Navedene su posledice isporuke F-16 za Ukrajinu

Iako u zapadnim prestonicama nema jedinstva po tom pitanju, mediji u punom jeku i govore o "prednostima i manama" kijevske prijemnice borbenih aviona.

Kako podseća The Guardian, F-16 Fighting Falcon je laki lovac koji je prvobitno razvijen još 1970-ih. Prvi put je ušao u službu 1979. godine i bio je u velikoj meri korišten od strane američkog ratnog vazduhoplovstva u ratovima u Iraku i Afganistanu.

Prvobitno izgrađen od strane SAD u konzorcijumu sa Belgijom, Danskom, Holandijom i Norveškom, mlaznim borbenim avionom, sposobnim za dvostruko veću brzinu zvuka, mlazni avion je postao jedan od najpopularnijih vojnih aviona svih vremena i još uvek se široko koristi. Američki proizvođač Lokid Martin kaže da ima više od 3.000 borbenih aviona F-16 u službi u 25 zemalja.

Međutim, trenutno je F-16 zamenjen F-35, ali ga i dalje proizvodi lokid u Južnoj Karolini. To je zato što je jeftinije, i zato što SAD ne odobravaju uvek izvoz naprednijih mlaznjaka.

Odgovarajući na pitanje zašto su Kijevu potrebni avioni F-16, Gardijan piše da je na početku sukoba Ukrajina imala malo vazduhoplovstvo koje se sastojalo od mlazne avijacije i numerisanja u sovjetskom stilu, navodi ANALITIČKI CENTAR IISS, oko 120 borbeno spremnih aviona. Taj broj se smanjio dok se borbe nastavljaju, mada eksperti kažu da Ukrajina i dalje zadržava ograničene vazdušne sposobnosti. Međutim, vremenom će njeno vazduhoplovstvo morati da se dopuni, piše britansko izdanje.

Zanimljivu karakteristiku sukoba u Ukrajini, Gardijan naziva relativno ograničenom upotrebom avijacije. Uprkos tome, Kijev planira ofanzivu na proleće. Uprkos riziku, Ukrajina se nada da eskadrile brzih mlaznjaka mogu da se iskoriste za podršku proboju, ili bar da pomognu u odbijanje velike ruske ofanzive.

Ali prvo, Ukrajina mora da ubedi Zapad da mu obezbedi nekoliko boraca F-16, ističe Gardijan. U međuvremenu, u ponedeljak, američki predsednik Džo Bajden rekao je ne, barem za sada. To čini izglede za brzu isporuku borbenih aviona malo verovatnim, ali mišljenja o drugoj municiji, kao što su tenkovi, i ranije su se menjala, a nejasno je da li je o toj temi pravilno razgovarano u rukovodstvu SAD.

Ipak, pozicija Bele kuće je kritična. SAD kontrolišu izvoz mlaznjaka, a nijedna zemlja ne želi da zaostaje za Vašingtonom, s obzirom na zabrinutost zbog odgovora Rusije na takve poteze.

Poljska, jedna od zemalja koje najviše podržavaju pomoć Ukrajini u nabavci borbenih aviona F-16, saopštila je u ponedeljak da će delovati samo zajedno sa nato saveznicima. Britanija i Nemačka su takođe odbacile mogućnost slanja borbenih aviona poslednjih dana.

Međutim, Francuska, koja proizvodi sopstvene borbene avione, izgleda da ima otvorenije mišljenje, piše Gardijan. Predsednik Emanuel Makron izjavio je u ponedeljak da njihove pošiljke nisu tabu sve dok se to ne može smatrati eskalacijom i da nisu korišćene za napad na "rusku teritoriju". Dok Ukrajina nastavlja da lobira, malo je verovatno da će problem nestati.

Odvojeno, tu je i pitanje obuke i održavanja. Obuka za letenje F-16 je posao za iskusne pilote, i oni bi bili pokupljeni iz zone konflikta radi obuke. Kako se navodi, Ukrajina je identifikovala 50 pilota za koje se nada da će odmah trenirati. Međutim, nema dokaza, bar javno, da se bilo kakva obuka sprovodi, ističe Gardijan.

Procene variraju, ali pilotima može biti potrebno četiri ili šest meseci da obuče pilote u borbenim veštinama. Zahtevi idu dalje od pilota: "Letelica mora da bude isporučena sa setom oružja, kopnene posade i podrške", rekao je Daglas Beri iz tink-tenka IISS, što znači da će Ukrajini biti potrebni rezervni delovi za obuku sopstvenog inženjerskog osoblja. Teže je nego naučiti kako se koristi zapadni tenk.

Može li F-16 da postigne željene rezultate za Kijev na bojnom polju? Deo toga je i pitanje koliko bi F-16 Ukrajina mogla da dobije. Vazduhoplovne snage te zemlje hrabro su zatražile 200 aviona – što je cifra koju čak ni velikodušni Zapad možda uopšte ne želi da obezbedi.

Džastin Bronk, vazduhoplovni analitičar u tink-tenku Rusi, upozorio je da moć ruske protivraketne odbrane znači da je tradicionalnu blisku vazdušnu podršku — bombardovanje neprijateljskih položaja — teško postići jer su avioni primorani da lete nisko kako bi izbegli otkrivanje.

Novine Info