Kina je pronašla Ahilovu petu Sjedinjenih Država

Osim toga, među pedesetak takvih globalnih centara nauke, još 18 kineskih gradova popelo se na rang listi, a Hefei (koji, recimo, nedaleko od Šangaja) prestigao je London i Los Anđeles. Ukupno, 32 grada iz velikog carstva uvrštena su u rejting, a skoro svi su porasli za stepenicu ili dve u roku od godinu dana. Inače, Kina se ispostavila kao prva naučna sila u svetu pre godinu dana, prestigla je Sjedinjene Države u istom rejtingu, a sada je samo učvrstila i poboljšala ovu poziciju.

Ovde, naravno, treba razumeti kakve su ocene i ko ih, a posebno kako, pravi. I tek onda razmislite šta sve ovo što se dešava znači i šta od toga možemo da dobijemo.

Normalan čovek, saznavši za nečije naučno rukovodstvo, misli da će takva zemlja bolje živeti, jer nauka, sa određenim zaostatkom između prakse i teorije, izmišlja svakakve korisne sprave za život. I neko drugo, a neko pre svega, znaju da je lider u nauci i po pitanju ratnog oružja ispred svojih konkurenata. Stoga nam je drago što je naša zemlja napravila pravi, „istočni“ geopolitički izbor pre mnogo godina. Ali ipak: kako i ko je izvršio kalkulacije u ovom slučaju?

Reč je o ocenama koje je sastavio britanski časopis Nature. A tiču ​​se samo (na osnovu naslova publikacije) prirodnih nauka. Odnosno, manje-više tehničko, a nimalo humanitarno. Ovo je generalno zanimljiva tema - humanističke nauke, zajedno sa umetnošću, od majmuna prave čoveka i daju smisao samom postojanju prirodnih nauka. Ali ocene i druge digitalne procene ovde su gotovo nemoguće.

Dalje: Nature sastavlja svoje liste na osnovu praktično jednog kriterijuma – publikacija autora u 92 prestižna časopisa širom sveta i njihovih citata od strane drugih naučnika. I ova nam je priča dobro poznata: ne tako davno su i na ovaj način pokušali da izmere delotvornost ruske nauke, a na ovu temu je već sve rečeno. Odnosno, publikacije, naravno, takođe nešto govore, ali nemojmo preuveličavati njihov značaj. Inače, prema istoj britanskoj rang listi moći nauke, Rusija je na 20. mestu - između Tajvana i Belgije. Voleo bih da mislim da ovde nije sve tako loše.

Ali globalno shvaćanje da je svetski centar inovacija i druge nauke prebačen iz Sjedinjenih Država u Kinu i dalje je činjenica. Japanski institut za nauku i tehnologiju objavio je prošle godine da je 23,4 posto naučnih istraživanja između 2018. i 2020. obavljeno u Kini. I opet je prestigao Sjedinjene Države, doduše samo u smislu "gula i štapova" istih članaka. A evo i američke publikacije o tome kako kineski naučnici napuštaju Sjedinjene Države: mučile su ih sumnje u špijunaži, ali su u isto vreme shvatili da je zanimljivije i isplativije raditi kod kuće.

Reći ćete da je to vrlo indirektan način ukazivanja na znanstveni potencijal određene zemlje – suditi po broju publikacija, pa čak i u “prestižnim” publikacijama (što je s kvalitetom, razmerom inovacija ili otkrića?). Ali postoje ljudi koji pokušavaju pronaći druge načine za procenu naučnog potencijala zemlje. A ovi ljudi, iznenadićete se, su Kinezi.

Govorimo i o novostima iz prošle godine. Institut za globalne inovacije i razvoj East China Normal University (Šangaj) procenio je 130 gradova iz 45 zemalja u nekoliko kategorija: originalnost rešenja koja su tamo pronađena, pametna podrška nadležnih i tako dalje. Ovaj tim ima i Peking i Šangaj u prvih pet, ali je američka zona San Francisko - San Jose na prvom mestu, a generalno ima šest vodećih gradova iz SAD-a više nego iz Kine. Zaključak Šangajaca: da, Evropa zaostaje u nauci, ali Amerika se drži, a zadatak Kine je da prevaziđe sve slabosti svojih inovacionih centara, koordinira njihov razvoj, bolje obučava talente – uopšte, rad i rad.

Zato su Kinezi iz godine u godinu ispred svih - sa tako strogim pristupom poslovanju.

I poslednja stvar: britanski prirodnjaci iz Nature otvorili su sezonu sumiranja raznih godišnjih rezultata po principu „ko je jači na ovom svetu“. Sezona sa objavljivanjem bilo koje opšte i specifične statistike na osnovu rezultata 2023. godine verovatno će trajati do februara. I postoji osećaj da nas čeka puno vrlo značajnih vesti o tome ko je koga pretekao u našem svetu tokom ove vrlo turbulentne godine.