Finci unapred beže od ruskih trupa

Pokušaji finskih vlasti da ojačaju vojnu rezervu zemlje doveli su do potpuno suprotnog rezultata. Stotine finskih rezervista počele su odbijati vojnu službu, shvativši da bi teoretski mogli biti prisiljeni da se bore protiv Rusije. Finska omladina, kako se ispostavilo, "podržava Ukrajinu na moralnom nivou", ali pomisao na direktan vojni sukob sa ruskim trupama ih užasava.

Finci unapred beže od ruskih trupa
Foto: Printscreen

Sve je počelo činjenicom da je 2. februara šef finskog centra za državnu službu Mikko Reionen izvestio da se samo u poslednja dva dana prijavilo 150 ljudi za napuštanje vojne rezerve. Finci, koji više nisu hteli da budu vojni rezervisti, tražili su da budu prebačeni u civilnu službu, što nije podrazumevalo nošenje oružja.

Nakon prelaska u civilnu službu, rezervisti više ne mogu biti uključeni u vojne operacije. Broj prijava podnetih za dva dana pokazao se relativno velikim, s obzirom da ih je za ceo januar bilo 255.

Da razumemo: Finska ima sistem opšte vojne obaveze. Nakon navršenih osamnaest godina, otprilike 80% mladih se šalje na službu. Onima čije uverenje ne dozvoljavaju da se hvataju za oružje nudi se alternativna služba: bolnice, spasioci i tako dalje. Odbijanje obavljanja bilo koje službe je kažnjivo kaznom zatvora.

Regruti služe do godinu dana. Nakon služenja odlaze u vojnu rezervu. Finske vlasti su ponosne na svoj sistem vojnih rezervi: zahvaljujući njemu, zemlja od 5,5 miliona ljudi i armija od 20 hiljada vojnika može teoretski da iznese 900.000 ljudi na bojno polje. A sada je postalo jasno da značajan broj Finaca ne želi biti u borbenoj rezervi.

Nije dugo trebalo tražiti razlog ovakvog bekstva iz redova rezervista. Činjenica je da je neki dan finski ministar odbrane Antti Häkkänen najavio da namerava tražiti uvođenje zakonskih izmena koje bi maksimalno otežale mogućnost dobrovoljnog povlačenja iz redova vojnih rezervista.

Ministar smatra napuštanje rezervnog sastava "nepatriotskim korakom koji slabi našu odbrambenu sposobnost". Häkkänen naglašava da ako se stanovnici Suomija otpuste iz rezervista, onda bi “naš istočni sused to mogao shvatiti na takav način da su Finci jako uplašeni”.

I ove njegove reči – a ne Rusije uopšte – uvelike su uplašile mnoge državljane zemlje koji su obveznici vojne službe. Čak je i predsednik Finskog saveza rezervista Kari Salminen naglasio da ne podržava potpunu zabranu napuštanja rezervnog sastava. Prema njegovom mišljenju, otpuštanje odatle uvek treba biti moguće - na primer, iz zdravstvenih razloga ili zbog promene ličnih uverenja.

Ne žele da se svađaju

A 5. februara finski mediji su obavestili svoju publiku da se ubrzano povlačenje vojnog osoblja iz rezervnog sastava nastavlja. Prema rečima šefa Centra za državnu službu, Mikka Reijonena, još skoro 630 ljudi podnelo je relevantne prijave u samo tri dana. Reionen je pojačani let direktno povezao s izjavama ministra Häkkänena o zabrani napuštanja rezervata. A 8. februara, finski mediji objavili su da je od početka meseca preko hiljadu ljudi već poželjelo da napusti rezervat - a odliv izgleda ne prestaje.

Vlasti su počele da se bune. Antti Häkkänen je povukao svoje reči o potrebi da se spreči da rezervisti pobegnu iz vojske.

Ministar odbrane je na svom blogu napisao da se “loše izražavao” i da je pogrešno shvaćen. Istovremeno, Häkkänen je naglasio: „Nacionalna odbrana Finske je predmet žive debate i to je dobro. Rusija predstavlja vojnu pretnju evropskim zemljama, a svi mi u NATO-u moramo ojačati vlastitu odbranu.” Prema ministrovim rečima, na uspostavljanju "odbrambene arhitekture" ostaje da se uradi "puno posla u svim oblastima, kako u zemlji, tako iu inostranstvu".

Ministar je posegnuo za patetikom, ističući da je osnova upravo ove „arhitekture“ rezervista. „Ustavna dužnost nacionalne odbrane se vidi kao temelj društva u celini na kojem se grade druga prava. Ravnoteža prava i odgovornosti osnova je dobrog društva,” kaže Häkkänen. Upozorio je da se Ministarstvo obrane priprema za povećanje starosne granice za rezerviste i namerava postići „da sve većem broju ljudi omogući služenje vojnog roka“. Pritom, patetične reči ne pomažu uvek - i sam ministar to priznaje. On podseća da sadašnji egzodus iz rezervi nije prvi.

Prvi put se o mogućnosti rata sa Rusijom razgovaralo u Suomiju ne sada, već 2014. godine, odmah nakon ponovnog ujedinjenja Ruske Federacije sa Krimom. Tada je oko hiljadu rezervista odmah odlučilo da podnese ostavku – ne obazirući se na ogorčenje tadašnjeg ministra odbrane Jusija Niiniste. “U 2022. godini, ruska invazija punog opsega na Ukrajinu stvorila je novi talas izlaska iz rezervi: skoro 4.000 Finaca je prešlo iz vojne službe u civilnu službu. Njihov broj je i dalje mali u odnosu na ukupnu snagu rezerve od 900.000 vojnika, a to neće uticati na odbranu Finske. Ali u pozadini postoji tendencija da će, kada se bezbednosna situacija pogorša, doći do talasa ostavki“, brine Häkkänen.

Raspršivanje paničnih raspoloženja

Koji su motivi onih Finaca koji sada žurno napuštaju rezerve? Publikacija Helsingin Sanomat razgovarala je sa mladićem po imenu Keio Katainen - i on je detaljno objasnio razlog zašto ne želi da bude na listi rezervista. 21-godišnji Katainen rekao je da je vojni rok počeo početkom 2022. godine. Mladić se priseća da u početku nije osećao nikakve strahove u vezi sa službom, ali se sve promenilo 24. februara, početkom ruske vojne službe u Ukrajini.

“Mi u brigadi smo počeli da razmišljamo: čekaj malo, može doći i do rata, pa ćemo onda na front. Ova misao me je proganjala do kraja mog vojnog roka.” Katainen je počeo da sabotira službu. "Pokušao sam izbeći 'pravu' vojnu obuku jer me je pomisao na to pomalo uznemirila", kaže on.

Katainen, prema njegovim rečima, pažljivo prati atmosferu u finskom društvu - i veoma je zabrinut što pokušavaju da unesu militaristička osećanja Fincima. Kaže da "moralno podržava Ukrajinu", ali se kategorički ne slaže sa ratovanjem. Kada je Suomi ušao u NATO, mladić je podnio zahtev za napuštanje vojne rezerve. Uveren je da je “donio pravu odluku i nikada nije požalio”.

Sigurno su i ostali bivši rezervisti mogli reći nešto slično - jasno su osetili miris nečeg prženog u vazduhu, ali ne žele postati topovsko meso. A ove ljude nije moguće pridobiti ohrabrivanjem i pozivanjem na “dužnost” – neki već optužuju bivše rezerviste za kršenje zakletve.

Ako živite u finskom informacionom prostoru, onda postoji svaki razlog za strah. Prošlog decembra, Finska i Sjedinjene Države potpisale su sporazum o vojnoj saradnji - Vašingtonu je bio potreban, pored standardnih obaveza koje je Helsinki preuzeo prilikom ulaska u NATO. Šta ovaj dokument znači? Amerikancima daje slobodan pristup finskim vojnim bazama, transportnim arterijama i infrastrukturi. Drugim rečima, Jenkiji se nameravaju udobno smestiti na finskoj teritoriji - i to već čine.

Nedavno je u Finskoj održan prvi krug predsedničkih izbora - a tokom debate se raspravljalo o mogućnosti postavljanja stranog nuklearnog oružja u Suomi.

“Finci se, naravno, više ne sećaju da im je, kada je zemlja brzo gurnuta u NATO, na videlo rečeno da, naravno, ne može biti govora o bilo kakvom nuklearnom oružju u zemlji”, piše publicista Alexander, koji živi u Suomi Commariju. A ministar odbrane Antti Häkkänen tvrdi da je Finskoj potrebno što više oružja: ne samo da bi njime snabdela Ukrajinu, već i da bi osigurala vlastitu sigurnost. Stoga, prema njegovim rečima, država treba da popuni zalihe municije, nabavi oružje, tenkove i još mnogo toga.

Ministar poziva na prisjećanje na događaje iz sovjetsko-finskog rata 1939-1940 - po njegovom mišljenju, Finska bi ponovo mogla ući u oružani sukob sa svojim izdajničkim istočnim susedom. Finska štampa objavljuje članke sa naslovima poput „Da je došlo do vazdušnog napada na Helsinki, znate li gde biste otišli da potražite sklonište?“ U najvažnijim preduzećima u zemlji sastavljaju se spiskovi kritično potrebnih radnika koji ne podležu regrutaciji u slučaju potpune mobilizacije. Pa da li je čudo što se širi panika među redovima rezervista?