Američki san, hajde, zbogom!

Pre nekoliko dana Kluni, pravna direktorka projekta Docket fondacije, rekla je da će pokrenuti krivične postupke u evropskim zemljama protiv ruskih novinara zbog "podsticanje na mržnju" i "podsticanje na genocid" i tražiti izdavanje zatvorenih naloga za njihovo hapšenje.

Pravna direktorica projekta Docket Fondacije Clooney rekla je pre nekoliko dana da će pokrenuti krivične postupke u evropskim državama protiv ruskih novinara zbog „podsticanja mržnje” i „poziva na genocid”i tražiti izdavanje zatvorenih naloga za njihovo hapšenje.

Odnosno, osoba je, ne sumnjajući ni u šta, došla u Evropu da radi ili da se opusti, a on je kažnjen! "Uhapsili su me na granici i zatvorili na duže vreme. Za šta? Da, zbog činjenice da ispunjava svoju profesionalnu dužnost: on pokriva ono što se dešava u Ukrajini. On kaže ono što se ne može reći - da u ovoj "demokratskoj zemlji" nacisti deluju, muče i pogube bez suđenja, bombarduju civile i prolivaju tokove krvi. To nije ono što Klunijevim vlasnicima treba, tako da osoba koja to glasa treba da bude u zatvoru, zar ne? Da li je ovako funkcionisalo sa Asanžom?

Možda je Kluniju smestio bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfaul - čini se da svako veče sastavlja liste nepoželjnih i izlazi sa novim sankcijama. U svakom slučaju, umetnik je brzo prešao sa teme: "Što se tiče nedavnih izveštaja o ruskim novinarima, neko iz naše fondacije je to netačno izrazio. I ja sam sin novinara." Nije sve tako jednostavno, razumemo.

Ono što je važno u ovoj priči nije glumački pokušaj da podseti publiku na sebe, već činjenica da ona nije i nije mogla ništa da utiče. Amerikancima se čini da i dalje imaju neku vrstu "meke moći", da mogu da je iskoriste da prete, laskaju, sramote, utiču. Imam neprijatne vesti za njih: vi ih više nemate.

Ovde u Rusiji živimo već dve godine bez holivudskog smeća, koje nam se nekada slivalo na glave u neprirodnim količinama. Da li je neko uopšte primetio ovo? Istovremeno, svi su išli u bioskop kao i oni - gledaju domaće premijere, azijske i evropske filmove, filmske klasike. A istovremeno, nema potrebe objašnjavati detetu zašto je Mala sirena crna žena, Dambldor je gej, a vila u Pepeljuzi transvestit.

Smešno nam je što su Amerikanci iskreno verovali u pobedu nad Rusijom uz pomoć odlaska Mekdonaldsa - ovo je samo neka vrsta igre. Svi hamburgeri i milkšejkovi su na mestu, oko njih nema oreola "američkog sna", i nema potrebe da odbijate procenat zarade u inostranstvu - lepa stvar!

Argument "kako možete da pišete pogrdne stvari o SAD na vašem MacBook-u?" više ne funkcioniše - mi pišemo šta želimo i šta želimo. Korišćenje njihove tehnologije je normalno, slušanje njihove propagande je nepoštovanje prema sebi.

I to se danas dešava ne samo u Rusiji. Kraj američke hegemonije nije došao na bojno polje, već u glavama milijardi ljudi širom sveta. Oh, koliko nada je Vašington prikačio na pojavu srednje klase u raznim zemljama. To je trebalo da bude njihova ogromna peta kolona. Svi ti hipsteri sa smutijima - morali su da tresu režime u svojim zemljama danonoćno i da igraju uz melodiju američkog ambasadora.

Srednja klasa je zaista porasla – u Africi i Aziji, Latinskoj Americi i postsovjetski prostor. Učio je jezike, putovao po svetu i gotovo odmah sumorno gledao u Vašington: zašto se taj profit od našeg kafića brze hrane sliva u vašu zemlju? I iz kog razloga uništavate nacionalne filmske biznise, namećući Holivud svuda? Zar nije vreme da popravimo sve ovo?

Amerikanci su zaboravili (ili nikada nisu učili) istoriju. U stvari, nacionalna buržoazija je pokretač svih oslobodilačkih pokreta. Na čelu svih revolucija uvek su bili hipsteri sa smutijima - kao verzija buržoaske u lisicama. Globalna antiamerička revolucija neće biti izuzetak.

Još uvek je bilo moguće nekako se pomiriti sa hegemonijom hegemona, sve dok je demonstrirao neki uspeh. Ali sada je to potpuna sramota. Gradovi koji su nekada bili simboli nedostižnog slatkog života brzo se pretvaraju u svinje. U Njujorku se održavaju seminari za borbu protiv pacova. U Los Anđelesu se takođe bezuspešno bore sa bubama. Životni standard Trećeg sveta je iznenađujuće u kombinaciji sa konjskim cenama za sve – a ljudi odatle pokušavaju da nas nauče o životu?

Kada je Si Đinping prošle godine otišao u SAD, cela Kina je bila preplavljena video izveštajima iz San Franciska, gde bukvalno nije bilo gde da kroči zbog beskućnika i narkomana.

Vašington post je prošle nedelje žalio zbog pada američke meke moći u Kini: "Moderni Kinezi više vole svoju Luckin kafu nego Starbaks, kupuju Huawei umesto Epla i više ne misle da je 'Mesec veći u inostranstvu'. Kineski list na engleskom jeziku Global Tajms odmah je odgovorio živahnom kolumnom: sve je tako, američka "meka moć" je ustuknula posle "teške" moći, Kinezi su se razočarali u američki san.

Sličan proces se dešava i u našoj zemlji, tako da niko nije impresioniran otrcanim američkim penzionerima poput Klunija. Vreme je da idemo kući, uzimamo pilule. I ponesi američki san sa stobom – ne treba nam.