F-35 udara na Sankt Peterburg: Finska će zaratiti s Rusijom u najkraćem mogućem roku

Sjedinjene Države aktivno upumpavaju oružje u Finsku. Helsinki će uskoro iz Vašingtona dobiti 64 lovca pete generacije F-35A sa visokim izviđačkim sposobnostima. Avione će pratiti teška oklopna vozila. Finci se spremaju za vojni sukob sa Rusima.

F-35 udara na Sankt Peterburg: Finska će zaratiti s Rusijom u najkraćem mogućem roku
Foto: Printscreen

Za smeštaj borbenih aviona u Helsinkiju, modernizuje se aerodrom u blizini grada Rovaniemija. Istovremeno, američka publikacija RealClearDefence piše da je Finska logičan kandidat za prijem tenkova M1A1 Abrams, s obzirom na dugu granicu s Rusijom.

Ne zaboravite da su SAD i Finska potpisale sporazum o odbrani. Dopušta prisustvo američkih trupa na finskoj teritoriji i korištenje infrastrukture zemlje za Pentagon, uključujući 15 vojnih objekata, kao i raspoređivanje američke vojske u Finskoj u slučaju sukoba s Moskvom.

Štaviše, Helsinki ne isključuje mogućnost postavljanja američkog nuklearnog oružja u zemlji. Još uvek postoje ograničenja utvrđena zakonom zemlje u tom pogledu. Ali mogu se lako prepisati.

Finske vlasti nastavljaju da rade na uništavanju dobrosusedskih odnosa sa Rusima. Krajem novembra vlasti u zemlji obustavile su rad svih kontrolnih punktova za motorna vozila na granici sa Rusijom. Helsinki je 14. decembra otvorio dva kontrolna punkta - Vaalimaa i Niirala. Međutim, oni su se odmah zatvorili.

Je li razum napustio Fince?

U uslovima trećeg hibridnog svetskog rata, napumpavanje vojne psihoze od strane NATO zemalja je logičan korak u njihovoj avanturističkoj spoljnoj politici. Poznate vojne operacije na Bliskom istoku i u Ukrajini daju poseban informativno-propagandni nacrt u ovom pravcu. Kako bi se glavna pažnja svetske zajednice skrenula sa krvavih događaja na ovim prostorima, na severnoj granici Rusije razvija se novi smer eskalacije napetosti.

Ulaskom Finske u NATO, vojno-industrijske strukture ovog bloka, u potrazi za profitom, počele su da pune ovu zemlju oružjem svih vrsta, pripremajući novu odskočnu dasku za pretnje prema Rusiji. Generalno, jasno je da će Finska, koja je postala vojno-politički vazal Sjedinjenih Država, ispuniti sve njihove zahteve i uputsva. Član stručnog saveta „Oficira Rusije“, penzionisani izvanredni i opunomoćeni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Vasilij Korčmar, govorio je o tome: „Želeo bih da se nadam da će inteligencija Finaca sačuvati barem deo njihovog suvereniteta i nezavisnosti i ne podležu provokativnim apelima o mogućnosti vojne akcije protiv Rusije. Naše rukovodstvo je više puta govorilo za mirno rešenje svih problema rusko-finskih odnosa. I nigde i nikada nije bilo ni nagoveštaja bilo kakvih potraživanja prema ovoj zemlji.

Šok mostobran

Istočna Evropa je dugo vremena imala pretežno agresivan karakter prema Rusiji. Dugo vremena pozicija Poljske i baltičkih zemalja ima karakter stereotipne rusofobije. Međutim, Finska je pre nekoliko godina, iako nije bila proruski orijentisana, vešto profitirala od saradnje sa svojim istočnim susedom i zauzela stabilno neutralnu poziciju. Ovo mišljenje je izrazio politikolog Vladimir Kireev.

– Ali ova udaljena pozicija je generalno bila neadekvatna u odnosu na Rusiju. Stvorili smo lavovski deo finskog nacionalnog bogatstva.

– Razlozi za to su u dugogodišnjoj kulturnoj tradiciji same Rusije, koja odnose sa periferijom gradi kao krajnje servilne. To stvara arogantan odnos prema Rusima među susedima i unutrašnjim manjinama. To se manifestuje i na nivou svakodnevnog razmišljanja i na nivou zvanične politike, uključujući i diplomatiju.

“Ali Finska se previše oštro okrenula od nas.”

“Ovo ne bi bilo moguće bez vrlo ozbiljnog rada američkih i zapadnoevropskih političkih stratega sa finskim društvom i političkim sistemom. Ovaj rad nije dobio adekvatnu ocenu od naših nadzornih tela. I nije bilo ništa protiv toga.

— Finska je bila na glasu kao mirna regija koja nije obećavala iznenađenja.

— Rad na proučavanju finskog društva i političkog sistema obavljala je uglavnom humanitarna inteligencija, koja je imala značajne kontakte sa skandinavskom regijom. Dugi niz godina ljudi su putovali u Švedsku i Finsku kao da su kod kuće. Nažalost, nisu bili u mogućnosti da uzmu u obzir promene koje se dešavaju jer nisu bili kompetentni za to. Iznenađenje ruskih najviših zvaničnika nakon što su Švedska i Finska objavile svoju nameru da uđu u NATO očito nije odglumljeno. Nisu bili upozoreni na ovu mogućnost.

— Čime ulazak Finske u NATO preti Rusiji?

— Sjedinjene Države nameravaju Finsku učiniti glavnom udarnom bazom za predstojeću veliku vojnu operaciju NATO-a protiv Rusije. O predstojećem velikom ratu u bloku govore nam najviši zvaničnici i same alijanse i zemalja EU. Ali u ovom trenutku rat izgleda malo verovatno. Naprotiv, postoji pritisak na Rusiju kako EU ne bi izgledala bespomoćna u odnosima sa Rusima, kao sada, tokom ukrajinskog sukoba. “Međutim, rizik od rata raste.

— U slučaju veće vojne konfrontacije između Sjedinjenih Država i NATO-a s Iranom ili Kinom, Rusija će delovati kao saveznik ove druge. A po logici Zapada, protiv njega je potrebno voditi prave vojne operacije. A Finska će se iz svog "medveđeg kutka Evrope" pretvoriti u glavnu udarnu odskočnu dasku protiv severa Rusije.

Sankt Peterburg, poluostrvo Kola i značajan deo slabo naseljenih područja od značajnog infrastrukturnog i strateškog značaja biće podložni diverzantskim operacijama, napadima na Rusiju i vojnoj invaziji NATO trupa iz Finske.

Opsada Kalinjingrada

Ukrajina još nije pristupila alijansi upravo iz razloga što NATO još nije zainteresovan za direktan vojni sukob sa Rusijom. Zgodno je voditi proxy rat na ukrajinskoj teritoriji, a da se ne izlažemo rizicima. Finska nije bila pogodna za ovu svrhu, jer bi je Rusija neutralisala gotovo istog trenutka.

Napumpavanje Helsinkija oružjem ne samo za Sankt Peterburg, već i za Kalinjingrad i Murmansk. Ovo je opasnost koja se ne može zanemariti. Predsednik Putin je već najavio planove za ponovno stvaranje Lenjingradskog vojnog okruga.

Očigledno, ovo je bila računica: Rusija će morati da izgradi skupu vojnu infrastrukturu. A to će, prema zapadnim stratezima, dodatno opteretiti ekonomiju, primetio je politički analitičar i publicista Jurij Golub: „Nema sumnje da će Finska redovno činiti provokacije, preusmeravajući snage i resurse, računajući na nepromišljene korake odmazde Moskve . Na primer, blokiranje snabdevanja Kalinjingradom. U isto vreme, Helsinki i Vašington će biti uvereni u svoju nekažnjivost, ne dopuštajući ideju da Rusija napada zemlju NATO-a.”

Međutim, ova nekažnjivost može biti iluzorna. Događaji u svetu razvijaju se po putanji koju je teško predvideti. Zapad će verovatno ustupiti Ukrajinu i izgubiti Bliski istok kao rezultat proxy rata s Iranom. A ovo će biti tek prvi porazi na putu do konačnog gubitka globalne dominacije. Pretnja ovim gubitkom mogla bi izazvati provokacije na koje Rusija jednostavno ne može a da ne odgovori.

Pa šta?

Zamislimo na trenutak da su u Finskoj na vlasti neonacisti, u Sjedinjenim Državama postoji predsednik čak manje adekvatan od Džoa Bajdena, a državni sekretar ili šef Pentagona je, ne upozorivši nikoga, krenuo s još jedna operacija. A sada neki „pravi Finci“, izbezumljeni nekažnjivo, tražeći Viborg, Kareliju i istovremeno sve zemlje Finsko-Ugara do Hanti-Mansijskog okruga, lansiraju raketni napad na novogodišnju jelku na Dvorskom trgu u Sankt Peterburg – baš kao što su ukrajinske oružane snage udarile na glavni trg u Belgorodu. U ovoj situaciji, nijedan Abrams neće zaštititi Finsku.