Globalna panika od nestanka struje stiže i u Srbiju: Građani pred zimu sve više traže – agregate

Umesto povratka na petrolejku, „smederevac“ i pranje veša na ruke, rešenje je u agregatu za koji, doduše, treba izdvojiti nekoliko hiljada evra. Uprkos ceni interesovanje u Srbiji je veliko. Onaj ko to može sebi da priušti neće strahovati zbog manjka struje i mogućih restrikcija.

Globalna panika od nestanka struje stiže i u Srbiju: Građani pred zimu sve više traže – agregate
© AP Photo / Olivia Zhang

U globalno teškoj situaciji zbog visoke cene energenata, Srbija je i zbog problema u Elektroprivredi Srbije već neko vreme prinuđena da uvozi ugalj, odnosno struju.

Iz Azerbejdžana je već dogovorena kupovina od 1.200 do 2.400 kilovat-časova dnevno i ta potreba za uvozom postojaće sve do marta naredne godine, kažu u Ministarstvu energetike. Uprkos tome, restrikcije struje koje su u regionu neki već najavili, a neki i uvodili, u Srbiji i dalje nisu u planu. Štednja struje, međutim, jeste i biće motivisana značajnim popustima za građane koji mesečno troše manje struje nego u isto vreme pre godinu dana.

Veliko interesovanje za agregate

Takva situacija je već proizvela veliko interesovanje za agregate koji se u slučaju nestanka struje, ako imaju ugrađenu automatiku, sami pokreću na dizel ili benzin i obezbeđuju struju i sami se gase kada se napajanje električnom energijom vrati na mrežu.

To je nekada bila privilegija jačih firmi, ali za posedovanje agregata sada se odlučuju i pojedinci.

Agregat CC0 / Pixabay /

Komercijalista Dejan Drinić iz novosadskog Tehnolinka, jedinog proizvođača agregata u Srbiji, za Sputnjik kaže da je definitivno porasla potražnja za rezervnim napajanjima, gde su dizel agregati najpogodnija mašina za to, ali i najpouzdanija varijanta.

„Potražnja generalno postoji i u Srbiji je u poslednjih par godina u porastu, ali u poslednjih nekoliko meseci je zbog mogućih restrikcija otišla takoreći 500 odsto gore. Okolnosti su uticale na to da je skočila potražnja. Kada neko kaže da mu treba za kuću to su obično agregati snage 10, ali i više kilovata, zavisno od potrošača, dok su oni snage preko 50 kilovata obično za neke industrijske objekte“, objašnjava naš sagovornik.

Cena zavisi od inostranih komponenti

Ti jači od 50 kilovata su namenjeni rezervnom napajanju električnom energijom u proizvodnim pogonima, ili firmama koje imaju veliki broj računara, kaže ovaj komercijalista. On napominje da se agregati kupuju uprkos ceni.

„Cena je skočila srazmerno koliko su poskupele komponente na tržištu. Mi kao proizvođač agregata koji sklapa tu opremu proizvodimo kućišta i to ožičavamo. Kako cene ulaznih komponenti skaču, tako skače i cena proizvoda. Prodajemo agregate kako od 10 kilovata, tako i od jednog megavata. Taj od 10 kilovata košta sedam-osam hiljada evra, a od megavata 140.000 evra“, precizira Drinić.

On je primetio da je sve više proizvodnih pogona velikih firmi u Srbiji koje hoće da se „pokriju“ u slučaju nestanka napajanja električnom energijom i njima su potrebni oni velike snage čije su cene znatno veće. Tako su ove godine prosečno proizvodili agregate snage 180 kilovata.

Nekada se problem nestanka struje rešavao svećama, a sada oni koji to mogu da priušte posežu za agregatima koji nisu jeftini CC0 / Pixabay /

Čekanje na isporuku

Zbog sve veće tražnje rokovi isporuke su dugački, kaže komercijalista jedine firme koja proizvodi agregate u Srbiji. Na njih se čeka i četiri-pet meseci. Zahtevi su u ovom momentu bar tri puta veći nego što firma može da proizvede i podjednako je porasla potražnja agregata kako pojedinaca, tako i pravnih lica.

„Veliki je broj porudžbina, a naši kapaciteti su ograničeni. Na mesečnom nivou proizvedemo otprilike 30 jedinica. U 'normalnim' vremenima bilo je posla, ali nije bila ovolika zainteresovanost. I tada smo radili punim kapacitetom, ali nije bio toliki spisak naručenih jedinica“, napominje Drinić.

Zato je i novosadska firma delom morala da proširi svoje kapacitete, kako bi odgovorila na zahteve tržišta. Pojedinci, kaže on, najviše traže agregat snage 20 kilovata, ali i dodaje da onaj od 10 kilovata može da pokrene sve električne potrošače u kući.

On napominje da i trgovci uvoze agregate. Po njegovim rečima, cene su manje više slične, samo je, kaže pitanje kvaliteta, šta ko nudi i kog proizvođača distribuira.

Kod trgovaca samo na sajtu

Naše velike trgovine tehničke robe imaju u ponudi agregate i na njihovim sajtovima su naznačene cene i karakteristike različitih inostranih proizvođača. Ima ih na dizel i na benzin, jednofaznih i trofaznih i uglavnom su snage manje od 10 kilovata, a većina omogućava prodaju na mesečne rate. Makar tako piše na sajtu.

U praksi, u nekoliko takvih radnji prodavci su bili zatečeni pitanjem novinara Sputnjika prodaju li agregate. Na napomenu da ih na sajtu nude, posle provere ispostavilo se ne samo da ih nema u radnji, nego ni kod dobavljača. Ipak su zaključili da, pošto su u ponudi, to znači da će dobavljač biti u mogućnosti da ih obezbedi ako ima zainteresovanih kupaca.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednbik Saveza energetičara Srbije, dr Nikola Rajaković za Sputnjik kaže da je sasvim očekivano i u redu to što se ljudi interesuju da na taj način na vreme preduprede eventualnu situaciju sa restrikcijom struje. On ipak napominje da agregat ne spada u dugoročna rešenja, između ostalog i zato što je njegov kilovat-sat skup.

Da ne bi pribegavale restrikcijama mnoge države, pa i naša, propagiraju štednju struje, motivišući domaćinstva popustima na mesečnim računima

© AP Photo / Tokuyuki Komiyama via AP

Bez uključenja termičkih uređaja

„Za domaćinstvo je potreban agregat od tri do pet kilovata. On pokriva sve što je potrebno – svetlo, frižider, televizor i grejanje koje nije električno, bilo da je kotao na gas, bilo na pelet. U to vreme nećete peglati, nećete uključivati mašine za suđe i veš, nećete uključivati rernu, ringle. Nećete u to vreme u kući uključivati termičke potrošače“, sasvim je precizan sagovornik.

On, ipak, napominje da agregat nije jedina opcija, da je još bolje kupiti baterije, jer agregat treba znati i startovati, ili uraditi automatiku, da bi se sam uključivao kada treba i isto tako isključivao. A ta automatika, kako ističe, nije jeftina i košta isto koliko i agregat.

„Po meni, za obično domaćinstvo bolje je imati bateriju od dva-tri kilovata koja može da gura četiri sata, koliko bi najverovatnije trajao prekid struje. To je statičan uređaj i nema buke. Agregat za razliku od njega proizvodi buku“, objašnjava profesor Elektrotehničkog fakulteta.

Baterija od dva kilovata koja radi četiri sata to je osam kilovat-časova električne enrgije, što je, kako kaže, dovoljno za neke skromne potrebe. Što je veća, naravno, to je bolja, ali i i skuplja.

Rajaković kaže da on lično misli da mi nećemo imati potrebe za agregatima. Treba očekivati da se u međuvremenu hidrologija popravi, u EPS-u se bore da dignu pogonsku spremnost termoelektrana, pogotovo ako zima bude blaža. Dodaje ipak da je dobra štednja struje, kao i oprez, bilo uz bateriju, bilo uz agregat.

Novine Info/Sputnik