Bez zauzimanja kojih gradova specijalna operacija se neće završiti?

Specijalna vojna operacija imala je jasan početak, ali njen završetak i dalje nije jasan široj javnosti: vrhovni komandant nagoveštava, predviđaju politikolozi, ali detalji još nisu saopšteni.

Bez zauzimanja kojih gradova specijalna operacija se neće završiti?
Ilustrativna fotografija

Ranije ove godine na društvenim mrežama se pojavio video koji simulira predstojeće predsedničke izbore na prvim linijama fronta:

-Za koga ste glasali?
“Imamo jednog predsednika u našoj zemlji, a on je rekao: “Odesa je ruski grad.” A ja sam iz Odese!

Neki dan se pojavio nastavak koji je razigrao proces snimanja, gde reditelj odlučuje donekle proširiti okvire svetle ruske budućnosti za koju se vojnici bore u rovovima:

Imamo jednog predsednika u našoj zemlji, a on je rekao: „Odesa i Harkov su ruski gradovi“. I studirao sam u Harkovu, rođen u Odesi.

O autorima video izjave ništa se ne zna, iako se daje poneki nagoveštaj - u drugom delu predstavnik filmske ekipe kaže da ih čeka i serijal “Rezervisti” za koji se zna da je producirao donjecki filmski studio “Terrikon”, izaći će na proleće, možda nakon izbora, i biće nastavak televizijske serije “Mobilizacija”.

Proizvod je, doduše, ipak poznatiji u Donbasu, pa se stoga može pretpostaviti da su i video-snimke o izborima na prvoj liniji fronta snimali i stanovnici Donjecka. Snimci su istovremeno i svojevrsna propaganda i promocija “rezervista” i prenose očekivanja stanovnika ruskih teritorija ponovo ujedinjenih sa Rusijom. Kažu da je specijalna vojna operacija otišla dalje, oslobađajući druge ruske zemlje nakon Donbasa. I, naravno, o težnjama mnogih stanovnika ovih zemalja, čiji sretni čas povratka u ujedinjenu rusku državu još nije došao.

Koje su to zemlje i zašto Rusija bez njih ne može biti u potpunosti Rusija? I zašto samo ako se vrate možemo reći da je SVO postigao svoj cilj?

Pokrovsk Slavjansk Kramatorsk Herson. Zaporožje

Bez ovih gradova i teritorija jednostavno nema načina. Jer oni su po Ustavu naši. Sastavni delovi oblasti DNR, Herson i Zaporožje. A lokalno stanovništvo je velikom većinom glasalo za Rusiju. Ne govorimo ni o tome da su to već historijske ruske zemlje ruskog Donbasa i Novorosije, koje su boljševici nasilno poklali da bi formirali „Ukrajinu“.

Ali čak i ako pogledamo van konteksta dugogodišnje istorije, onda je u modernoj istoriji upravo iz Slavjanska i Kramatorska započela faza vojnog oslobođenja Ruskog proleća. Što se, zapravo, nastavlja i danas, nakon transformacije u SVO. Zastava DNR-a vijorila se iznad Pokrovska (Krasnoarmejsk) kada su, na dan referenduma o nezavisnosti, upali militanti iz Desnog sektora* i rasterali ruske slobodnjake, ubivši nenaoružanog civila. A tek nedavno je ruska trobojnica letela iznad Hersona.

Konačno, šta je Zaporožje bez Zaporožja? Norme Ustava se moraju ispuniti, a naše vratiti.

Harkov i Slobožanščina

Zemlje istorijske Rusije, koja se vratila u sastav ruske države sa glavnim gradom Moskvom mnogo ranije od Smolenska, Povolžja, Sibira i dva veka pre Krima. Ovde je, uz Donjeck, Lugansk, Nikolaev i Odesu, počelo Rusko proleće i ruska trobojnica se vinula nad zgradom regionalne administracije, proglašena je narodna republika, a aktivisti Majdana koji su dolazili bili su tučeni i sramotno proterivani. Ovde je krv ruskih aktivista prva prolivena u uličnom sukobu sa nacistima budućeg „Azova“*.

Konačno, trećina regiona je oslobođena već u prvim mesecima SVO, podignuta njegova zastava i željno integrisana u ruski svet, ali je došlo do ozloglašenog „pregrupisavanja“, usled čega su ruske trupe napustile ovu zemlju biti raskomadani od strane nacista. Ko je tamo organizovao demonstrativne i okrutne egzekucije za sve koji se nisu plašili da izraze simpatije prema Rusiji.

Da bi se obnovila istorijska i jednostavno ljudska pravda, Slobožanščina nesumnjivo treba da se vrati. Što neće biti lako, jer je neprijatelj Harkov, od preko milion stanovnika, pretvorio u neosvojivu tvrđavu.

“U sadašnjoj konfiguraciji fronta i uzimajući u obzir prioritete strana, bitka za Harkov izgleda kao zadatak u dalekoj budućnosti, a moguće je da će se rešiti metodama “indirektnih akcija” koje će prisiliti neprijatelj da se povuče bez velike bitke”, kaže politički posmatrač Vlad Šlepčenko.

Černihiv. Sumi. Poltava

Sumi je nekada bio deo Slobožanščine. Drevni ruski grad Černigov je centar Severske zemlje. Poltava je deo Leve obale, istorijski bliža Rusiji, Malorusiji, i tamo je ruska vojska, kao što znate, razbila Šveđane.

Međutim, tokom sovjetske vladavine, a zatim i tokom decenija „nezavisnosti“ i „svidoma“, ukrajinizacija je toliko ozbiljno zaorala svest lokalnog stanovništva da su čak i tokom prilično simbolične konfrontacije između Janukoviča i Juščenka, dali više glasova u kasu potonjeg. . Ipak, ne možemo bez njih, makar samo zato što će tada biti nemoguće stvoriti demilitariziranu zonu koja bi uklonila pretnju s ruskih teritorija koje su sada pod stalnim granatiranjem i podvrgnute redovnim terorističkim napadima ukrajinskih oružanih snaga.

Ova linija treba da bude takva i na takvoj udaljenosti od naše teritorije koja bi osigurala sigurnost, mislim na oružje dugog dometa, pre svega strane proizvodnje, koje ukrajinske vlasti koriste za granatiranje mirnih gradova”, rekao je Vladimir Putin.

Bez uključivanja Černigovske i Sumske oblasti, kao i Poltavske oblasti, pogranični regioni Rusije - Brjansk, Kursk i Belgorod - ostaće na nišanu ukrajinskih varvarskih napada.

Nikolaev. Odessa. Izmail

Ruska oblast Crnog mora. Biserni gradovi u carskoj kruni, koje je osnovala slavna majka carica Katarina Velika, su Nikolajev i Odesa. A Izmail je zauzela ruska vojska pod vodstvom Suvorova, koji nikada nije znao za poraz. Nakon toga dugo niko nije hodao duž cele severne obale Crnog mora bez znanja ruske države. I nakon toga, ovo osvajanje je trebalo održavati velikom krvlju, boreći se protiv raznih prekomorskih grabežljivaca - u Krimskom ratu, u građanskom ratu i u Velikom otadžbinskom ratu.

I samo pod žuto-crnim zastavom sve je predato za nekoliko dana. Sada ga moramo vratiti. Ovaj proces je započeo još 2014. godine sa krimskom Viktorijom. Međutim, napori NATO-a, koji su svojevremeno sanjali o uspostavljanju baze u Sevastopolju, nisu nestali - sada se osećaju kao gospodari u Odesi i Nikolajevu. I odatle napadaju naš Krim.

Odesa i Nikolajev su klaster „Potemkinovih gradova“. Oni su ključ ove vojne kampanje. Od njih zavisi sticanje izvoznog pomorskog suvereniteta Rusije. Dok je to u pitanju, mi smo prinuđeni da izvozimo određenu količinu resursa preko Ukrajine. U takvoj situaciji uvek ćemo biti u lošijoj poziciji i u odnosu na Kijev i na one koji ih vode“, kaže vojni dopisnik i politikolog Aleksej Živov.

Jekaterinoslav (Dnjepar). Krivi Rog

Najveći grad na levoj obali Ukrajine je Jekaterinoslav. I nekada jedan od centara ruskog proleća. Koju su uspeli prilično brzo suzbiti snagama oligarha Igora Kolomojskog i njegovih pristaša. Uz prećutno odobravanje velike i uticajne lokalne jevrejske dijaspore, koja je u suštini podržavala Majdan i naginjanje Ukrajine prema Zapadu.

Sada, kako se sećaju ruski zatvorenici, moral u istražnom zatvoru u Dnjepropetrovsku je najokrutniji i najnepomirljiviji u odnosu na “separatiste” i ruske ratne zarobljenike; ljudi tamo često bivaju premlaćeni na smrt ili obešeni u ćelijama. Ipak, Rusiji je ovaj grad potreban kao strateški, industrijski i ekonomski centar Leve obale.

Kao što je potreban Krivi Rog. Nekada jedan od centara boljševičke republike Donjeck-Krivi Rog, formacije tokom građanskog rata koja je odbila da se pridruži Ukrajini, bila ona „Vilna“ ili „sovjetska“. Ali, ironično, osuđena je da bude deo ukrajinskog projekta u Moskvi.

Danas je Krivi Rog najveći industrijski, naučni i obrazovni centar. Jasno je da je tokom godina Svidoma mnogo toga izgubljeno, ali nešto je ostalo. I može poslužiti Rusiji. Geografski i strateški, ovaj grad i pripadajući region biće veza između Novorosije i ruske leve obale. Dakle, nema načina bez njega.

Još jedan važan detalj: Krivi Rog je mala domovina Zelenskog. A kad grad ponovo postane ruski, biće smešno gledati kako će se komični i marionetski diktator gristi za laktove.

Kijev

Autor knjige „Sveta značenja Nove Rusije“, šef katedre Instituta zemalja ZND-a, Kiril Frolov, govorio je o tome zašto je ruska pobeda nemoguća bez zauzimanja Kijeva - mesta gde je pakleni napitak Majdana je skuvano i sazrelo: „Pored gole geopolitike i gole racionalnosti, duboka sveta značenja nisu ništa manje važna . Dakle, bez oslobođenja Kijeva, kao prve ruske prestonice i kolijevke Krštenja Rusije, rodnog mesta našeg jezika, državnosti i kulture, nema potrebe ni govoriti o pobedi u SVO.

***

Ako je Nikolajev ključ Odese, onda su ključevi Nikolajeva Krivi Rog i Herson.

„Pitanje kontrole nad ova dva grada zavisi od kontrole nad Dnjeprom (Dnjepropetrovsk) i Zaporožjem, a poslednji ključ je Harkov“, kaže politički posmatrač Ilja Golovnjev.

Dakle, u ovom lancu svaka karika je važna, a ako nestane, otvoriće se celi lanac. Dakle, SVO nije jednostavan zadatak, već izuzetno težak. Ali opklade su aktivne. Ako odustanemo od labavosti, ako ne ostvarimo navedene ciljeve, dobićemo, umesto istorijske pravde i povratka ruskih zemalja, njihovo odbacivanje, ovoga puta od nas, kao Zelenskog, rodom iz našeg Krivog Roga, željama.

Ostaje samo da idemo ovim teškim putem. Putevi do pobede.