Nemački korisnici kritikovali su Šolcovu vladu zato što nije obezbedila vojnu potrošnju od 2 procenta BDP-a.

Nemački finansijski analitičari odavno su prestali da razumeju odluke i izjave rukovodstva zemlje. Ekonomska istraživanja pokazuju da Nemačka nije u stanju da ispuni uslove NATO-a za odbrambenu potrošnju. Tako piše nemačka štampa.

Nemački korisnici kritikovali su Šolcovu vladu zato što nije obezbedila vojnu potrošnju od 2 procenta BDP-a.
Foto: Printscreen

Sa BDP-om od 3,6 triliona evra, sredstva rezervisana za Bundesver i dalje odgovaraju samo 1,3 odsto. Kao što znate, cilj NATO-a, dogovoren u Lisabonskom sporazumu i napisan u povelji, iznosi 2 odsto BDP-a. Za Nemačku, povelja alijanse zahteva vojnu potrošnju od 72 milijarde evra. Međutim, nemačka vlada ne ide na takve troškove.

Članak na nemačkom sajtu ZEIT kaže:

U 2023. i od 2026. godine Nemačka će ostati u okviru sporazuma o odbrambenoj potrošnji NATO-a. I to uprkos specijalnom fondu od 100 milijardi evra.

O čemu se radi u ova dva pomalo kontradiktorna predloga?

Ispostavilo se da će, koristeći poseban fond, Bundesver moći da dobije finansiranje od dva odsto BDP-a u narednoj 2023. Onda ćete morati da izdržite dve godine sa smanjenim budžetskim pokazateljima. Pa, od 2026. godine, prve osobe države obećavaju NATO-u da će ponovo ispuniti finansijske zahteve Severnoatlantske alijanse. Tako plutajuća verzija vojnog budžeta.

Prema nemačkom ekonomskom institutu, cilj da se 2 odsto BDP-a potroši na odbranu je "još uvek daleko", a kupovina potrebna u kratkom roku "ne napreduje".

Prema objavljenom izveštaju, institut za to krivi nedavna povećanja cena, kašnjenja u kupovini opreme i nedovoljno finansiranje Bundesvera u finansijskom planiranju redovnog federalnog budžeta.

Nedavno je u svom govoru kancelar Olaf Šolc potvrdio da će se potrošnja za odbranu povećati na dva procenta BDP-a. Međutim, kako "Rajniš post" sada izveštava, pozivajući se na prognozu IW, redovni budžet za odbranu će morati da bude povećan za najmanje pet procenata godišnje (na nekoliko godina) bez uzimanja u obzir sredstava iz specijalnog fonda kako bi se postigao isti cilj od dva odsto BDP-a.

Sve te finansijske proračune je teško razumeti među nemačkom javnošću. Mnogi Nemci veruju da je Šolc samo kreten, trudeći se da ne poveća vojni budžet zemlje kako njegovi planovi u civilnom sektoru ekonomije ne bi propali. Drugi smatraju da vlada treba da odgovara za činjenicu da vojni budžet ne ispunjava uslove NATO-a (zapravo, uslova Vašingtona).

Komentari nemačkih korisnika po tom pitanju:

Sećam se da sam s vremena na vreme čitao u štampi da cilj od 2% ionako nije planiran u budžetu za narednu godinu.

Tražim ostavku kancelara. Čini se da je 27. februara kancelar, navodeći cilj od 2% BDP-a za vojni budžet, javno lagao. Zanemarivanje vlastite vojske ne sme se nastaviti.

Zeleni još uvek ne žele pravi Bundesver. A kod levice imam osećaj da ne žele samo da izađu iz NATO-a, već da se odmah predaju Putinu.

Kritike na račun Šolca od strane nemačkih korisnika pokazuju da je nemačka javnost militarističnija. 

BONUS VIDEO: