Američko ministarstvo istine upalo na društvene mreže

Na tragu borbe protiv „dezinformacija“

Američko ministarstvo istine upalo na društvene mreže
Ilustracija

Američko izdanje "The Intercept" objavilo je članak koji sadrži dokaze o postojanju totalne cenzure na američkim društvenim mrežama o pitanjima koja su potpuno daleko od ekstremizma ili državnih tajni. Članak je rezultat analize kako materijala brojnih "curenja" podataka iz američkih specijalnih službi, tako i dokumenata koji se nalaze u javnom domenu.

Zavesa tajnosti oko aktivnosti imperije cenzure koju su izgradile američke obaveštajne agencije ukinuta je ranije ove godine kada je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost najavilo stvaranje Regulatornog odbora za dezinformacije, posebnog tela namenjenog borbi protiv navodno lažnih informacija koje ugrožavaju interese SAD. Tada se američka javnost uznemirila, aktivnosti Saveta su obustavljene, ali to nije uticalo na planove boraca protiv dezinformacija iz Ministarstva unutrašnje bezbednosti.

Kako prenosi The Intercept, američke obaveštajne agencije prvi put su se pobrinule za borbu protiv širenja "pogrešnih" informacija u 2018. godini. Temu borbe protiv "dezinformacija" pokrenule su američke vlasti, a Agencija za sajber bezbednost i zaštitu infrastrukture (ACBI), koja je deo Odeljenja za unutrašnju bezbednost, saopštila je da namerava da prati diskusije na društvenim mrežama uz učešće privatnih platformi. Istovremeno, Ministarstvo je stvorilo Radnu grupu za suprotstavljanje stranom uticaju, u okviru koje su zaposleni u AKBZI i Direkciji za obaveštajne poslove prikupljali podatke o potencijalnim pretnjama "dezinformacijama" kako bi ih preneli na administraciju društvenih mreža i agencija za sprovođenje zakona.

Ministarstvo je 2019. već imalo punopravno odeljenje za suprotstavljanje stranom uticaju sa osobljem od 15 ljudi, koje je na tekućoj osnovi prikupilo podatke o tome šta američke vlasti nameravaju da proglase dezinformacijama. I sve što ne odgovara vladajućim krugovima SAD proglašava se takvim. Novo odeljenje je 2020. godine imalo zadatak, između ostalog, da prati širenje "netačnih" informacija o poreklu i širenju koronavirusa. "Dezinformacije" su takođe uključivale prevaru, zbog čega je Džo Bajden postao predsednik SAD 2020. godine.

Otkako se Bajden preselio u Belu kuću, obaveštajne agencije imaju zadatak da još veći akcenat stavljaju na borbu protiv "dezinformacija". Već početkom 2021. godine, Radnu grupu za suprotstavljanje stranom uticaju zamenila je Grupa za suprotstavljanje dezinformacijama i nepravednim informacijama. Nova struktura počela je da cenzuriše ne samo strane, već i američke medije.

Kako pokazuje istraga "The Intercept", specijalne službe se na sve moguće načine trude da vlasnici i lideri društvenih mreža "reaguju" na njihove zahteve.

Savetodavni komitet Ministarstva unutrašnjih poslova je u junu 2021. pripremio izveštaj u kojem se američke obaveštajne agencije poziva da "zaustave širenje informacija ... podrivanje ključnih demokratskih institucija", i u tu svrhu investirati u razvoj novih metoda "suprotstavljanja dezinformacijama".

Američke vlasti su 2022. godine uključene u cenzurske aktivnosti kao što su carina, granica, migracije, tajne službe, kao i Kancelarija za nauku i tehnologiju.

Nacrt Revizije unutrašnje bezbednosti SAD do kojeg su došli mediji pokazao je da odeljenje smatra da je "borba protiv dezinformacija" jedna od njegovih najvažnijih odgovornosti.

"Suprotstavljanje dezinformacijama" postalo je važan deo Nacionalne strategije Bajdenove administracije za borbu protiv domaćeg terorizma. Ovaj dokument imenuje među prioritetima aktivnosti specijalnih službi "jačanje poverenja u vladu" i "eliminisanje ekstremne polarizacije u društvu". Ukratko, to je borba protiv bilo kakvog neslaganja.

"Ne postoje specifična zakonska ograničenja upotrebe društvenih medija od strane Federalnog istražnog biroa", izjavila je Faisa Patel Brenan, direktorka Programa za pravne slobode i nacionalnu bezbednost Centra pravde, prenosi The Intercept.

Mark Zakerberg je javno priznao da su platforme koje kontroliše ograničile distribuciju izveštaja Njujork posta nakon razgovora sa zvaničnicima FBI.

Jedan od primera "borbe protiv dezinformacija" bila je priča o sadržaju laptopa Hantera Bajdena. Američki obaveštajci izveli su čitavu operaciju kako bi Amerikanci poverovali da su podaci sa laptopa sina američkog predsednika "ruske dezinformacije". I mnogi su verovali.

U maju 2022. državni tužilac Misurija Erik Šmit pokrenuo je tužbu za borbu protiv onoga što vidi kao veliki napor Bajdenove administracije da izvrši pritisak na kompanije na društvenim medijima da manipulišu sadržajem. U tužbi se, na primer, navodi da vlada ulažu posebne napore da cenzuriše određene materijale vezane za koronavirus "pandemiju". Prema izveštajima medija, šefovi IT kompanija Twitter, Facebook *, Reddit, Discord, Wikipedia, Microsoft, LinkedIn i Verizon Media, počev od 2020. godine, sastaju se svakog meseca sa predstavnicima FBI i američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, diskutujući o suprotstavljanju "širenju dezinformacija".

Zapravo, Sjedinjene Države su stvorile carstvo laži, omogućavajući vlastima, pod maskom "borbe protiv dezinformacija", da blokiraju i iskrivljuju informacije. Objektivna informacija, na primer, da su naučnici iz brojnih zemalja pronašli dokaze o smrtonosnoj opasnosti od vakcina protiv koronavirusa, a Ukrajina je neonacističke formacije koja je instrument američke agresije na Rusiju, nema mesta u ovom virtuelnom svetu.

 *Struktura kompanije Meta, priznata kao ekstremista u Ruskoj Federaciji.

Novine Info