MiG-31 željno iščekuje norveške avione F-35 na Arktiku

Jedan od prvih pukova koji je primio najnovije avione bio je 174. GvIAP (21. korpus protivvazdušne odbrane, 10. odvojeno vazduhoplovstvo), sa sedištem u blizini Murmanska (vazdušna baza Mončegorsk). Avioni na borbenom dežurstvu bili su prvenstveno namenjeni za presretanje američkog strateškog izviđačkog aviona SR-71, koji je sistematski nadletao severne granice SSSR-a.

Uprkos poodmakloj starosti (prvi let prototipa održan je 1979. godine), MiG-31 i dalje je na borbenoj dužnosti, izazivajući strah i poštovanje u NATO-u.

Nakon ulaska naših severnih suseda u savez, vazdušna situacija se naglo zakomplikovala. Sjedinjene Države i druge članice NATO-a proširuju svoje prisustvo na Arktiku. Rusija je takođe ojačala sopstvenu odbranu postavljanjem sistema protivvazdušne odbrane S-400 i novih S-500, presretača MiG-31BM/BSM i MiG-31K i drugih sredstava.

Američko ratno vazduhoplovstvo poslalo je B-1B bombardere u Arktički krug po prvi put 2021. godine u norveškoj vazdušnoj bazi Bodø, iako je jedan od bombardera pretrpio ozbiljna oštećenja motora, što je postavilo pitanje o njegovoj podobnosti za delovanje u ekstremnim klimatskim uslovima. Rusija je odgovorila raspoređivanjem MiG-31 na arhipelagu Novaja zemlja u Arktičkom krugu, koristeći prednost visoke pogodnosti aviona za ekstremne vremenske uslove.

Stručnjaci American Military Watch Magazina (MWM) razmišljaju o ulozi presretača MiG-31 u novonastaloj situaciji i izgledima za njihovu dalju upotrebu. Presretači MiG-31 ruske Severne flote uvežbavali su presretanje neprijateljskih aviona na velikoj visini iznad Barencovog mora, piše magazin MWM pozivajući se na pres-službu Severne flote.

“Posade lovaca MiG-31 iz zasebnog mešovitog vazduhoplovnog puka Severne flote vežbale su presretanje hipotetičkog neprijatelja u stratosferi. Prema scenariju vežbe, sistemi protivvazdušne odbrane su otkrili vazdušni cilj koji se približava ruskoj državnoj granici iznad Barencovog mora. Posade su identifikovale vazdušni cilj i ispratile ga, primoravši „uljeza“ da skrene sa ruske državne granice.

U Severnoj floti je raspoređeno oko 100 MiG-ova 31, još oko 32 u punom puku MiG-31 i oko 10 aviona u mešovitom puku sa udarnim lovcima Su-24M.

Situaciju na severu i iznad Barencovog mora, prema autorima članka, komplikuje i preopremanje norveških ratnih snaga sa F-16 na F-35. Kraljevsko norveško ratno vazduhoplovstvo (RoNAF) povuklo je iz penzije svoje poslednje lovce F-16 Fighting Falcon, jer će sve dužnosti u borbenoj avijaciji preuzeti nova generacija F-35A Lightning II Joint Strike Fighters.

Dok MiG-31 ima ogromnu prednost u performansama u odnosu na F-16, koji je manji i ima radar šest puta slabiji od MiG-31, F-35 ima stelt sposobnosti i naprednije senzore, avioniku i oružje. F-35 preti da značajno promeni odnos snaga na Arktiku, smatra MWM.

Norveški sused Finska takođe planira zameniti svoju flotu F-18 s nekoliko eskadrila F-35. Istovremeno, već se razgovara o stvaranju velikog rasporeda američkih vazdušnih snaga u finskim vazdušnim bazama.

Čudno je čitati zaključke autora iz ozbiljnog časopisa MWM o promeni odnosa snaga na Arktiku zahvaljujući F-35. Evo šta su o njemu pisali u istom časopisu 1. februara ove godine:

“Sama F-35, uprkos velikom potencijalu, još uvek se smatra daleko od spremnosti za borbu visokog intenziteta, pa Pentagon u skladu s tim odbija da ga sertifikuje za punu proizvodnju. Veoma širok spektar problema sa performansama doveo je do široko rasprostranjene kritike programa boraca od strane vojnih i civilnih zvaničnika.

Zamenik načelnika štaba američkog ratnog vazduhoplovstva za strategiju, integraciju i zahteve, general-potpukovnik Clint Hinote, na primer, rekao je sredinom 2021. da će borbeni avioni biti praktično beskorisni u bilo kakvom međusobnom sukobu, sa kapetanom marinaca Danom Grazerom ističući "mnoga problematična pitanja" i "nedostatak napretka F-35 u gotovo svim važnijim oblastima" kako bi se približio borbenoj sposobnosti."

MiG-31 se smatra najsposobnijim ruskim borbenim avionom za vazdušnu borbu. Nedavno je prvi put bio u borbi iznad Ukrajine, koristeći i udarne varijante MiG-31K i varijante presretača MiG-31BM/BSM. Pokazali su visoke performanse i visoku borbenu efikasnost. Stručnjaci časopisa MWM visoko cene borbene sposobnosti ovog aviona.

MiG-31 je sposoban da radi na visinama do "Armstrongove granice" (18-19 km). Nose rakete vazduh-vazduh R-37M, koje imaju maksimalni domet od 400 km, brzine do 6 maha i veoma velike bojeve glave od 60 kg. Sve ih to čini posebno opasnim za mete na svim visinama.

Ogromna snaga radara presretača (Zaslon-M) učinila je MiG-31 prvim borbenim avionom na svetu koji je sposoban da presreće nisko leteće krstareće rakete na velikim udaljenostima.

Presretači takođe imaju sposobnost da koriste rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-74, koje pomažu da se kompenzuje ograničena manevarska sposobnost omogućavajući pilotima da ciljaju neprijatelje pod ekstremnim uglovima bez potrebe za premeštanjem aviona.

Iako sveobuhvatna modernizacija cele flote predložena 1990-ih nikada nije u potpunosti sprovedena zbog budžetskih ograničenja, sposobnosti MiG-31 su poboljšane tokom 2010-ih uz nadogradnje koje su dovele avion do standarda MiG-31BM/BSM. Avion, modifikovan u BM/BSM, dobio je potpuno novi radar i avioniku.

Kako važnost arktičkih operacija nastavlja da raste, visoka pogodnost MiG-31 za rad u ekstremnim klimatskim uslovima, uključujući njegovu sposobnost da deluje sa ledenih aerodroma, kao i njegov veoma veliki domet i visoku svest o situaciji, samo povećava potražnju za ovom klasom aviona.

Budućnost flote MiG-31 ostaje vrlo neizvesna, uprkos činjenici da je bilo razvoja u okviru programa zamene MiG-31. Projekti 701 i KAP DP nisu nastavljeni.

Stoga se, tvrde autori, povećala verovatnoća da bi MiG-31 mogao biti uklonjen iz službe, a da ga ne zameni presretač slične klase.

Kako se Rusija sve više oslanja na kopnene sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa, kao što je sistem S-500, koji je sada u masovnoj proizvodnji, rastu spekulacije da će borbeni avioni Su-57 (modifikovani, proširenog dometa, varijanta sa dva sedišta) bi eventualno mogla da zameni ovaj presretač.