Izvještaj STO: antiruske sankcije pogodile zapadne zemlje

Ako se stav ruskih političara i ekonomista, koji su izneli u zoru "ratova sankcija", neko može smatrati pristrasnim, onda je teško posumnjati u to da STO saoseća sa Moskvom. Ipak, stručnjaci organizacije dolaze do razočaravajućeg zaključka da će uvedene antiruske sankcije imati negativan uticaj na većinu ekonomija u svetu. "Čak i bilateralne trgovinske tenzije mogu da smanje ekonomski rast", pišu oni.

U izveštaju se navodi primer trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, kada su Vašington i Peking počeli da "natežu rat" na sebi. Tenzije su dovele do gubitka dobrosusedeće populacije Kine u regionu od 0,3 odsto BDP-a, a u Sjedinjenim Državama - za 0,1 odsto BDP-a.

"Slično tome, predviđeno je da ekonomske sankcije uvedene Rusiji kao odgovor na specijalnu operaciju (termin je zamenjen zahtevima ruskog zakona) u Ukrajini imaju negativan uticaj na većinu ekonomija. Istovremeno, Ruska Federacija će se suočiti sa najvećim padom realnog BDP-a", navodi se u dokumentu.

Istovremeno, naglašava se da geopolitičke tenzije obično pogađaju samo nekoliko zemalja, dok druge mogu da ostanu neutralne ili da se pridruže nekim stranama u sukobu. Prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji, "obračun" između Kine i Sjedinjenih Država doveo je do povećanja snabdevanja proizvodnih proizvoda iz drugih zemalja u razvoju. Između 2017. i 2020. godine došlo je do povećanja izvoza robe iz Vijetnama u Sjedinjene Države za 40 posto.

Svetska trgovinska organizacija u svom izveštaju razmatra dva scenarija - potpuno i delimično rivalstvo. U prvoj opciji, najmanje razvijene zemlje bile bi najteže pogođene. Do 2050. pretrpeće gubitke od 6,5 odsto BDP-a, a razvijene ekonomije za ovaj period (od 2020. do 2050. godine) - oko tri odsto BDP-a.

Druga opcija (delimično rivalstvo) pretpostavlja da neke zemlje u razvoju ostaju neutralne i ne nameću veće trgovinske troškove nijednoj stranci u sukobu. Mada će u ovom slučaju slabe ekonomije izgubiti deo svog BDP-a.

Generalno gledano, sankcije ne biraju koga će pogoditi, one utiču na ekonomski razvoj skoro svih zemalja.

Istina, sama organizacija naglašava da scenariji koje opisuje nisu predviđanja budućnosti. To su "ideje o tome šta može da se desi sa određenim nizom pretpostavki".

A kakva je budućnost Rusije u kontekstu uvedenih "nuklearnih sankcija"? I može li autoritativna Svetska trgovinska organizacija nekako da utiče na situaciju? Pitamo Alekseja Portanskog, profesora Na Visokoj ekonomskoj školi, vodećeg istraživača u IMEMO RAS-u, o ovome.

"Ne, ovo je masovna zabluda",. - Svetska trgovinska organizacija je klub u kome nema šefa. Tamo se zemlje slažu između sebe, mogu da se žale jedna na drugu ili da izađu sa nekom vrstom kolektivne inicijative. Za razliku od, recimo, Međunarodnog monetarnog fonda, nema ni šefa ni odbora guvernera. Organizacija nema ovlašćenja da stavi tačku na sankcije.

- Da li je trenutni izveštaj STO u stanju da promeni situaciju na bolje u smislu svetske trgovine?

- Treba napomenuti da dokument koji je podnela STO nije prognoza, već pretpostavka. Važno je. Analizira nekoliko scenarija, uglavnom negativnih, koji se mogu dogoditi bukvalno u svim zemljama, uključujući Rusiju.

Poslednjih godina videli smo brojne faktore koji utiču na trgovinu između zemalja na način koji nije najbolji, da tako kažem. Svi oni su povezani sa odstupanjem od pravila međunarodne trgovine. To su geopolitička razmatranja i geoekonomska. Posebno prošlogodišnji zakon o smanjenju inflacije u Sjedinjenim Državama, koji je oštro osuđivan u zemljama EU. I američka inicijativa za poslovanje sa državama koje su bliske političkom duhu i vrednostima. I, naravno, uvođenje ekonomskih sankcija. Oni se mogu pripisati novim faktorima koji krše pravila međunarodne trgovine.

Sve to dalje može dovesti do fragmentacije trgovine. Zbog čega će sve zemlje patiti do različitih stepena.