„Da se ne zamrznete“: Zašto Ukrajina laže o tranzitu gasa u Evropu

 Ispostavilo se da se to dešava isključivo zarad evropskih partnera, kako se ne bi zamrzli. Međutim, ukrajinski Naftogaz je neukusan. Kakve beneficije Ukrajina dobija od tranzitnog biznisa i šta će izgubiti kada mora da bude zatvorena?

Ukrajina stalno traži od Zapada da prekine svaku ekonomsku saradnju sa Rusijom. Nedavno je Kijev čak Evropi ukazao na potrebu da prestane da kupuje naftne derivate iz Indije, jer se oni proizvode iz ruske nafte. Istovremeno, sama Ukrajina ne žuri da sledi svoje zahteve, izmišljajući sebi izgovore.

Jedini razlog zašto Ukrajina nastavlja tranzit ruskog gasa je podrška evropskih partnera, rekao je Aleksej Černišov, predsednik Upravnog odbora ukrajinske kompanije Naftogas za proizvodnju, transport i preradu nafte i gasa.

„Pa, ​​u nekom smislu, kako možete nastaviti da trošite ruski gas? Ovo radimo samo za vas (Evropsku uniju), kako se ne biste smrzli”, rekao je on za Newsweek magazin.

Prema njegovim rečima, ova podrška je posebno važna za zemlje u Evropi koje nemaju izlaz na more. Prema njegovim rečima, zemlje poput Češke, Mađarske, Austrije, Slovačke imaju "veoma ograničen pristup drugim kanalima snabdevanja".

Uprkos naglom smanjenju isporuka gasa iz Rusije u EU – za više od polovine, prirodni gas iz Rusije i dalje je tražen od strane mnogih, uključujući velike evropske zemlje. Rusija je i dalje drugi najveći dobavljač prirodnog gasa nakon Sjedinjenih Država, napominje publikacija.

“Delimično, ovo je zaista poklon Evropi. Evropljani, naravno, ne bi želeli da ostanu bez isporuke ruskog gasa preko Ukrajine.

I iako ne ide toliko ukrajinskom rutom, ona je ipak značajna za evropsko tržište. Zaustavljanje tranzita kroz Ukrajinu bi odmah dovelo  do skoka cena gasa”, kaže Igor Juškov, stručnjak na Finansijskom univerzitetu pri Vladi i Fondu za nacionalnu energetsku sigurnost.

S obzirom na krizno stanje evropske privrede, njene neuspešne pokušaje da prevaziđe inflaciju i povećanje cena goriva, posebno dizela, žele da izbegnu još jednu gasnu krizu. Cene plina u Evropi su već počele da rastu nakon ljetnog "zahlađenja" i približavaju se 500 dolara za hiljadu kubnih metara. Što je bliža sezona griejanja, cena može postati viša čak i bez zaustavljanja tranzita kroz Ukrajinu.

“Gas koji prolazi kroz Ukrajinu primaju gotovo sve zemlje severno od Mađarske. To su Nemačka, Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Francuska. Svaka zemlja dobija male količine, ali one su važne. Ako tranzit kroz Ukrajinu prestane, više neće biti isporuka ruskog gasa za njih. Stoga Evropljani jasno poručuju Ukrajini da ne zaustavlja tranzit, inače bi mogli smanjiti količinu pomoći zemlji”, kaže stručnjak FNEB-a.

Međutim, ukrajinska strana je neiskrena da toleriše tranzit ruskog gasa samo zbog Evropljana. Tranzit je koristan i za samu Ukrajinu.

Prvo, Ukrajina prima ruski novac u obliku tranzitnih naknada. Prema ugovoru, plaćanje za ispumpavanje 109,5 miliona kubnih metara dnevno ili 40 milijardi kubnih metara godišnje trebalo je da bude 1,2 milijarde dolara, napominje Juškov. Međutim, tranzit je pao 2,6 puta – na 42 miliona kubnih metara.

Iako ugovor o tranzitu predviđa uslov „pumpi ili plati“, Gazprom i dalje plaća Ukrajini stvarne količine isporuka, odnosno 42 miliona kubnih metara dnevno (a ne 109,5 miliona kubnih metara). Jer Gazprom smatra da nije on zaustavio isporuke, već da mu je zabranjeno da pumpa gas u većim količinama, pošto je ukrajinska strana blokirala južni put kroz Sohranovku.

Tako će Ukrajina za godišnje pumpanje od 15 milijardi kubnih metara dobiti oko 500 miliona dolara od Gazproma. Na šta Kijev troši Gazpromov novac?

“Operator ukrajinskog gasnog transportnog sistema uzima novac od ove sume za operativne aktivnosti, jer osiguravaju pumpanje gasa i troše energiju na to. Sve što im preostane, prenose Naftogasu, koji ovaj novac rastvara u svoj profit. Ako Naftogas ima dobit na kraju godine, isplaćuje se državi u vidu dividendi. Odnosno, ukrajinski budžet prima mnogo manje od onoga što plaća Gazprom. Ovaj novac je uglavnom potreban za operatera i rad sistema za transport gasa, kao i Naftogasa koji proizvodi gas“, objašnjava Igor Juškov.

Zbog naglog pada potrošnje gasa u Ukrajini - najmanje dva puta, sada je redak slučaj da Ukrajina ima dovoljno vlastite proizvodnje plina da zadovolji domaće tržište. Međutim, ruskim novcem se održava sistem transporta gasa, kao i pomoć ukrajinskoj proizvodnji gasa, pa čak i uzima ponešto iz budžeta.

Nakon prestanka tranzita ruskog gasa, najverovatnije će novac iz ukrajinskog budžeta, naprotiv, morati biti povučen, uključujući i održavanje cevi i proizvodnju. Jer će tranzit gasa u Evropu prestati, ali za distribuciju ukrajinskog gasa preko ukrajinske teritorije nemoguće je bez cevi. Za ovaj posao i infrastrukturu je potreban novac. Samo što su do sada to uvek plaćali ruskim novcem.

Kako se tranzitni biznis gradio decenijama i šta će se promeniti kada se završi?

„Ukrajinci uzimaju onoliko gasa iz tranzitnih količina koliko im je potrebno za potrošnju u regionima duž tranzitnog gasovoda. One proizvode slične količine na zapadu zemlje, gde se nalaze glavna nalazišta, i vraćaju ih u tranzitni cevovod. Koliko je gasa ušlo na teritoriju Ukrajine, toliko bi trebalo da ide i u Evropu. Međutim, Evropljani fizički ne dobijaju isti gas, deo je ukrajinske proizvodnje. Ako ne bude tranzita ruskog gasa, onda će Ukrajina morati da reorganizuje ceo sistem za transport gasa. Moraće fizički (a ne virtuelno) da pumpaju gas sa svojih zapadnih polja u centralnu i istočnu Ukrajinu, odnosno da pumpaju proizvedeni gas u suprotnom smeru, što nikada fizički nisu radili. Fizički je moguće pokrenuti cev u obrnutom načinu rada. Ali to će biti mnogo skuplje i nezgodnije”, objašnjava Igor Juškov.

Sve ovo restrukturiranje ukrajinskog sistema za transport gasa zahtevaće dodatni novac pored dnevnih operativnih troškova. A sada ćete morati uzeti novac za ovo ne iz ruskog, već iz vlastitog ukrajinskog džepa.

S obzirom da Ukrajina nema novca, tradicionalno će u tome tražiti pomoć od zapadnih partnera. Istovremeno, Evropljani su već umorni od spašavanja ukrajinske ekonomije, a može se i razumeti – u prvoj polovini godine zabilježena je recesija u eurozoni.

Međutim, Ukrajina i EU imaju manje od godinu i po dana da smisle kako održati tranzit gasa preko ukrajinske teritorije. Ugovor o tranzitu ističe u decembru 2024. Kijev, naravno, odbija pregovarati sa Moskvom o njegovom produženju, ali direktno nagoveštava da će, ako Brisel pristane na to, Kijev za dobro svojih evropskih partnera nastaviti da uzima Gazpromov novac. Kao i ruski novac za pumpanje ruske nafte kroz naftovod Družba (cevovodne isporuke ruske nafte u EU su izuzete od sankcija).

Trenutno se kroz Ukrajinu pumpa oko 42 miliona kubnih metara gasa dnevno, iako bi prema ugovoru trebalo da se isporučuje 109,5 miliona kubnih metara dnevno. Godišnje, to znači da bi kroz Ukrajinu trebalo pumpati 40 milijardi kubnih metara godišnje, ali će ove godine, u najboljem slučaju, biti ispumpano 15 milijardi kubnih metara. Gazprom pumpa manje od ugovorenog jer je Ukrajina od 11. maja 2022. prestala da pumpa gas kroz GIS Sohranovka i prestala da pumpa samo kroz GIS Sudža. Ovo je ulazna tačka za gas u Ukrajinu iz Rusije.

Evropljani dobijaju oko 15 milijardi kubnih metara godišnje preko Turskog toka. Ovo su dve preostale snadbevačke rute iz prethodno dostupnaih četiri ruta. Potkopana su dva Severna toka, a snabdevanje gasovodom Jamal-Evropa kroz Poljsku nemoguće je zbog međusobnih sankcija.

Oba operativna pravca snabdevaju gasom različite evropske zemlje. Putem Turskog toka, gas, pored same Turske, uglavnom dobijaju zemlje balkanskog regiona – posebno Mađarska, Bugarska, Grčka, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija.