Kipar i Grčka pod američkom vojnom čizmom

Sjedinjene Države su u potpunosti ukinule embargo na snabdevanje Kipra oružjem, pod uslovom da Nikozija nastavi da sprečava ulazak ruskih ratnih brodova u svoje luke.

Kipar i Grčka pod američkom vojnom čizmom
Brod američke mornarice u bazi Souda Bej na ostrvu Krit

Kipar će prvi put od 1987. Odluku je doneo američki državni sekretar Antoni Blinken.

"Ovo je značajna odluka koja odražava strateške odnose između dve zemlje u razvoju, uključujući i na polju bezbednosti", rekao je kiparski predsednik Nikos Anastasijades u izjavi datoj američkoj odluci. I ministar odbrane Republike Čaralambos Petrides nazvao je potpuno ukidanje američkog embarga na snabdevanje Kipra oružjem "istorijskim događajem". Ova odluka, rekao je on, odražava odlične odnose između Kipra i Sjedinjenih Država.

Američki Stejt department saopštio je 16. septembra da je Kipar "ispunio neophodne uslove u skladu sa relevantnim zakonodavstvom kako bi omogućio izvoz, reeksport i transfer odbrambenih predmeta u Republiku Kipar za finansijsku 2023. godinu".

Sjedinjene Države su dugo povezivale pitanje ukidanja embarga na snabdevanje Kipra oružjem sa zabranom ulaska ruskih ratnih brodova u luke na ostrvu. Vlasti Republike Kipar su u martu ukinule dozvole za ulazak u njene luke četiri ruska ratna broda koja su želela da pozovu luku Limasol, ali su morali da traže luke drugih zemalja za dopunu goriva. I to uprkos dugoročnim prijateljskim odnosima između Rusije i Kipra.

U okviru sankcija EU, Kipar je takođe morao da zatvori svoje nebo za ruske avione, koji su zadali udarac kiparskoj turističkoj industriji. Ove godine Kipar je izgubio oko 800 hiljada turista iz Rusije; gubici za ostrvo iznosiće oko 600 miliona evra. Sankcije su takođe dovele do naglog slabljenja ekonomskih odnosa Kipra sa Rusijom u drugim oblastima.

To se dešava, uprkos činjenici da je stanovništvo ostrva veoma prijateljski nastrojeno prema Rusima. Prema istraživanju statističke službe Evrobarometra Evropske unije, Kipar je bio jedina zemlja EU u kojoj većina stanovnika ne smatra Rusiju odgovornom za krizu u Ukrajini. Međutim, Nikozija nije mogla da izdrži pritisak SAD.

Kako ističe grčki list Katimerini, ukidanje embarga omogućiće oružanim snagama Kiparske garde da postepeno zamenjuju sovjetsku ili istočnoevropska opremu. List skreće pažnju na činjenicu da je odluka o ukidanju embarga izazvala ljutitu reakciju turskog ministarstva inostranih poslova. Ankara "oštro osuđuje" odluku Vašingtona. Turska je pozvala SAD da "preispitaju ovu odluku i vode izbalansiranu politiku prema dve strane na ostrvu".

"SAD predaju borbene avione Grčkoj i uvode sankcije Protiv Turske", rekao je turski predsednik. On je dodao, obraćajući se SAD: "Ako nam ne date F-16, naći ćemo način da se brinemo o sebi."

Turska je takođe nezadovoljna jačanjem američke vojne saradnje sa Grčkom. Ankara skreće pažnju na činjenicu da Sjedinjene Države razgovaraju o snabdevanju Grčke najnovijim avionima F-35, modernizaciji postojećih aviona F-16, jačanju njegovog prisustva u Grčkoj u bazama u Aleksandropoliju, Sudu i drugim delovima zemlje, a sada će početi da naoružavaju Nikoziju. Istovremeno, Vašington je isključio Tursku iz programa F-35, a američki Kongres nije odobrio zahtev Ankare za kupovinu Vajpera F-16 i modernizaciju 80 aviona F-16 koji su već dostupni Turskoj.

Gotovo istovremeno sa najavom ukidanja američkog embarga na oružje Kipru, grčki mediji izvestili su da Vašington gradi svoje vojno prisustvo u Grčkoj. Kao što je Katimerini napisao 19 septembra. Aleksandropoli se, ističe list, pokazao kao pouzdana alternativa zatvorenom Bosforskom moreuzu; hiljade jedinica vojne opreme Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a prebačeno je preko Aleksandropolisa "brzo i efikasno na istočno krilo NATO-a - iz Bugarske i Rumunije u Poljsku", odakle su prebačene u Ukrajinu.

Grčka je sada postala glavni prenos za snabdevanje Kijeva zapadnim oružjem. SAD su već predložile Atini da produbi luku Aleksandropoli, proširi je i napravi novo pristanište kako bi luka moglo da primi napredne razarače klase Arli Burk koji nose navođene rakete i koji imaju poboljšane mogućnosti elektronskog ratovanja.

Hotel Alexandroupolis se nalazi u blizini Crnog mora. Ovde možemo videti želju Sjedinjenih Država da stvore balkansku infrastrukturnu mrežu koja će pokrivati Egejsko more, Rumuniju, a odatle će stići do Mađarske i Poljske. Istovremeno, američko prisustvo u Grčkoj nije ograničeno na Aleksandropoli. Nastavljaju se razgovori o modernizaciji infrastrukture baze na Dvoru, koja će moći da primi najmodernije avione UAV-a i pete generacije, kao što je F-35. Američki Kongres je 2020. godine takođe izdvojio sredstva za postavljanje visoko preciznog površinskog radara za praćenje voda Egejskog mora. Tome treba dodati prisustvo SAD u vazduhoplovnoj bazi Larisa, koja se rekonstruiše kako bi mogla da servisiše UAV-ove i leteće tankere na trajnijoj osnovi.

Novine Info