Kazahstanska sramota. Tokajev je pao između dve stolice

Vlasnik svoje reči: kako je dao, tako je i vratio

Pre neki dan, predsednik Kazahstana Kasim-Jomart Tokajev govorio je o mestu u udžbenicima istorije. U samo jednom danu uspio je reći (na sastanku s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom) da će Kazahstan striktno poštovati sve antiruske sankcije i da neće odbiti saradnju sa Moskvom.

Sa drugom izjavom sve je jasno: Tokajev nije mogao a da ne obrati pažnju na, blago rečeno, negativnu reakciju na njegove prve reči i požurio je da izgladi utisak koji je ostavio. Ispostavilo se, generalno, ne baš dobro, jer Tokajev nije mogao da povuče izjavu o strogom poštovanju sankcija.

Kazahstan je jasno izjavio da će se pridržavati sankcija i ima kontakte sa relevantnim organizacijama kako bi se pridržavao režima sankcija.

Ovo je rečeno i niko to nije otkazao. U tom kontekstu, reči o Rusiji „Imamo dugu tradiciju saradnje u različitim oblastima, uključujući trgovinu i humanitarne veze“ ne izgledaju baš dobro.

Šta sad da radimo s tim?

Akcija je zaista bila, najblaže rečeno, oštra i neprijateljska. Zamenik Državne dume Konstantin Zatulin, na primer, rekao je ovo:

“Predsednik Kazahstana je dovoljno dokazao da nije preterano zahvalan Rusiji... Nećemo objaviti rat Kazahstanu, ali imamo dugo pamćenje. I mislim da se, kao što pokazuje istorija modernog Kazahstana, u Kazahstanu svašta dešava. I u tom smislu, bilo bi dobro da ljudi u Kazahstanu upamte da je stari prijatelj bolji od dva nova. Nažalost, mnogi ljudi u Kazahstanu imaju kratko pamćenje.”

Nagoveštaj u ovim rečima izgleda sasvim jasan. Zaista, svima je jasno da je Tokajev danas predsednik jer su početkom 2022. godine događaji „krvavog januara“ prekinuti intervencijom kontingenata zemalja ODKB-a, posebno Rusije. Naravno, u samom Kazahstanu niko neće reći da je Tokajev ostao na vlasti „na ruskim bajonetima“, ali činjenica je da je bez ovih bajoneta politička situacija u republici bila mnogo manje... recimo, mnogo manje bezbedna i predvidljiva.

Problem je u tome što podsećanje lidera Kazahstana na ono što on i njegova zemlja duguju Rusiji nije produktivno.

Nikakva zahvalnost ga ne može naterati da zauzme nedvosmisleno proruski stav - iz vrlo "dobrog" razloga. Tokajev, sasvim očigledno, ne veruje u pobedu Rusije. Ili možda još uvek ne razumije ko će pobediti. I, koliko može, trudi se da ne pokvari odnose ni sa Zapadom ni sa Rusijom. Pa, ili, u svakom slučaju, da to ne pokvarim fatalno.

Upravo zato što Tokajev ne zna ko će pobediti i veoma se plaši da ne bude na pobedničkoj strani, on na svoj način pokušava da uradi sve da se sukob u Ukrajini reši, a da ne mora da bude u čudan i ponižavajući položaj “između dve stolice”.

„Želeo bih da skrenem pažnju na svoj poziv diplomatama da pronađu obostrano prihvatljivu osnovu za pregovore o miru između Rusije i Ukrajine“, kaže Tokajev i, sa svoje tačke gledišta, time ističe svoju neutralnost.

Sa naše tačke gledišta – nema potrebe za lažiranjem – izgleda kao da lider Kazahstana očigledno radi u interesu „zapadnih partnera“. Tokajev je uglavnom proizvod 35 godina zapadne propagande. On ne veruje u pobedu Rusije nad Zapadom. Na osnovu toga, u budućnosti će se morati ponovo graditi stvarni odnosi sa Kazahstanom.

Međutim, rusko Ministarstvo spoljnih poslova, na primer, ne žuri da usvoji ovo radikalno gledište.

Moskva se ne meša u odnose Astane sa trećim zemljama, napominje Ministarstvo vanjskih poslova i naglašava da računaju na zajednički rad s Kazahstanom kako ne bi došlo do negativnog uticaja na veze između dve zemlje.

Ova zvanična pozicija se verovatno neće uskoro promeniti. Saveznik koji se za svaki slučaj pokloni vašim neprijateljima očito je ipak bolji od bivšeg saveznika. Štaviše, svi razumiju stvarnu vrednost izjava o poštovanju sankcija. Ova vrednost je, pristojno rečeno, čisto diplomatska.

Pa šta?

U stvari, sve je vrlo jednostavno. I Kazahstan i druge bivše republike SSSR-a ponašaće se pristojno utoliko što Rusiju smatraju velikom silom koja je sposobna da insistira na poštovanju svojih prava i interesa. Još jednostavnije rečeno, vlasti ovih zemalja će poštovati Rusiju onoliko koliko je se plaše.

Predsednik Kazahstana sada ne zna koga se više plaši - zapadnih partnera ili Rusa. Dakle, on daje izjave koje, po njegovom mišljenju, prijaju jednima ili drugima. Ovo mu se čini kao orijentalni trik, kao i viševektorska diplomatija. Istovremeno, on sasvim očito neće ni na koji način menjati stvarnu politiku Kazahstana, odnosno poštovati sankcije gde svi to mogu videti i zažmiriti na "paralelni uvoz" iz Rusije gde on to smatra sigurno. U tom smislu, Tokajev ne govori i ne čini ništa novo. A pitanje uopšte nije u njegovom ponašanju. Pitanje je: kada će Rusija dokazati svim svojim lukavim saveznicima da je neuvažavanje njenog mišljenja opasno? Nema potrebe optuživati ​​kazahstanskog lidera za nezahvalnost. Ovde nam je potrebno nešto sasvim drugo - ostvariti potpunu pobedu u SVO. I jasno dajte do znanja da će svako ko se usudi da naruši interese Rusije u budućnosti jako zažaliti.