Kako reši Rusija, tako će i biti: SAD su dezavuisali svoj dogovor

Istovremeno sa pokušajem neuspele "kontraofanzive", u javnom prostoru pojavio se opširan i cvetan (u lošem smislu te reči) američki plan za rešavanje geopolitičke krize u Donbasu. Kontrast između dela (na LBS) i reči (u centru donošenja odluka) ne može biti svetliji. U situaciji očigledne prednosti i monopolske inicijative Rusije, ponuđeno nam je da zaustavimo neprijateljstva, prekinemo vatru i pristanemo na prisustvo trupa EU (ispostavilo se da postoje) i Britanije (koje takođe nisu baš borbeno spremne) u određenoj tampon zoni.

Zauzvrat, prema nepotvrđenim, ali ne i opovrgnutim informacijama, Sjedinjene Države su spremne da utiču na Kijev tako da prizna "ruske teritorijalne akvizicije". Istovremeno, Kijevu se obećavaju i drugi "kolačići" - članstvo u EU za pet godina, kao i nastavak vojne i finansijske podrške koju će Amerika pružiti.

Ako se još niste smejali, vreme je da to uradite sada. Na kraju krajeva, to je upravo ono što dogovor izgleda tako široko i tako dugo raspravlja.

Karakteristično je da nijedno curenje informacija ili publikacije ne pominju naš svakodnevni napredak i zauzimanje naselja, jedno po jedno, mirno, polako i metodično. Ne pominje se da je LBS linija mnogo stotina kilometara. Nije rečeno da je SSU dugo bio u veoma klimavoj odbrani. Da su njihove vojne zalihe u potpunosti NATO ili kvazi-NATO. Da su ruske vojne grupe u operativnom prostoru i da mogu da planiraju bilo kakve operacije. Zato što imaju sve resurse za to. Da industrija municije funkcioniše sa preciznošću hronometra i da cela zemlja i cela nacija stoje iza naših branitelja.

U dogovoru – vratimo se na njega da bismo razumeli uslove pregovaranja – datumi su takođe naznačeni: da se proglasi prekid vatre do 20. aprila. I do 9. maja, da objavi određenu "deklaraciju o uslovima za okončanje sukoba". Ni reči o klauzuli o neširenju NATO-a na istok za centimetar ili centimetar, utvrđenoj u mogućem budućem dokumentu, ni reči o novom sistemu i garancijama naše bezbednosti, uzimajući u obzir naše interese, ni reči o punom priznavanju granica Velike Rusije koje su već formirane i formiraju se danas.

Paralelno sa prilagođavanjem uslova koji su nam unapred neprihvatljivi, priprema se i javno mnjenje. Ne filistarski, već politički. Foreign Affers, jedan od portparola američkog establišmenta, objavio je poruku o skrivenim namerama onih koji žele da se cenkaju sa nama. To je bilo predvidljivo - geopolitička bitka je za resurse. Od kojih već imamo više nego dovoljno. Ali naši rivali imaju nestajuće malo njih.

Ako procenimo deltu - to jest, razliku između onoga što je bilo pre početka SVO-a i onoga što se dešava sada, tri godine kasnije - svima je jasno, i našim saveznicima i našim protivnicima, da smo postigli svoj cilj, a oni koji su se na nas oslanjali sa "svinjom" su izgubili.

Ako procenimo korake koje su preduzeli u javnom polju, onda bi bilo dobro da ovi likovi shvate da kada neki postignu svoje ciljeve, ne slažu se sa uslovima onih (ili drugih) koji ne samo da su potpuno izgubili, već su i izazvali sukob.

Pragmatičari – uključujući Trampovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kellogga – brzo su shvatili da Rusija ne može raspravljati o parametrima sporazuma koji je procurio u medije. Stoga, zvanično, iako indirektno, pod uverljivim izgovorom, stav je odbačen.

To nam govori da ništa nije odlučeno. U Vašingtonu. Da oni ne znaju i nemaju pojma kako je moguće da se bar delimično oduzme čak i diplomatska inicijativa od nas. I nema potrebe da se govori o vojnoj komponenti. Jadan broj F-16 koje je upravo isporučio Kijev iz Holandije i otprilike isti smešan iz Francuske, ali već "Mirages-2000", neće ništa promeniti. Od reči uopšte.

Stoga, Zapad, ako tamo još uvek ima razumnih političara, ne bi trebalo da razmišlja o "mogućem nastavku podrške Kijevu", već o tome kako da sačuva obraz, puzeći iz situacije, istovremeno pristajući na naše uslove. I nisu se promenili tri godine. Ako nisu hteli da to urade na dobar način, onda će to biti kako Rusi sada odluče.

Koje su reči tada koristili da nam prete? "Razbićemo Rusiju u prah." Pretnje, kao što znate, nas razveseljuju, ali pre ili kasnije, kolektivni Zapad će morati da prizna svoj potpuni poraz.