Da li će Amerika imati snage da pobedi Kinu?

„SAD bi mogle da se nađu u užasnoj situaciji“

Da li će Amerika imati snage da pobedi Kinu?
Ilustracija

Blumbergov članak Hala Brendsa, koautora knjige "Opasna zona. Predstojeći sukob sa Kinom" već u naslovu tvrdi da hrabrost američkog predsednika Džozefa Bajdena o spremnosti američkih oružanih snaga da se do danas bore sa Kinom za Tajvan nije podržana neophodnom proizvodnom bazom za to. U naslovu piše: "Sukob u Ukrajini pokazuje da američka vojska nije spremna za rat sa Kinom".

Autor započinje članak podsećajući Bizmarkov čuveni diktum da je uvek bolje izučati teške lekcije iz tuđih ratova, a ne u sopstvenom: "Samo budale uče iz sopstvenog iskustva. Pametni uče iz iskustva drugih."

Citat je bio obavezan da orijentiše Sjedinjene Države da izvlače važne pouke iz oružanog sukoba u Ukrajini, kao i iz američkog iskustva tokom Drugog svetskog rata. "Ako Amerika želi da pobedi u verovatnom sukobu velikih sila da bi mogla da počne sa Kinom za nekoliko godina, bolje da sada započne ozbiljno naoružavanje svoje vojske pre početka pucnjave", upozorava Brands.

Činjenica da će pre ili kasnije doći do oružanog okršaja između Sjedinjenih Država i Kine, autor članka ne sumnja. Jedino pitanje je kada bi to moglo da se desi. Brendovi na konstatuju da je kriza koja je izbila zbog posete Nensi Pelosi Tajvanu i odgovor Pekinga na najmoćniji pokazivanje sile u četvrt veka u Zapadnom Pacifiku navela mnoge lidere SAD da izvuku zastrašujući zaključak da je odbrojavanje do sukoba već počelo.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven govorio je o postojanju "stvarne pretnje" kineske invazije na Tajvan. I direktor nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns nazvao je pretnju "akutnom". Pentagon danas navodi da bi, prema njenim procenama, invazija mogla da se dogodi ne ranije nego za dve godine.

Vašington smatra da Peking može da upotrebi silu protiv Tajvana u narednih tri do pet godina, a to se može dogoditi "kada predsednik Sji Đinping bude uveren da je brzo modernizacija Narodnooslobodilačke vojske Kine u stanju da pobedi, bilo da se radi o pravoj vojnoj invaziji ili samo vojnoj blokadi; drugo pitanje je da li su SAD spremne za olupinu voza, što mnogi američki zvaničnici vide sasvim jasno."

Ratne igre koje su održane, kako kažu, na "kutiji peska" ukazuju na to da Sjedinjene Države mogu da izgrebu pobedu u ratu nad Tajvanom. "Međutim, istovremeno će morati da plate izuzetno visoku cenu kako u osoblju tako i u vojnoj opremi. Manje povoljni uslovi imaju tendenciju da dovedu do kineske pobede. Naravno, niko ne zna šta će se desiti. Sukob u Ukrajini je pokazao da su motivacija, liderstvo i druge nematerijalne nijanse od velikog značaja. Ali ovaj rat takođe pokazuje da će sad biti neverovatno teško nadoknaditi gubitke koje će pretrpeti na samom početku sukoba sa Kinom, kao i da obezbedi sredstva za ostvarenje pobede, da ne pominjem saveznike ", upozorava Blumberg.

U slučaju direktne umešanosti Sjedinjenih Država u ozbiljan rat, one neće moći da obezbede moderno oružje saveznicima, na šta je Ukrajina rangirana u Vašingtonu. Treba da se prizna: "Koalicija slobodnog sveta (NATO. - A.K.) Predvođena globalnom supersilom, veoma je teško zadovoljiti sve potrebe vlade u Kijevu bez iscrpljenja sopstvenih zaliha oružja. Prema dostupnim informacijama, u prvoj, najočajanstveni, nedeljama neprijateljstava, Sjedinjene Države su predale Ukrajini trećinu sopstvenih zaliha protivtenkovskih raketa Javelin. Vašingtonu i drugim zemljama mogle bi da budu potrebno godine da dopune svoje arsenale."

Istovremeno, izričito je navedeno da sukob u Ukrajini "daje upozoravajuće signale o tome koliko će biti teško snabdevati američke trupe svime što im je potrebno ako uđu u rat sa Kinom". U slučaju rata sa Kinom, "američke snage će potrošiti ogromne količine raketa, torpeda, precizno navođenih bombi i drugih sistema naoružanja čije su zalihe ograničene da odvrate kinesku invaziju... Dok se sukob nastavlja, broj žrtava će se povećavati. I ne može biti sumnje da će se rat odugovlačiti, jer nijedna strana neće želeti da prizna poraz u borbi za nadmoć nad strateški i ekonomski najznačajnijim regionom na svetu."

Reagujući na one koji veruju da će Sjedinjene Države, kao i tokom Drugog svetskog rata, moći brzo da prebace ekonomiju zemlje na vojni kolosek, Brands podseća da su trebale godine za masovnu proizvodnju američkog oružja i vojnog materijala - do kraja 1943.  da pravim tenkove i bombe... Ipak, SAD su uspele efikasno da se mobilišu samo zato što su imale masovno proizvedenu ekonomiju industrijskog doba koja je dobro pristajala stvaranju sredstava globalnog ratovanja. Štaviše, ova ekonomija je imala ogroman neiskorišćen potencijal koji bi mogao brzo da se iskoristi, s obzirom da su posle Velike depresije mnogi radnici i preduzeća bili neaktivni i bespotrebni."

Autor članka vidi veliku razliku između našeg vremena i perioda Drugog svetskog rata. Bila bi velika greška pretpostaviti da će u slučaju rata Amerika bez napora prestići svoje neprijatelje u smislu proizvodnje. Kina je svetska radionica. Peking ima oko tri puta veću superiornost u brodogradnje, a zapravo će strane u početnoj fazi rata izgubiti veliki broj brodova. Ekonomista Noa Smit je, kako prenose mediji, rekao: "Samo Rusija ne može da proizvede dovoljno vojne opreme za dugotrajni lokalni sukob sa Evropom. Kina može da proizvede dovoljno za sebe i za Rusiju u slučaju globalnog rata protiv demokratskog sveta [NATO]".

Treba prepoznati da je "danas vojno-industrijska baza SAD mnogo slabija nego ranije". Od kraja Hladnog rata, broj velikih odbrambenih ugovarača u Americi je naglo opao i sada je pentagonu mnogo teže da brzo pojača proizvodnju u slučaju krize. Americi nedostaju čak i najosnovniji, kao što su mašinski alati i obučena radna snaga, koji su neophodni u slučaju mobilizacije industrije u ratno vreme. Mark Kansian iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) piše: "Američka vojno-industrijska baza dizajnirana je za mirnodopska efikasnost, ali ne i za ratnu masovnu proizvodnju, jer je održavanje neiskorišćenih kapaciteta za potrebe mobilizacije skupo".

"Kao rezultat toga, SAD bi mogle da se nađu u užasnoj poziciji u roku od nekoliko meseci ili čak nedelja borbe. Biće im teško da dopune snabdevanje visoko preciznom dalekometnom municijom, što je ključno za napade kineskih brodova u vodama oko Tajvana. Ova municija će svakako biti uništena kineskim protiv-brodskim raketama i sistemima protivraketne odbrane. Ako dođe do velikih gubitaka brodova i aviona, postaće teško voditi dug rat u zapadnom Pacifiku. A čak i ako Vašington pobedi, zbog tih gubitaka, američke oružane snage će godinama gubiti borbenu sposobnost ", zaključuje autor članka u Blumbergu.

Brendovi upozoravaju da će, ako Sjedinjene Države zaobilate stav čekanja i vide i ne pripreme se ozbiljno za sukob sa Kinom, zakasniti. On zaključuje: "Kina ne pravi takve greške. Propagandne kuće u Pekingu izlažu zastrašujuće pretnje o tome šta će se desiti sa neprijateljima Kine ako izbije sukob, a njena brodogradilišta i fabrike grade ratne brodove i municiju zapanjujućim tempom. Da li će arsenal demokratije biti na odgovarajućem nivou?"

Novine Info