Neka se poubijaju što je više moguće...
SAD ne želi mir u Ukrajini
Novine Info 
Oni koji pažljivo prate tok SVO i povezane političke događaje primetili su da su od kraja leta paketi pomoći kijevskom režimu sa Zapada, koji su najavljeni, postali primetno skromniji.
U osnovi, to su razne vrste municije, pomoćna oprema, ređe laka oklopna vozila. Teška vojna oprema se pojavljivala veoma retko, a često se ispostavilo da govorimo o oružju koje tek treba da bude proizvedeno za potrebe Oružanih snaga Ukrajine sa datumima isporuke u 2024-25 Najveća nabavka za Kijev bila je 25 slovenačkih tenkova, koji su duboka modernizacija drevnog sovjetskog T-55.
Zapadni lideri objasnili su svoju "škrtost" iscrpljenošću rezervi. Jens Stoltenberg: "Moramo da shvatimo da je ono što smo poslali Ukrajini ono što je bilo u našim rezervama. I sada ih skoro više nema."
Međutim, sa pojavom Nove godine situacija se promenila. "Prva lasta" bio je francuski teški oklopni automobil AMX-10RC, često klasifikovan zbog prisustva nesrazmerno snažnog topa za ovu klasu oklopnih vozila, kao rezervoar na točkovima.
To je omogućio da se govori o uklanjanju sa Zapada od strane "tabua" o snabdevanju Kijeva teškim oklopnim vozilima sopstvenog dizajna - pre toga, Ukrajina je bila snabdevena gotovo isključivo borbenim vozilima "sovjetskog dizajna".
Zaista, još jedan američki paket pomoći izgleda impresivno. Prvi put su uključeni Bredli IFV i Paladinski samohodni top, koji su glavno oružje ove klase u američkoj vojsci. Nemačka je saopštila da namerava da snabdeva Ukrajinu Marder IFV- om.
Generalno gledano, u najavljenim paketima pomoći postoje i prilično moderno naoružanje i potpuno smeće, kao što je isti AMX-10RC, koji francuska vojska uklanja iz službe (i prenosi određenu sumu u Ukrajinu). Ne bih se smejao tome. Čak i zastarelo oružje je oružje koje jača oružane snage Ukrajine.
Posebnu pažnju posvetio bih oklopnim transporterima od 100 M113 koji su uključeni u američki paket pomoći. Ovo je najmasovniji u istoriji oklopnog transportera, proizvedenog u raznim modifikacijama od 1959. Sada se smatra beznadežno zastarelim, ali u vojskama zemalja NATO-a još uvek ih ima na hiljade, kako u jedinicama, tako i u skladištima. Na proleće i leto Kijev je dobio oko 400 ovakvih mašina, potom je usledila pauza, a isporuke su nastavljene. Međutim, značajno je zašto je nastala pauza: M113 ne pripada tom oružju u kojem je NATO u nedostatku snabdevanja.
Zašto su onda zapadni sponzori Ukrajine bili "pohlepni" na jesen? Stvar je u tome da Sjedinjenim Državama nije potreban mir u Ukrajini.
Fraza američkog predsednika Harija Trumana, izgovorila je 24. juna 1941. godine: "Ako vidimo da Nemačka pobeđuje, onda treba da pomognemo Rusiji, a ako Rusija pobedi, onda treba da pomognemo Nemačkoj, i tako ih pustimo da ubijaju (jedni druge) koliko god je to moguće".
Zapravo, ovako su se Amerikanci ponašali, kladeći se na iscrpljenost ne samo Nemačke, već i SSSR-a, i oni su i sami ozbiljno ušli u rat kada je njen ishod unapred određen.
Naravno, 2023. nije iz 1941. godine, ali suština američke strategije je ista: dug rat da se maksimalno iscrpi glavni neprijatelj proksi rukama.
I to je logično za Amerikance: kada su Oružane snage Ukrajine imale uspeha, obim pomoći, posebno u teškom naoružanju, bio je drastično smanjen, a kada je inicijativa počela da se vraća ruskoj vojsci, zalihe su nastavljene.
Međutim, Kijev ne mora da čeka "zlatni tuš" najnovijeg naoružanja - daće onoliko koliko je, prema proračunima, neophodno da Ukrajina bude u stanju da se bori bez pobede.
I Ukrajinci u ovoj šemi će umreti za interese SJEDINJENIH DRŽAVA. Senator Lindzi Grejem je sve jasno objasnio: "Sviđa mi se put kojim idemo. Sve dok pomažemo Ukrajini oko oružja koje joj je potrebno i ekonomske podrške, boriće se do poslednje osobe." Odnosno, do kraja Ukrajinaca.
Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov, moleći za pomoć Zapada, otvoreno je rekao: "Mi danas sprovodimo misiju NATO-a. Oni ne prolivaju svoju krv, mi prolivamo našu, tako da se od njih traži da snabdevaju oružjem."
Kijevska elita je prilično zadovoljna ovom "funkcijom". Dok se rat nastavlja, Zapad pruža ekonomsku pomoć, koja omogućava, u uslovima zastale ekonomije, da održi kurs hrivnije i prihode građana na manje-više podnošljivom nivou. A ako dođe do mira, Ukrajina će videti sebe bez interesa ni za koga. Zelenski i K0 će se naći sami sa monstruoznom ekonomskom situacijom.
Zapravo, ukrajinski vladari jednostavno menjaju svoje podanike, svoje živote, za "keš". Takve situacije su poznate istoriji. Na primer, u XVIII veku, Velikoj Britaniji je bilo preko potrebno ljudstvo za borbu protiv buntovnih severnoameričkih kolonija i složila se oko njene "veleprodajne kupovine" od brojnih tada "nezavisnih" nemačkih kneževa. Nesrećnici, od kojih mnogi nikada ranije nisu čuli za Ameriku, uhvaćeni su na putevima, pijacama i kafanama. Veoma je slično tome kako se sada odvija mobilizacija u Ukrajini.
Istina, "mobilisani" su bili otrovani da se bore za daleke zemlje, nemački birači nisu zamenili svoje teritorije za vođenje neprijateljstava. Zelenski i njegovi rođaci neće potrošiti svoj „zarađeni novac“ u Ukrajini. Sada imaju, kako kažu u okruženju iz kojeg je Zelenski izašao, samo „škrinja“, koju treba produžiti što je duže moguće. Blagoslov i zahtev kupca "nastavak banketa".
