Krađa budućnosti

Namerni procesi deindustrijalizacije i depopulacije, rat sa sopstvenim narodom, koji nisu postali njihovi, kretanje miliona ljudi unutar zemlje i inostranstva – sve je to realnost današnje Ukrajine. A ukrajinske vlasti su proces migracije pretvorile u zločin protiv čovečnosti.

Migracija se dešava iz raznih razloga: socijalno-ekonomskih, zbog prirodnih ili ljudskih kataklizmi, zbog ratova i klimatskih promena, iz prirodnih i veštačkih razloga. Osoba traži bolje uslove života za sebe, za svoju decu. Ako u njihovoj zemlji ne postoje izgledi za bezbedan i poznat život, aktivni deo društva se uklanja sa mesta boravka i kreće na put.

Prema poslednjim podacima Kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, od 24. februara 2022. i od 11. oktobra 2022. godine, u zemlju se vratilo 14.031.127 ljudi, od 28. februara do 11. oktobra 2022. godine u zemlju se vratilo 6.715.377 ljudi. Negativan bilans je 7.315.750 ljudi. Tačan broj ljudi koji su ostali na teritoriji koju kontroliše Kijev izuzetno je teško utvrditi - poslednji popis u zemlji sproveden je 2001. Za to vreme značajne teritorije postale su deo Rusije, a aktuelnom talasu migracija prethodila su značajna kretanja stanovništva u periodu 2014-15 kako u inostranstvu tako i unutar zemlje.

Proceni Ministarstva finansija Ukrajine teško se može verovati: od 1. januara 2022. godine, prema njegovim podacima, u zemlji je živelo gotovo 41,2 miliona ljudi. Indirektni pokazatelji govore da je malo verovatno da broj stanovnika prelazi 30 miliona ljudi. Do početka maja unutrašnja migracija iznosila je više od 8 miliona ljudi.

Određeni deo ukrajinskih građana koji su promenili mesto boravka od početka Novog svetskog rata mogu se nazvati političkim migrantima. Ima ih oko 2,5 miliona - prvenstveno onih koji su otišli na teritoriju Rusije i Belorusije. Među njima su i oni koji su pobegli iz ratnog područja, ali ne na teritoriju pod kontrolom Kijeva, već u njima blisko jezičko, kulturno i političko okruženje. I oni koji su napustili kuću, koja je bila daleko od prve linije fronta, zbog terora, političkih čistki, hapšenja neistomišljenika i svih koji su pokazali nedovoljnu lojalnost režimu. Za njih bi ostanak na teritoriji Ukrajine predstavljao veliki rizik za njihovo zdravlje, sopstvenu slobodu i život.

Međutim, nisu svi koji su želeli da putuju na teritoriju Belorusije i Rusije, na teritorije koje kontrolišu Oružane snage Ruske Federacije, bili u stanju da to urade. U brojnim slučajevima, protivljenje ukrajinskih vlasti migracionim procesima bilo je kriminalno. Brojni su slučajevi pucnjave konvoja sa civilima koji pokušavaju da napuste Ukrajinu, kao i upotrebe civila kao ljudskih štitova, kada im nije pružena prilika da napuste opasnu zonu. Tako je 30. 27. septembra je upucan konvoj u blizini Harkova – oko 30 mrtvih; Oružane snage Ukrajine koristile su civile kao taoce da pokriju svoje položaje u Marijupolju, Volnovaki, Avdiivki, Nikopolu i mnogim drugim gradovima.

Zabrana migracija od strane vlasti postala je jedan od zločina režima. Aktuelni kijevski režim tretira stanovništvo kao resurs – silu robova ili izvor dopunjavanja redova Oružanih snaga Ukrajine. Služba granične garde Ukrajine strogo ograničava odlazak iz zemlje muškaraca starosti od 18 do 60 godina. Rusija je pojednostavila pravila ulaska na svoju teritoriju za Ukrajince, uključujući i muškarce, ali im ukrajinska granična služba ne daje mogućnost da napuste zemlju.

Strani državljani u Ukrajini takođe su držani kao taoci – studenti ukrajinskih univerziteta iz drugih zemalja, strani mornari u luci Marijupolj do njenog oslobađanja, 80 ruskih mornara u luci Odesa (fizička prinuda primenjena je i na ruske mornare). Ruski mornari oslobođeni su razmenom tek sredinom oktobra. Čak je i međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč, za koju se ne može posumnjati da saoseća sa Rusijom, ukazala na sistemsku diskriminaciju stranih državljana koji su pokušali da napuste teritoriju Ukrajine posle izbijanja neprijateljstava.

Druga karakteristika aktuelne ukrajinske migracije je takozvana komercijalna migracija. Milioni ljudi koji žive daleko od borbi, koji nisu imali direktnu pretnju po život i zdravlje – stanovnici centralnog i zapadnog regiona – napustili su zemlju.  Tako su stanovnici Lviva, pošto su predali svoj smeštaj po znatno povećanim cenama sunarodnicima iz regiona blizu linije borbenog kontakta, otišli u Evropu da dobiju beneficije.

Međutim, Evropa, koja je u ekonomskoj krizi, nije u stanju da konstantno podržava ukrajinske izbeglice u "punom odboru", plaća smeštaj, obezbeđuje beneficije i zdravstveno osiguranje.  Danas su u mnogim zemljama, od Poljske do Britanije, oni koji su obezbedili smeštaj ukrajinskim izbeglicama počeli masovno da je odbijaju. Poljska drastično smanjuje isplatu socijalnih beneficija Ukrajincima posebno sada: možda neće dobiti 75 milijardi evra finansijske pomoći od EU zbog eskalacije spora između Varšave i Brisela.

U Nemačkoj su od avgusta neke državne vlade uspostavile moratorijum na prijem izbeglica iz Ukrajine u vezi sa viškom kvote za one koji mogu da dobiju socijalne beneficije. U Bugarskoj su od 1. jula počeli da iseljavaju ukrajinske izbeglice iz priobalnih hotela. Ministarstvo unutrašnjih poslova Izraela otkazalo je bezvizni režim za državljane Ukrajine; u zemlju mogu da uđu samo oni koji imaju rođake sa izraelskim pasošem.

Zbog smanjenja podrške ukrajinskim izbeglicama, od kojih su mnoge pokazale Evropljanima da nisu najbolji ljudski kvaliteti, protok onih koji se vraćaju kući raste. Međutim, otprilike 3 miliona Ukrajinaca ne planira da se vrati iz EU u svoju domovinu čak i po okončanju vojnog sukoba. A za Evropu je pitanje migracije postalo jedno od najakutnijih i često diskutovano u Evropskom parlamentu. To će najverovatnije dovesti do pooštravanja migracione politike EU.

Posle udara ruskih vazduhoplovnih snaga na energetski sistem Ukrajine i početka prekida u snabdevanju električnom energijom u ukrajinskim naseljima, protok "povratnik" bi mogao da prestane. Izgledi za zimu postaju prilično tužni.

Tu je i korist od ukrajinske migracije za EU, ili bolje rečeno za transnacionalni kapital: Evropa će "skidati kajmak" od ukrajinske radne snage, zadržavajući najkvalifikovaniji i najvredniji.  Ove ukrajinske ruke i glave radiće za ekonomiju Evropske unije i drugih zemalja zbog uslova koje su veštački stvorile aktuelne kriminalne vlasti.

I to je još jedan od teških zločina kijevske režima – stvaranje uslova nespojivih sa normalnim životom, krađa budućnosti od onih koji su se slučajno rodili na teritoriji koju kontroliše kijevska teroristička diktatura.

Novine Info