Kontrolni udarac u glavu Nemačke

Podrivanje Severnih tokova kao priprema za fašizaciju Evrope

Kontrolni udarac u glavu Nemačke
Foto: REUTERS/Fabian Bimmer

Istovremeno uništavanje tri cevi sistema Severni tok, navodi se u saopštenju upravne kompanije Nordstream, je "događaj bez presedana". Međutim, to nije iznenađujuće, imajući u vidu da posle referenduma na oslobođenim teritorijama i delimične mobilizacije u Rusiji, kolektivni Zapad nije mogao a da ne podigne ulog.

Iako će rezultati istrage morati dugo da čekaju, u ovoj mutnoj istoriji preporučljivo je nastaviti po rimskom principu najsitnijih prilikom potrage za krivcem. Ko ima koristi?

Verujem iskrenom vapaju duše nenadmašnog Rusofoba Radoslava (Radeka) Sikorskog, bivšeg ministra spoljnih poslova Poljske. Nije mogao da odoli da ne tvituje: "Hvala, SAD". Reči zahvalnosti su zaoštećene logikom. Radek, koji obično izbegava pitanje da li je ubio sovjetske vojnike u Avganistanu, radovao se što Gazprom sada ima samo dva gasovoda za isporuku ugljovodonika Evropi – preko Ukrajine i Poljske. "Kao što mi kažemo u Poljskoj, to je mala stvar, ali je lepa", opremio se on.

Vredi dodati da je razlog za radost poljskog radikala temeljan. Nemačka sada kupuje više prirodnog gasa iz Poljske, a ne obrnuto. Pored toga, 1. oktobra biće u funkciji Baltička cev, koja će ispumpati Poljake sa 10 milijardi kubnih metara od Norveške.

Istina, reakcija na ovo ispovedno svedočenje političara sa bliskim vezama u krugovima Demokratske partije u SJEDINJENIM Državama verovatno neće doneti Sikorskog, i što je najvažnije kupcima i izvršiteljima bombardovanja gasovoda, zadovoljstvo. Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova skrenula je pažnju na činjenicu da tvit poljskog političara sadrži "zvanično saopštenje o terorističkom napadu". I 45. predsednik SAD, Donald Tramp, na svom nalogu društvene mreže On Truth Social zabrinut: "Sada je stvarno ozbiljno!"

Ozbiljno, trag zločina vodi u Vašington. Američki predsednik Džo Bajden je 7. februara javno saopštio da, ako počne rat između Rusije i Ukrajine, onda "Severni tok 2 više neće postojati. Stavićemo tačku na to." Na naivno pitanje novinara, kako se sada ispostavilo, kako je to moguće, s obzirom da je gasovod pod kontrolom Nemačke, vrhovni komandant Bajden je rekao: "Obećavam da to možemo".

Jadna logika

Pokušaj raspršivanja u štampi i društvenim mrežama verzija da je Moskva navodno izvela podvodnu eksploziju kako bi "kaznila Poljsku" zbog promene orijentacije i izbora norveškog gasa ne podnosi nikakve kritike.

Prvo je predsednik Vladimir Putin u jasnom tekstu iz raznih visokih tribina rekao da je dovoljno da Evropljani sertifikuju i pokrenu Severni tok 2, a onda će nestašica goriva nestati, pa će energetska kriza doći do izražaja. Moskva je spremna, kao i prethodnih pola veka, da snabdeva svoje susede, čak i neprijateljske, prirodnim gasom iz svojih podzemnih magacina.

Teroristički napad koji je doveo do curenja informacija "veliki je problem za nas", prokomentarisao je Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog predsednika. "Ovaj gas košta mnogo novca, sada ovaj gas isparava u vazduhu."

"Teoretski", zaključuje RND, "Ukrajina bi mogla da bude zainteresovana za to, ali sada ima i druge probleme, pored toga, generalno se verovalo da gas neće teći kroz te gasovode do kraja rata.

Drugo, pretpostavka da Gazprom tako ugovara sublimaciju ionako visokih cena na spot sajtovima je veoma klimava. I zaista, vest o incidentu u baltičkim vodama dovela je do porasta cene gasa za više od 400 dolara za samo jednu sesiju - cena hiljada kubnih metara prestigla je oznaku od 2100 dolara. Međutim, najveća energetska kompanija u Rusiji takođe je više puta objasnila da previsoka cena nije u njenom interesu, s obzirom da sužava krug potencijalnih kupaca.

Štaviše, Gazprom grupa se već oseća finansijski bezbedno. Upravo objavljena statistika pokazuje da je EBITDA za prvu polovinu godine iznosila 3.052 triliona rubalja, što je više nego dvostruko više od vrednosti prve polovine 2021. godine i da je novi istorijski rekord. Neto dobit je dostigla 2,514 triliona rubalja, što je više od ukupne dobiti za dve prethodne kalendarske godine.

Treće, velt čitalac tvrdi: "Nemoguće je da takav napad prođe nezapaženo tokom velikih manevara NATO-a u Baltičkom moru. Svi prislušni uređaji su uključeni." Dakle, „sasvim moguća“ (vrlo verovatna) verzija koju Petrov i Boširov nisu mogli da urade ovde, miriše na pokvareno meso.

Da li treba očekivati odgovor u stilu oka za oko? Jedva. Den Sabag iz londonskog levičarskog Gardijana zaključuje u tekstu naslovom "Analitika": "Ideja da bi se Moskva usudila da istupi ciljanjem zapadnih podmorskih cevovoda i kablova u Baltičkom moru i na drugim mestima i dalje je teško poverovati.

Ipak, ulog u hibridnoj agresiji SAD i Britanije je povećan. Zemlje anglosaksonske ose počele su da uništavaju infrastrukturne objekte u energetskom sektoru i time prešle još jednu crvenu liniju u ratu protiv Rusije, EU i istovremeno Kine, koja nema koristi od osiromašenja Evrope kao najvećeg kolektivnog kupca najšireg spektra proizvoda napravljenih u ovoj radionici na svetu.

Da li Berlin pogađa ili još ne?

Prilikom potrage za korisnicima i žrtvama podvodnog terorističkog napada, kineski novinar Liu Hong, zamenik glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Global Sinhua, ističe da je glavna povređena strana Nemačka, s obzirom da je očigledno bila zainteresovana za nastavljanje isporuka ruskog gasa "po okončanju sukoba u Ukrajini". Sada "najviše gubi od incidenta".

Gde god da pogledaš, postoji klin. Novembarska budućnost prirodnog gasa odjednom skočila je na 2,4 hiljade dolara. po hiljadu kubnih metara (jednovremeni rast od 9%). Da bi se osigurao održivi uvoz u Evropi, nije potrebno oslanjati se ni na američki ni na katarski LNG.

Neophodno je ili obnoviti tranzit Gazpromovog gasa kroz Poljsku, što je više nego problematično u odnosu na pozadinu rusofobične pozicije Varšave. Ili da poveća pumpanje kroz ukrajinski GTS, što je takođe nerealno, imajući u vidu da je u ovom trenutku (kakva slučajnost!) Kijev preduzeo da tuži Gazprom.

Polje za manevrisanje u blizini Berlina suženo je na veličinu patuljastog biračkog tela. Nije slučajno što je nemačka vlada, najavljujući početak specijalne istrage, istakla da incident smatra isključivo ciljanom sabotažom.

Preliminarne prognoze izgledaju sumorno. Popravka štete neće trajati nedeljama, već mesecima, ili čak i više. To znači da nemačka ekonomija i domaćinstva ne mogu da računaju na ruski prirodni gas. Energetska stolica i sto, na kome je počivao ostvareni nemački san, postali su vreteno.

Nemačke brendirane korporacije već glasaju nogama. U američkoj državi Oklahoma, za kratko vreme, zabeležene su direktne investicije u iznosu od 300 miliona dolara, koje su došle od više od 60 nemačkih kompanija. Među njima su Lufthanza, Aldi, Fresenijus i Simens.

Mercedes-Benc je u martu pokrenuo proizvodnju u svojoj fabrici baterija u Alabami. Automobilski gigant Folksvagen je u junu postavio laboratoriju za baterije u Tenesiju. U narednih pet godina, "narodna kola" nameravaju da ulože više od 7 milijardi dolara u njegovu proizvodnju ovde - pod američkom jurisdikcijom. Hemičari nisu daleko. Farmaceutska imperija Bajer uložila je 100 miliona dolara u novi biotehnološki centar u Masačusetsu. A kolega iz industrije BASF otkrio je planove da uloži 25 milijardi dolara u SAD u naredne četiri godine.

Ako je negde otišao, stići će negde drugde. Posao, kao voda, će naći rupu. Da li unuk SS generala, kancelar Olaf Šolc, njegovi kolege članovi vladajuće stranke i fundamentalistički aktivisti za zaštitu životne sredine iz Savezničke zelene stranke to razumeju?

Nemačka se prevrnula u smeđoj prošlosti

Sjedinjene Države su, pošto su blokirale barijere sankcija uvedene protiv Rusije, stabilnim snabdevanjem nemačke ekonomije jeftinim (u poređenju sa trenutnim cenama na berzi energije) sibirskim prirodnim gasom, pokrenule proces deindustrijalizacije ove priznate lokomotive procesa integracije u Evropsku uniju.

Usput su Amerikanci namamili u svoju nadležnost lokalne šampione metalurške, hemijske, automobilske i mašinske izgradnje i drugih tehnoloških industrija, na kojima je počivala ne samo ekonomska moć, već i materijalna i finansijska dobrodušnost više od 80 miliona Nemaca.

Blagostanje je, zauzvrat, pretvoreno u psihološku utehu, neku vrstu "osećaja samopouzdanja u budućnosti". To je garantovalo političku stabilnost u zemlji koja je sto i po godina i izgladnjivala i osvajala, davala uspon ružnom fenomenu fašizma, našla se na optuženičkoj klupi za dela genocida i mizantropske ideologije, a onda se zaklela, bar formalno, na moto "nikad više".

Danas postoji legitimna zabrinutost da li će Nemci biti navođeni da veruju da treba i "mogu da ponove" ?..

Razlog je taj što američka i transnacionalna neoliberalna oligarhija teže nekoliko strateških ciljeva u evropskom pozorištu operacija. Pored želje da se što više oslabi i, ako je moguće, raskomada Rusiju, što nije bilo moguće početkom devedesetih, postoji i drugi cilj, koji je već prestao da bude velika tajna. Zadatak je da se konkurent, i Nemačka i Evropska unija u celini, pretvore u drugosmerni vazal

Ovaj zadatak će se, čini se, realizovati već u kratkom i srednjem roku. Ali ovo je samo vrh ledenog brega.

U Nemačkoj, koja će izgubiti značajan deo svog industrijskog potencijala, formiraće se kritična masa nezaposlenih. A smanjena poreska osnovica neće moći podržati sve veću nadgradnju u koju se slijevaju izdržavani građani - građani penzioneri sa mogućnošću da žive duže od svojih dalekih predaka.

Smanjenje državne pite za distribuciju biće pogoršano nezadovoljstvom nezaposlenih migranata različitih od onih starosedelačke, kulturne i verske orijentacije. I buntovni tamnoliki gostujući radnici mogu postati ovnovi koji će počistiti i zgaziti blaženo samozadovoljstvo dobro uhranjenog društva.

Šta onda? U potrazi za zaštitom od višestruke nesreće, burgeri će pohrliti ka populističkim političarima koji nude jednostavne načine za rešavanje svih problema. A najpopularniji, kao što se dešavalo više puta u prošlosti, neće biti pravi, već ultradesničarski. U ovom drugom, u uslovima panike i zamagljenja umova, ono što je jedan austrijski psiholog nazvao "sećanje na porodicu" moglo bi da se odigra.

Ako je do ovog trenutka zavisnost od zaostale ekonomije nekadašnje vodeće sile Starog sveta u kmetu oko snabdevanja američkim gasom i naftom iz škriljaca, ako regionalni komitet Vašingtona – kao "gest dobre volje" – pokrene novi Maršalov plan za otkup preostalih sitnica industrije i usluga, onda će Nemačka konačno izgubiti svoj suverenitet.

U skladu sa tim, sposobnost Sjedinjenih Država da manipulišu nemačkom političkom klasom, koja je izgubila poverenje običnih građana, pa čak i da direktno vodi najviše zvaničnike, da ne pominjem njene agente uticaja, povećaće se nesrazmerno

U ovom slučaju, istorija se nažalost može ponoviti. Ne kao farsa, već kao apsolutna tragedija. Jer, posle Poljske, koja se danas uzbuđuje i maltretira kao borbeni mongrel tako da je spremna da zameni Ukrajinu na frontu, Nemačka, izmučena unutrašnjim protivrečnostima, zaglibljena u umirivanju pauperizovanog proletarijata i nerešivih stranih migranata, biće poslata u rat protiv Rusije.

Ovaj višestepeni scenario može izgledati utopijski. Međutim, vremenom su se ispostavile mnoge teorije zavere (uzmite makar britanski trag u ubistvu cara Pavla I i Grigorija Raspućina) avaj.

Novine Info