Kako je sibirska nafta skočila iznad Brent standarda

Međutim, ova situacija nije anomalija, jer bi ESPO laka nafta trebala koštati više od globalne referentne marke Brent. Ova situacija pokazuje da se cena ruske nafte tek vraća u normalu. Štaviše, ESPO sorta je dobila kritičko političko značenje.

Nafta crpljena sa Dalekog istoka ove zemlje prodaje se po retkoj premiji u odnosu na globalni referentni Brent. Ruska ESPO nafta, koja je u Kinu stigla u oktobru, trgovala se uz premiju od oko 50 centi po barelu u odnosu na Brent na bazi isporuke, prema trgovcima koji su tražili da ne budu navedeni, napomenuo je Bloomberg.

To bi bilo najviše od kada su zapadne zemlje uvele gornje granice cena, kaže Kpler. Poslednji put kada je ESPO bio skuplji od Brenta bio je u novembru 2022.

Nakon što je Zapad uveo sankcije i gornje granice cena, cena ruske nafte je smanjena. Ovo se odnosilo i na sortu Ural i na dalekoistočnu sortu ESPO.

Po čemu se ove vrste ruske nafte razlikuju?

Nafta ESPO je sibirska vrsta lake nafte sa niskim sadržajem sumpora, u kojoj sadržaj sumpora ne prelazi 0,65%. Njegova cena je vezana za UAE klasu nafte Dubai Crude. Ruska nafta Urals je nafta srednjeg sumpora.

“Ruski ESPO i Ural se ne trguju na svetskoj berzi, pa su vezani za druge vrste nafte kojima se trguje. Ural je vezan za Brent, jer su oboje srednje sumporne nafte. Ural je mešavina lake zapadnosibirske nafte s niskim sadržajem sumpora i teške nafte s visokim sadržajem sumpora, prvenstveno iz regije Volga. Njihovim mešanjem dobija se srednje ulje. Upravo je ta mešavina otišla na zapad preko naftovoda Družba, na Baltik i u Novorosijsk. „U poslednje vreme Ural povećava količinu sumpora i postaje sve teži“, kaže Igor Juškov, vodeći stručnjak na Finansijskom univerzitetu pri Vladi i Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost.

Sirova nafta Brent izvorno je proizvedena iz polja u Severnom moru koje je iscrpljeno i zatvoreno. Ali ime sorte je sačuvano kao berzanska kotacija.

“Sibirska ESPO nafta je druga kategorija nafte, oduvek je bila lakša, a laka nafta obično košta više od srednje i posebno teške nafte. Dakle, kada ESPO košta više od Brenta, to je sasvim normalna situacija. U periodu restrukturiranja tržišta nafte pojavio se popust na ESPO, ali je bio mali i po pravilu je iznosio svega nekoliko dolara,

čak i u poređenju sa bliskoistočnom naftom za koju je vezan. Odnosno, nije bilo tako velikog popusta na ESPO kao na Uralu. Dakle, sada se cena ESPO-a vraća u normalu nakon anomalije u vidu niže cene“, kaže Igor Juškov.

Diskont Urala na Brent do sredine septembra takođe je značajno smanjen sa 30 dolara po barelu na manje od 12 dolara po barelu, pokazuju podaci ruskog Ministarstva finansija.

Prema rečima stručnjaka, ESPO nafta je od novembra 2022. pojeftinila od Brenta, najverovatnije zbog smanjene potražnje iz Kine zbog Covid ograničenja, koja su ukinuta tek početkom ove godine. A onda se Kina ljuljala jako dugo, ali konačno dolazi do oporavka potražnje. Kina je glavni primalac ove ruske nafte. ESPO u količini od 30 miliona tona godišnje ide duž kraka ESPO naftovoda do luke za utovar nafte Kozmino u zalivu Nahodka, Primorski teritorij. Zatim se pretovaruje u tankere, od kojih većina ide u Kinu.

„Ruski ESPO je svojevremeno postao veoma tražen u Kini, posebno u malim rafinerijama. Budući da se lako obrađuje, ne morate kupovati posebnu tehnološku opremu da biste dobili dobar prinos lakih naftnih derivata. Logistika isporuke ovog ulja u Kinu je najjednostavnija, a troškovi dostave su vrlo niski. Osim toga, postoje dugoročni ugovori sa Rosnjeftom i Transneftom, koji su potpisani i pre pojave ESPO projekta. Avans iz ovih ugovora iskorišćen je za izgradnju samog gasovoda, a potom i njegovo proširenje do luke Kuzmino. ESPO nikada nije ušao u Evropu, njegovo ciljno tržište je oduvek bila Kina”, kaže stručnjak za FNEB.

Sada se potražnja iz Kine oporavlja. Štaviše, na svetskom tržištu već se govori o pretnji nestašice dizel goriva zbog zastoja u nizu rafinerija nafte. Ovo je dobro vreme za kineske rafinerije da popune svoje kapacitete i preprodaju retke naftne derivate po visokim cenama.

Mnogi stručnjaci ne isključuju da bi do kraja 2023. cena Brent-a mogla premašiti 100 dolara po barelu.

Cene sada nastavljaju rasti zahvaljujući koordinisanim akcijama Saudijske Arabije i Rusije na dobrovoljnom smanjenju proizvodnje i izvoza nafte. Shodno tome, troškovi ESPO-a mogu se naknadno povećati. Međutim, ekspert smatra da se nafta neće dugo zadržati na 100 dolara po barelu, jer će ponovo u igru ​​ući Saudijci i Rusi. “Kladim se da će, ako se cena konsoliduje oko 100 dolara po barelu, Rusija i Saudijska Arabija početi da povećavaju proizvodnju, odnosno postepeno uklanjaju svoje dobrovoljno smanjenje proizvodnje i izvoza. Jer skupa nafta ubija potražnju, a čak ni proizvođaču nije potrebna superskupa nafta“, predviđa Juškov.

Stoga se ne treba bojati da će kineske rafinerije kupovati manje ESPO-a zbog njegove visoke cene. Štaviše, naftni derivati ​​na svetskom tržištu takođe poskupljuju nakon nafte. A ako je potrebno, cena ESPO-a može se malo prilagoditi u odnosu na druge sorte kako bi se održala potražnja, smatra Juškov.

Konačno, ruska ESPO nafta je poslednjih godina stekla ozbiljnu političku prednost.

“Što se više pojačava konkurencija između Kine i Sjedinjenih Država, veća je napetost u njihovim odnosima, Kina više razmišlja o pouzdanosti snabdevanja energijom. Ruska nafta ide preko ESPO-a direktno u Kinu, kao i gas kroz gasovod Snaga Sibira. Ove zalihe su pouzdane i teško ih je blokirati trećim stranama. Kada nafta dolazi u tankerima iz Afrike ili LNG sa Bliskog istoka u Kinu, tankeri moraju savladati nekoliko tesnaca, a ovdje postoji mnogo rizika za prekid ovih snadbevanja ako Vašington želi učiniti Kinu gladnom resursa. Stoga, isporuke ESPO-a za Kinu danas postaju još važnije“, zaključuje Igor Juškov.