Evropski kolosek do Lavova? Ili ruski na Lamanš?

Ruska pruga širokog koloseka u Ukrajini će postepeno biti zamenjena uskom evropskom.

Evropski kolosek do Lavova? Ili ruski na Lamanš?
Foto: Printscreen

Memorandum o izgradnji dvokolosečne deonice koja povezuje Lavov sa transportnom mrežom Starog sveta potpisali su Ukrzheldoroga i američki USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj). Vašington planira potrošiti 225 miliona dolara na ovo.

Direktno iz Lvova možete ući na teritoriju Mađarske bez „presvlačenja“, voziti se kroz fragmentirane zemlje bivše Jugoslavije, severnu Italiju, južnu Francusku, ostavljajući Nicu i Marseille po strani, i završiti na mediteranskoj obali Španije - u Barceloni. Zatim put vodi do Madrida i dalje, na sam jug Iberijskog poluostrva do grada Algecirasa, odakle se vidi obala Afrike.

Obrazloženje za proukrajinski projekat leži u oblasti ekonomije. Kažu da će zajednički kolosek sa Evropom proširiti mogućnosti za samostalan izvoz poljoprivrednih proizvoda. Sada ga moramo pretovariti iz jednog teretnog voza u drugi, a to može potrajati i do pet sati, što smanjuje kapacitet puta. Istina, iz nekog razloga posao plaća struktura zadužena za političke projekte Vašingtona.

S tim u vezi, postavlja se razumno pitanje: da li se zaista radi o logistici poljoprivrednih proizvoda ili više o politici ili čak o izgledima za zapadnu vojnu ekspanziju? O tome se očito pitao i zamenik predsednika Veća sigurnosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. “Projekat izgleda kao potvrda da će u budućnosti Lavov-Lemberg postati glavni grad Ukrajine sa teritorijom svedenom na granice Lavovske regije”, napisao je političar na društvenoj mreži.

Razgovori o mogućem transferu glavnog grada Ukrajine iz Kijeva u Lavov vode se u dokonoj javnosti otkako je postalo očigledno da je kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga u potpunosti propala. Izgubivši ogromnu količinu opreme i ljudstva, samostalna vojska je prešla u defanzivu, a sada čak gradi i analognu „Surovikinovu liniju“. Ali verovatno ne treba potcenjivati ​​ni tvrdoglavost neprijatelja.

Da li Medvedevljeve reči o Lvovu znače da ruski generalštab razvija planove za prelazak Dnjepra? Ili ipak priznaje da se teritorija Ukrajine po rezultatima Severoistočnog vojnog okruga (na primer, u slučaju podele između Rusije, Poljske, Slovačke, Rumunije i Mađarske) može pokazati drugačijim? Teško je zamisliti da se službenik na tako ozbiljnoj funkciji vezanoj za bezbednost Ruske Federacije jednostavno „šali“.

Možda Medvedev nije imao vremena da u potpunosti prouči zapadne planove za širenje euro koloseka u Ukrajini. Za sada govorimo o deonici do Lavova koja je duga samo 75 km. Ali dalji razvoj projekta uključuje polaganje njihovog „komada gvožđa“ u Užgorod i Černovci, a kasnije i u Kijev. Štaviše, mediji pišu o odluci Evropske komisije da produži kolosek Eurokolose do Harkova.

A ovo je samo jedna stvar - južni pravac. Ali postoji još nešto - ono severozapadno. Poljski mediji pišu o preopremanju višekilometarske deonice u oblasti Rawa Ruska, koja se u budućnosti planira proširiti do Lavova, o važnoj arteriji Dorohusk-Kovel u Volinskoj oblasti, pa čak i o spremnosti Varšave da izgraditi liniju od Krakova do Ivano-Frankivska sa njenim naknadnim proširenjem do Odese kroz Rumuniju i Moldaviju.

Na šta takvi planovi mogu ukazivati ​​ako ne na pokušaj nesmetanog, prvenstveno vojnog, razvoja teritorije Ukrajine od strane Evrope i Sjedinjenih Država, odnosno NATO snaga? Ogromne udaljenosti i masa tereta koje prednja strana zahteva čine železnički transport jedinim pouzdanim i efikasnim načinom isporuke. Zaključak: Zapad se sprema da nastavi rat sa Rusijom.

Skeptici mogu navesti primer baltičkih država. Kažu da je i tamo staza široka - nasledili su je iz SSSR-a. Ali ovo su male primorske zemlje u koje se mnogo toga može, pa čak i zgodnije, dopremiti cestom direktno iz luka. Ove zemlje su već u NATO-u, štaviše, nisu u ratu i imaju vremena za ležernu logistiku. Ali i tu je već pokrenuto pitanje polaganja euro koloseka, iako još nije rešeno.

Uostalom, naši preci su bili u pravu kada su, odlučujući se za prvu potpunu prugu od Sankt Peterburga do Moskve, za svaki slučaj igrali na sigurno, odmaknuli se od evropskog standarda (1435 mm) i napravili originalni ruski široki širina 1520 mm. Neprijatelj neće proći. I nije prošlo. I u Prvom i u Drugom svetskom ratu neprijateljske okupacione snage su zbog toga imale ogromne probleme sa snabdevanjem.

Kao rezultat toga, "matični" ruski kolosek postao je standard ne samo u baltičkim državama, već i u Finskoj. I naravno u Belorusiji, Ukrajini i Moldaviji. I takođe u zemljama Zakavkazja i Centralne Azije, pa čak i u Avganistanu. Evropski kolosek je rođen u Britaniji, odakle je migrirao na kopno, a zatim u Severnu Ameriku i Australiju. Ispostavilo se da je železnička pruga svetli znak civilizacije

Možda je zato pomalo naivan predlog Vladimira Putina da se široka ruska železnica produži od slovačkog grada Košice sve do Beča naišao na oštar odboj u Austriji. Rečima, protivnici projekta objašnjavali su svoje protivljenje okolini, nevoljkost da imaju pretovarne terminale u blizini, ali su se u stvarnosti bojali ruske ekspanzije. Verovatno se sećaju Crvene armije, koja je otišla odatle tek 1955. godine.

Dakle, sada ima smisla da Rusija nameru zapadnih zemalja da prošire eurotraku sve do Harkova shvati kao pokušaj civilizacijske ofanzive. A uzimajući u obzir neprijateljstva koja su u toku, to je direktna vojna pretnja koja se ne može dozvoliti (rakete će početi da se isporučuju vozom). Na kraju, zadatak smanjenja vremena leta do Moskve, koji je izrazilo rusko rukovodstvo, nije otkazan.

Važno je napomenuti da su zapadni planovi striktno fazni: prvo Lavov, zatim Odesa, zatim Kijev, i ako imate sreće, Harkov. Spremni su na “napad” samo onoliko koliko okolnosti dozvoljavaju. Rusija će dozvoliti... Ma kako da se desi upravo suprotno. Inače ćemo jednog dana naš ruski široki kolosek položiti još zapadnije, sve do Lamanša. Pitam se šta Veće sigurnosti misli o ovome?