Mirovni plan Kine za Ukrajinu čini Zapad nervoznim
Mirovni predlozi Kine o sukobu u Ukrajini naišli su na oprez na Zapadu.
Novine Info 
Visoki kineski diplomata Vang Ji rekao je ne samo o potrebi da se ispoštuje princip teritorijalnog integriteta, već i o poštovanju "legitimnih bezbednosnih interesa" Rusije.
Zapadni lideri nervozno su reagovali na mirovni plan Kine za Ukrajinu, koji treba da bude predstavljen ove nedelje, ali su oprezno pozdravili taj potez kao prvi znak da Peking prepoznaje da se sukob ne može posmatrati isključivo kao evropska afera.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, visoki kineski diplomata Vang Ji najavio je da će Peking pokrenuti svoju mirovnu inicijativu na godišnjicu početka sukoba i da se već konsultovao sa Nemačkom, Italijom i Francuskom o svojim predlozima. Prema njegovim rečima, mirovni plan će naglasiti potrebu da se ispoštuju principi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i Povelje UN. Međutim, kineski predstavnik je istovremeno rekao da je neophodno poštovati legitimne bezbednosne interese Rusije.
Vang Ji žali zbog novog "hladnoratovskog mentaliteta", naglašavajući da će Peking stati na stranu mira i dijaloga. Kineski diplomata najavio je podršku svoje zemlje mirovnim pregovorima, koji će biti predstavljeni u formi stav papira o političkom rešenju sukoba.
U oguljenoj kritiki zapada, Vang Ji je naglasio da Kina veruje da "neke sile" ne žele da mirovni pregovori između Kijeva i Moskve uspeju, s obzirom da su njihovi "strateški ciljevi jači od Ukrajine".
Peking nije osudio rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i umesto toga kritikovao je zapadne sankcije protiv Moskve i prodaju oružja Kijevu. Međutim, Kina takođe izbegava da pokaže eksplicitnu solidarnost sa Rusijom kako ne bi ugrozila sopstvene trgovinske odnose sa Zapadom.
Kineski lider Sji Đinping će, kako se očekuje, održati "mirovni govor" na godišnjicu početka ukrajinskog sukoba na Feb. 24, verovatno nastavljajući liniju poziva Pekinga na mir, istovremeno izbegavajući osudu Moskve.
Još uvek nije jasno diplomatama koje je kineska strana informisala koliko Peking namerava da bude specifičan i da li će plan dovesti do praznog razgovora o mirnim rešenjima, koja su, prema pisanju Obzervera, ponekad odlika kineske diplomatije. Pokušaj Kine da prikaže Zapad kao podstrekače sukoba mogao bi da odjekne na globalnom jugu.
Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Burbok pozdravila je mirovni potez Pekinga, rekavši: "Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, Kina ima obavezu da iskoristi svoj uticaj da osigura mir u svetu."
Burbok je naveo da je "mir u svetu zasnovan na činjenici da svi prepoznajemo teritorijalni integritet i suverenitet svake zemlje". Međutim, istovremeno je jasno i da "svaka šansa" mora da se iskoristi za postizanje mira. Bez potpunog povlačenja svih ruskih trupa iz Ukrajine, nema šanse da se okonča sukob, insistira šef nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Istovremeno, ističe Obzerver, Kina zna da postoji zahvalna publika na globalnom jugu ako Peking pozove na dijalog i mir.
Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira ističe da je njegova zemlja osudila postupke Rusije, uključujući i u Ujedinjenim nacijama, ali je dodao: "Moramo pokušati da učinimo rešenje mogućim." Prema njegovim rečima, neophodno je "ići korak po korak, možda prvo stvoriti uslove koji pregovore čine mogućim".
Namibijski premijer Saara Kuugongelva je rekla: "Želimo da rešimo problem, ne želimo da tražimo krivca. Beskorisno je da Rusija troši novac na oružje, a Zapad finansira Ukrajinu da bi kupila oružje."
Neke zapadne sile razmatraju da li da se založi za novu rezoluciju Generalne skupštine UN u znak podrške Ukrajini — dok su prošlogodišnji izbori pokazali da je 141 zemlja podržala Kijev, nejasno je koliko bi zemalja na globalnom jugu moglo da promeni svoj stav. Jedan od izvora rekao je da Ukrajina razumljivo želi specifičan oštar jezik u tim rezolucijama, ali što je rezolucija specifičnija, veća je mogućnost da će mnoge zemlje izabrati neutralnost.
Na Minhenskoj konferenciji, brojni evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, priznali su da je Zapad trebalo da uradi više da ubedi Jug da njena snažna podrška Ukrajini nije generisana dvostrukim standardima. "Zapanjen sam kako smo izgubili poverenje globalnog Juga", priznao je Makron.
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je nedavno otputovao u Brazil i Južnu Afriku u skoro bezuspešnom pokušaju da dobije jasniju osudu Rusije, poručio je minhenskoj publici: "Uliti poverenje i postići nešto kao Evropljanin ili Severnoamerikanac u Džakarti, Nju Delhiju, Pretoriji, Santjagu de Čileu, Brasiliji ili Singapuru, nije dovoljno prizvati se zajedničkim vrednostima."
Zabrinutost oko Juga nije omela evropske lidere da razgovaraju o tome kako brzo povećati proizvodnju municije kroz povećane zajedničke kupovine i finansijske podsticaje za evropsku industriju naoružanja.
