petro je dodao da je ovaj rat "ojačao mafije i oslabljene države", istovremeno naveo "države da počine zločine", uključujući kolumbijsku državu. On je pozvao na novu paradigmu koja "omogućava život i ne generiše smrt" istovremeno okrivljujući Sjedinjene Države da imaju sposobnost da promene globalnu politiku protiv droge, ali da to ne urade. 

Ovo je zaista deklaracija koja menja igru iz Petroa jer je Kolumbija daleko najvažniji partner u ratu protiv droge koji predvode SAD. Kolumbija koja odbacuje postojeći status kvo poslala bi udarni talas kroz međunarodnu zajednicu i mogla bi da postavi multilateralne diskusije o novoj strategiji koja se ne fokusira na vojno-prvi odgovor. 

Da napomenemo, Petro zna par stvari o ratu protiv droge s obzirom na njegovu prethodnu vezu sa sada ugašenom levičarskom paravojnom grupom M-19. Ovaj rat je zabeležen zbog dubokih protivrečnosti, tačnije činjenice da se američka vojna pomoć i obuka Kolumbiji više fokusirala na antikomunizam – to jest na spuštanje grupa kao što je M-19 – nego na borbu protiv trgovine narkoticima. 

SAD su poslale vojnu pomoć grupama u Kolumbiji, uključujući kolumbijsku vojsku, koje su počinile dobro dokumentovana kršenja ljudskih prava. Klintonova administracija se čak odrekla većine uslova ljudskih prava koji se obično vezuju za takvu pomoć, ocenjujući da je ona ključna za nacionalnu bezbednost SAD. Vašington takođe hiper-fokusira pažnju na borbu protiv levičarskih grupa u Kolumbiji, istovremeno podržavajući desničarske grupe, npr.

Kao zapažen primer, bivši kolumbijski predsednik Alvaro Uribe, koji je dobio najviše američko civilno priznanje, Predsedničku medalju slobode, od bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, identifikovan je od strane američkih obaveštajnih službi kao povezan sa trgovinom narkoticima u zemlji. On je i dalje moćan igrač u kolumbijskoj politici i bio je glavni vašingtonski konduit u regionu tokom svog mandata od 2002-2010.

Ovo je tačka od posebnog značaja za mene lično.. Pošto sam rođen u Sinsinatiju, Ohajo i odrastao u Severnom Kentakiju, u suštini epicentar američke opijatne krize, video sam razarajuće efekte ovih lekova iz prve ruke. Znam porodice koje su raskomadane, video sam siromaštvo zavisnosti i čak izgubio oko desetak mojih vršnjaka zbog predoziranja, samoubistva ili ubistva povezanih sa bandama. 

Jedna stvar koju mogu sa sigurnošću da kažem je da status kvo ne radi. Ako ništa drugo, to jednostavno stvara petlju povratnih informacija gde su recidiv i relaps neizbežni – sve dok privatne rehabilitacione ustanove i velike farmaceutske kompanije profitiraju na zadnjem kraju. Neizbežan ishod, kao što je uvek slučaj u Sjedinjenim Državama, jeste kriminalizacija siromaštva – jer je nizak prihod domaćinstava možda najvažniji pokazatelj zloupotrebe supstanci.

Ovo je posebno važna tačka jer pokazuje presek protivrečnosti sa Ratom protiv droge na unutrašnjem i međunarodnom planu. Naime, rat je produžetak zaostalog, neoliberalnog vašingtonskog režima i njegove težnje da zgazi sve društvene pokrete – bilo one kod kuće ili u inostranstvu – koji osporavaju američku diktaturu bogatih. 

Ova imperija se otkrila ne samo da je moralno nepravedna prema onima koji su najviše pogođeni njenom sklonosti da počini neizrecive zločine već i nepouzdanim, neodgovornim i nestabilnim. Dok američki imperijalizam nastavlja svoju neizbežnu silaznu putanju, prozori mogućnosti će se predstaviti kako bi promenili postojeće politike koje se ne uklapaju u interese međunarodne zajednice. Poziv predsednika Gustava Petroa na novu međunarodnu paradigmu protiv droge je jedan takav primer. 

Bredli Blankenšip  američki novinar

Izjave, stavovi i mišljenja izneseni u ovoj kolumni isključivo su autorovi i ne predstavljaju nužno stavove NOVINE INFO