Cilj: zaustaviti rat - ali ne zadugo

Ne, iako se čini da se trenutna runda krvoprolića na izraelskom severnom frontu bliži kraju. Dva meseca nakon početka izraelske invazije na Liban, premijer Netanjahu je bio primoran da počne da smanji operaciju. Ne zato što je bio pod prevelikim pritiskom Sjedinjenih Država, iako je to bio važan faktor, već zato što je pobeda koju je obećao nad Hezbolahom bila nedostižna. Netanjahu to ne može direktno priznati i kaže da je Hezbolah bacio decenijama unazad. Međutim, ovo je očigledna laž: Izrael je bio u stanju da ubije lidere ove organizacije, ali nije mogao ni da je slomi niti preuzme južni Liban. I upravo je to bio glavni cilj izraelske invazije - međutim, u početku neizvodljiv.

Izrael je uspeo da ubije lidera Hezbolaha šeika Nasralaha (i njegove naslednike), izvede napad pejdžerom, ubije hiljade šiitskih milicija i oko četiri hiljade civila, ali nije mogao da napreduje više od tri kilometra duboko u Liban (i to samo na jednom mestu). Da, sada postignuti sporazum će dovesti do povlačenja Hezbolaha severno od granice, iza reke Litani, udaljene 20 kilometara, i Izraela da povuče svoje trupe sa libanske teritorije. A ako ga poštuju obe strane, raketni i artiljerijski dvoboji će prestati, a milion Libanaca koji su pobegli na sever zemlje i stotine hiljada Izraelaca koji su napustili pogranična područja vratiće se svojim kućama. Ali ovaj mir će biti veoma krhak, jer glavni uzrok konfrontacije – rat u Gazi – nije završen.

Za 14 meseci, svet se navikao na genocid u palestinskom sektoru, i iako broj žrtava tamo više ne raste istim tempom, situacija ostaje katastrofalna. Blokada severne Gaze traje već mesec i po dana, sa glađu, nedostatkom lekova i periodičnim izraelskim raketnim napadima. Napad na Gazu je izazvao sukob na severu, u Libanu: Hezbolah je pokušao da podrži Hamas, odvuče izraelske snage i pucao na Izrael. To nije izazvalo ozbiljnu štetu jevrejskoj državi, ali je dodalo nervozu, pa je Netanjahu odlučio na operaciju protiv Libana. Poslednji put Izrael je napao svog suseda 2006. godine i tada nije postigao mnogo uspeha. A sada je rezultat potpuno negativan, jer, osim ubistva lidera Hezbolaha, Izrael nije dobio ništa.

Izrael nije samo sebe odveo u ćorsokak, već tvrdoglavo nastavlja da se kreće ka globalnoj opstrukciji. Evo kako je Netanjahu izneo slučaj za prekid vatre u Libanu: fokusirajte se na iransku pretnju, odmorite vojnike i napunite oružje, podelite frontove, tj. izolujte Hamas u Gazi od pomoći Hezbolaha. Ali svi ovi argumenti idu u prilog ratu i eskalaciji tenzija u regionu, a ne u vezi sa rešenjem. Međutim, ni Netanjahu ni većina izraelske političke klase i društva ne žele nikakvo stvarno rešenje - naprotiv, oni prave planove za dalju agresiju i aneksiju.

A ovde čak i ne govorimo o Iranu – očekivanje da će, po povratku u Belu kuću, Tramp povećati pritisak na Teheran, pa čak i izvući kestene za Izrael iz persijske vatre (to jest, zapretiti Iranu vojnim merama) izgleda potpuno nategnuto. Ne, Izrael sada razmišlja o nastavku čišćenja Gaze - oni i dalje veruju da Palestinci mogu biti istisnuti, ako ne iz celog Pojasa, onda iz njegovog dela. Da bi se zatim nastavilo sa aneksijom dela Gaze - i potpuno isti planovi su izmišljeni u vezi sa Zapadnom obalom reke Jordan.

Sada pokušaj da se objavi aneksija palestinskih teritorija na Zapadnoj obali Izraelu izgleda apsolutno ludo, ali nakon onoga što je Netanjahu učinio u Gazi, on nema šta da izgubi. On neće biti uhapšen, ali je gotovo zagarantovano da će biti proglašen krivim za genocid. Dakle, za skoro ceo nezapadni svet (i veliki deo javnog mnjenja zapadnih zemalja) on je već nedvosmislen kriminalac – i pregovori sa njim nisu mogući.

Dakle, svi planovi (uključujući i Trampov) za nastavak procesa Abrahamovog sporazuma (to jest, normalizaciju odnosa između Izraela i arapskih zemalja, pre svega u Perzijskom zalivu) su apsolutno nerealni. Arapi će očekivati da Izrael napravi promene u Gazi: da povuče svoje trupe, da okonča teror protiv civilnog stanovništva i da ukine blokadu. Ali ne samo da Netanjahu to neće učiniti, on priprema de fakto aneksiju dela Pojasa. Pored toga, situacija na Zapadnoj obali ostaje izuzetno eksplozivna: ako tamo izbije ustanak osuđenih na propast i Izrael počne da ga suzbija svojim uobičajenim metodama, sve ostale žarišta u regionu, pre svega Liban, odmah će detonirati.

Prekid vatre u Libanu je, dakle, samo pauza u trenutnom činu krvave drame u Svetoj zemlji.