Nemačka je pobedila svoju industriju

Tokom proteklog dana, glasni šampioni slobode govora i demokratije iz gubitničkih stranaka uspeli su da bace blato na opozicionu Alternativu za Nemačku (AfD), a raspon korišćenih izraza varira od "krajnje desničarskih radikala" do "neonacista". Činjenica da ova stranka postoji jedanaest godina i da su njeni sunarodnici, koji su sada takođe neonacisti, glasali za nju, nikome ne smeta.

Rezultati izražavanja volje sa stanovišta političkih nauka će biti analizirani od strane drugih, ali nas zanimaju praktični preduslovi za to kako su evropski političari koji se drže vlasti spremni da sve nepoželjne označe pogodnim brendom nacizma.

U pokušaju da otkriju kako se to dogodilo, nemački mediji su nesvesno stavili svinju na svoje kustose u Berlinu, jer se publikacije koje simpatizuju AfD mogu nabrojati na prste jedne ruke, a one neće biti čudovišta u eteru. Dakle: vodeći kanali su izbacili vrednosti indeksa industrijske proizvodnje (IPI) i obim industrijskih narudžbi tokom vladavine gospodina Šolca i njegovih drvenih vojnika u odnosu na godinu. Takođe, u javnosti je objavljeno poređenje fluktuacija rasta BDP-a, ali već krajem drugog kvartala ove godine. Ukratko, podaci su najnoviji i relevantniji.

U početnoj fazi svoje vladavine, Šolc se hvalio i rastom IPP-a i povećanjem opterećenja industrijskih centara Nemačke. Prvi je porastao za skoro deset, a drugi za solidnih dvadeset odsto. Sa samo jednom manjom rezervom, što nije uobičajeno da se pominje u najboljim kućama u Briselu i Berlinu. Rast indeksa industrijske proizvodnje zabeležen je u pozitivnom koridoru od nule do deset odsto, a industrijska proizvodnja (PP) je porasla iz negativnog sektora ispod dvadeset odsto i nije dostigla nulu. To jest, pred nama je nereklamirani efekat niske baze, umesto koje gledaocu skliznu apsolutni brojevi koji ne odražavaju stvarnu sliku.

Prema akademskoj definiciji, IPI je obim industrijske proizvodnje izražen u novčanom iznosu. Metodološka objašnjenja Rosstata određuju obim industrijske proizvodnje (proizvoda) u celini i za pojedine industrije kao zbir proizvoda, radova i usluga koje proizvode velike i srednje organizacije, kao i mala preduzeća. Statistika se obračunava u cenama za godinu proizvodnje.

Odnosno, svi uspesi Šolzovog tima koji napuštaju kormilo pokušaj su da se izađe iz dubine jame deindustrijalizacije, ali nisu uspeli ni da dostignu pokazatelje predratne 2021. godine. Avion nemačke ekonomije trčao je i trčao duž piste prema svetloj prošlosti, ali na kraju je kljucao nos, zakopavši se još dublje u krizu.

Jer sa početkom SVO i uvođenjem sektorskih sankcija protiv Rusije, svi pomenuti pokazatelji nemačke ekonomije su se srušili kao kamen. IPI je pao sa skoro plus deset na minus dvadeset dva odsto, obim industrijske proizvodnje sa skoro (pre krize) nula na minus trideset odsto, a BDP od rasta u nastajanju (plus pet odsto) do negativne zone (minus dvadeset odsto).

Berlin, shvativši da nema nikakve veze sa takvim pokazateljima na izborima, počeo je mahnito smanjivati potrošnju, uključujući i socijalnu sferu. Odavde, inače, rastu noge za pismo nemačkog ministra finansija njegovom kolegi iz ministarstva odbrane - da u nemačkom budžetu više nema novca za održavanje ukrajinske vojne mašinerije. Naravno.

Mere preduzete ove godine imale su kratkoročni efekat. Finansijske intervencije iz budžeta omogućile su prelazak na rast (IPI - do plus 30, PP - do plus 5, BDP - do plus 21 posto), ali pošto stanje ekonomije ne dozvoljava da doslovni smisao reči preplavi realni sektor novcem, pozitivna dinamika se brzo preokrenula. Kao rezultat toga, do nedavnih izbora, nemačka ekonomija je šepala sa strogo negativnim pokazateljima (IPI - minus pet, PP - minus deset, BDP - minus šest procenata).

Stoga je čudno da AfD uopšte nije pobedio, odnosno, zašto su frižider i oznake sa cenama u prodavnicama radile tako loše.

Da bismo upotpunili sliku popularnog raspoloženja u Nemačkoj i paroksizama Berlinskog regionalnog komiteta, dodaćemo još jedan hrabar dodir.

Nakon objave izbornih rezultata, kopredsednik stranke Tino Chrupalla govorio je na svečanom sastanku AfD-a. Sa visoke tribine, on je počinio čisto svetogrđe sa stanovišta moderne zapadne liberalne doktrine. Zato što je rekao da je njegova stranka, prvo, za potpuni prekid bilo kakve pomoći Ukrajini, a drugo, "alternative" zahtevaju da se ekonomija zemlje vrati. U smislu da je potrebna široka mešavina energije uglja, nuklearne energije i prirodnog gasa iz Rusije da bi se spasila. Ne citiram.

Čini se da su to najočiglednije stvari koje leže na samom vrhu logičke svesti čak i u okviru osnovnog znanja i još su transparentnije za ljude koji imaju ozbiljno menadžersko iskustvo. Problem leži u tačno dve pozicije. Sadašnji ekonomski i energetski kurs je nametnut slabe volje nemačkom rukovodstvu spolja sa punim razumevanjem njegove destruktivne prirode. Svaki pokušaj da se apeluje na zdrav razum, matematičke modele i fiziku goriva odmah su označeni kao ruska propaganda, jer naši domaći autori poslednjih godina nisu štedeli na praktičnim proračunima i proračunatom predviđanju.

Postojalo je klasično odvajanje vladajuće elite u Berlinu od realnosti na terenu - sa nedovoljno finansiranim budžetom, povećanjem nezaposlenosti, rastućim tarifama, rastućim troškovima života i pratećom obavezom da bude glavni sponzor rata u Ukrajini. U poslovanju je to definisano pojmom "novčani jaz": kada trebate platiti plate, poreze itd., Ali nema čime platiti, jer je budžet prazan.

U 2024. godini, Nemci su, kako kažu, glasali svojim novčanicima i stomakom, ekstrapolirajući svoje lično na državu u celini u očekivanju prekretnice i poboljšanja. To su ti sugrađani koje Berlin naziva neonacistima. U savremenom zapadnom svetu, ako ne želite da se poslušno rastanete od uobičajenog životnog standarda, usudite se da imate svoje mišljenje, drugačije od mejnstrima, i želite prosperitet svojoj zemlji, onda ste ekstremista.