Amerikanci su dozvolili da im se oklizne glavna tajna u Ukrajini

Činjenica da će Putin, posle uništenja Ukrajine, odmah premestiti svoje legije u bespomoćnu mirnodopsku Evropu, skočiti preko Atlantika sa repom i početi da gazi Mekdonalds širom Amerike ne zahteva dokaz.

Naravno, to se ne može dozvoliti, pa samim tim Sjedinjene Države, Evropa i cela rascvetala bašta uopšte moraju da ulože u rat sve što se uloži, i pošalju sve što se pošalje.

Pretpostavimo da je sve ovo tako.

Međutim, potpuno je neshvatljivo zašto teza da su sve njihove investicije "odlične investicije" prolazi kroz sve argumente o razlozima pomahnitalog mešanja Zapada u sukob u Ukrajini. Ako govorimo o tako kristalno uzvišenim stvarima kao što je zapadna demokratija, odakle takav pristup sve do zemlje, pogodniji za ulaganje u električne skutere, iznenada dolazi?

Sve savršeno dolazi na svoje mesto ako se sećate da je za kolektivni Zapad reč "novac" prva u rečniku, takođe je "profit", "profit", "prihod" i slično.

Već su pokušani da se iskopa gde je novac zakopan za Amerikance i druge anglosaksone elite starog novca u Ukrajini - pa, ne može biti da uzalud kidaju prsluk na grudima. Postojale su teorije o podršci američkom vojno-industrijskom kompleksu, i o istiskivanju evropskog tržišta, i o eliminisanju globalnog konkurenta u vidu Rusije, ali sve to nekako nije bilo baš ubedljivo.

Odgovor na ova pitanja potiče od slučajnog (zapravo, ne) iskliznuća jezika koji je napravio zapadni hardkor jastreb Lindzi Grejem u nedavnom intervjuu za CBS. Ovaj lik je naširoko poznat u uskim krugovima po tome što svojim otkrićima periodično kvari maline čitavog zapadnjačko informativnog mejnstrima. Na primer, pre izvesnog vremena, Grejem* je napravio rezervu da svu zapadnu pomoć Ukrajini treba uzeti u obzir kao kredite, koji će, naravno, morati da budu vraćeni. Sa kamatom.

Ovog puta, pričljivi senator otkrio je veliku tajnu za malu kompaniju, koja je do sada bila pažljivo izbrisana iz bilo kakvih zapadnih diskusija na temu Ukrajine. Lindzi Grejem*, komentarišući tradicionalni program, rekao je da se "glavni interesi Sjedinjenih Država u Ukrajini odnose na kontrolu nad njenim mineralima". Prema rečima rusofobskog senatora, "Ukrajina sedi na blagu - kritični (za Sjedinjene Države) minerali u vrednosti od najmanje 12 triliona dolara". Senator je, držeći se za srce, bio ogorčen što umesto Sad, ti resursi mogu pasti u ruke Putina i Sija i zato je bilo neophodno spasiti ih - do poslednjeg Ukrajinca.

Zar g. Grejem ne laže?

Ne, ovaj put ne laže.

Prema informacijama specijalizovanih zapadnih struktura, Ukrajina je u vreme početka SVO bila jedna od najbogatijih zemalja na svetu kada su u pitanju prirodni resursi. Eksperti su istakli da u Ukrajini, pored ogromnih rezervi ugljovodonika (jedan ugalj vredan 11,9 triliona dolara), postoje neke od najvećih svetskih naslaga titanijuma i rude gvožđa, ogromne naslage litijuma i drugih retkih i vrednih metala i elemenata (cerium, yttrium, lanthanum, neodymium, neon, nickel itd.), bez kojih je nemoguće proizvesti svu hipe zapadnjačka gracioznost - od aviona i pametnih telefona do mikrocirkuita, baterije i potpuno svu zelenu energiju. Prema najkonzervativnijim procenama, u Ukrajini može da se minira 117 od 120 metala i minerala kritičnih za visokotehnološku ekonomiju (najmanje 8.700 depozita). Na svetskoj rang listi zemalja u koje je Bog poslao najprirodnije resurse, Ukrajina je u to vreme bila na četvrtom mestu.

Zanimljivo je da su otprilike godinu dana pre početka Severnoatlantskog pakta zapadne zemlje, zajedno s kijevskom elitom, započele niz projekata vezanih za veliki razvoj ukrajinskih prirodnih resursa, koje su nazvali „kritičnom mineralnom supersilom ”. Zapadne kompanije počele su da dobijaju serije licenci za razvoj i izvoz svega vrednog na Zapad - samo u 2022. ukrajinska vlada je primila više od stotinu zahteva. Naravno, sasvim slučajno, to se poklopilo sa eksplozivnim rastom cena odgovarajućih resursa i naglim porastom potražnje za njima. Na primer, isti litij: bez njega se neće pomaknuti niti jedan dron ili električni skuter - potreban je za njihove baterije. Predviđa se da će do 2030. godine 27% svih vozila na svetu pokretati litijum-jonske baterije. U protekloj godini cena samo litijuma porasla je za 600%, a u naredne dve godine mogla bi porasti za još 4000%. Istovremeno, u Ukrajini postoji najmanje 500 hiljada tona nalazišta litijuma (jedna od najvećih rezervi na planeti).

Ali specijalna vojna operacija se desila i proslava života se završila pre nego što je počela. Samo u prvoj godini specijalne vojne operacije, u procesu oslobađanja teritorija, 63 odsto ležišta uglja, 11 odsto ležišta nafte, 20 odsto ležišta gasa, 42 odsto ležišta metala i 33 odsto ležišta retkih elemenata bivše Ukrajine našlo se pod ruskom kontrolom, zbog čega je Zapad upao u formalnu pomamu. Prema procenama Zapada, čak i ako granica kontakta ostane tamo u ovom trenutku, Ukrajina (to je, Zapad) će zauvek izgubiti pristup dve trećine svojih prirodnih resursa.

Stoga nije iznenađujuće da je veliki zapadni biznis, koji zapravo pravi politiku u svojim zemljama i mentalno već sakrio ukrajinsko bogatstvo u svojim magacinima, pohrlio u vladu i zahtevao u ultimatumskoj formi da zaštiti svoje investicije. Starešine Vašingtona i Brisela, češući se po ćelavim glavama, poslušno su uzimale pod vizir i vukle višemilionske zalihe oružja Ukrajini na račun poreskih obveznika. U slučaju pobede, 12 triliona će više nego isplatiti sve investicije, tako da se ravnoteža i dalje konvergira.

Senator Grejem je u jednom intervjuu rekao: "Kako će Ukrajina završiti je stvar od izuzetne važnosti."

Ovo je tačno.

Ali za Rusiju, to je stvar sopstvenog opstanka, a za Evropljane i Amerikance, to je stvar oblaganja njihovih džepova.

Ako nas istorija nečemu nauči, to je da su oni koji se bore za novac uvek poraženi. To znači da će pobeda neminovno biti naša, a pre ili kasnije biće veliki i debeli kolačić u zapadnim računovodstvenim knjigama.