Nemačko-poljski spor oko reparacija i granica kao uvod u podelu Ukrajine

Bez presedana u svom intenzitetu u proteklih mnogo decenija, pa čak i na najvišem nivou, spor između Nemačke i Poljske oko posleratnih granica i odštete, naravno, ima izražen ukrajinski podtekst. Takođe su jednoglasna uveravanja NATO saveznika i partnera u EU o monolitnom položaju u odbrani nepovredivosti ukrajinskih granica. I čini se da svi zajedno pomažu Kijevu – neki sa oružjem, neki novcem. Međutim, već zapadne zemlje – susedi dugo napaćene Ukrajine – sve više govore o nepravdi pridruživanja njihovih nekadašnjih zemalja njemu i neminovnosti podele njene teritorije. U Rumuniji (Bukovina i Besarabija), slične tvrdnje iznete su na javnom sastanku aplauzom publike bivše ministarke inostranih poslova Marge.

 Stanovnici Varšavskog geta šalju se u logor smrti Treblinka

U Mađarskoj (Transkarpatija, koja je nakratko bila u vlasništvu Čehoslovačke), došlo je do curenja informacija o zatvorenom sastanku sa sličnom agendom premijera V. Orbana. U Poljskoj se u brojnim javnosti spekuliše da li im je Galicija ("istočna kresi") dovoljna ili, ako zaista idemo, onda sve do Dnjepra! Prvih 1500 zahteva za povraćaj imovine u zapadnoj Ukrajini od Poljaka ili njihovih naslednika koji su živeli na njenoj teritoriji pre rata poslati su evropskim sudovima sa punom zakonskom validnošću.

Računi u Ukrajinu

Međutim, ono što se sada događa u odnosima između Nemačke i Poljske postavlja pitanje još više, jer ne samo da je ispunjeno mogućim pripremama za podelu Ukrajine, već je prepuno i potencijalnom preraspodjelom samih poljskih zemalja. Takav razvoj događaja će u budućnosti neminovno dovesti do raskola u NATO-u i panevropskoj ekonomskoj krizi dati vojno-političku dimenziju.

Analitičari smatraju da iza zvaničnog predloga najviših poljskih vlasti Nemačkoj da Varšavi isplati reparacije za Drugi svetski rat u iznosu od 1,3 biliona dolara stoji želja da se ona razoruža uoči mogućeg proširenja granica Poljske na istok.

Do sada je jedan od faktora odvraćanja od pretenzija Poljaka na Zapadnu Ukrajinu bio to što su zauzvrat od Staljina dobili mnogo razvijenije nemačke zemlje u Šleziji i Pomeraniji. I uvek je postojao rizik da, kada je Varšava anektirala ukrajinske zemlje, Nemci bi mogli zahtevati da vrate svoje. Sada je lukava poljska logika otprilike ovakva: ako se pred Berlinom iznesu preterani zahtevi za restituciju, za koje niko ozbiljno ne očekuje da će biti implementirani, onda se oni mogu „plemenito“ napustiti u zamenu za nemačko odbijanje da podnese protutužbe za vraćanje Vroclav (Breslau), Gdanjsk (Dancig) i druge sitnice bivše nemačke teritorije.

Poljska je počela da se priprema za trenutni korak skoro odmah posle Maidan revolucije, što je njen premijer M. Moravijecki priznao pre izvesnog vremena. Prema njegovim rečima, pripremljen je sveobuhvatan izveštaj u tri toma, za koji je bilo planirano da bude preveden na različite jezike i distribuiran širom sveta. Kako je naveo, "Nemačka je nanela veliku štetu Poljacima i nikada nije materijalno odgovarala za to". Osim, naravno, ako je takav odgovor bogatstvo Silesijskog industrijskog basena uglja, kao i morskih luka na Baltiku.

 Premijer Poljske M. Morawiecki

Paralelno sa tim, Poljaci kažu da nameravaju da podnesu tužbu za odštetu i Rusiji, ali to je pre za pokriće. Lider vladajuće stranke Pravo i pravda zemlje J. Kazinski rekao je, na primer, da "moramo da izaberemo red" kada su ga pitali zašto njegova stranka traži odštetu od Nemačke, a ne od Rusije. Kažu da ćemo delovati "korak po korak", prvo ćemo se "pozabaviti" Nemcima, a onda i sa Rusima. "Rusija takođe mora da plati. Ali ne verujem da će naša generacija čekati da prihvate svoju odgovornost. Jedno je sigurno: naši zahtevi se neće promeniti", rekao je Kazinski.

Međutim, i ovde može da postoji "duplo dno". Kao odgovor na finansijska potraživanja, Moskva, posebno, prema poljskom shvatanju, može da kaže: "Pa, uzmite nazad zapadnu Ukrajinu za plaćanje" i neće se držiti nje tokom SVO. Realno, naravno, pozicija "na Galiciji" zavisiće ne od poljskih "želja", već od ruskih kalkulacija.

 Lider PiS-a J. Kazinski

Međutim, sa nivoa rezonovanja na sferu praktične državne politike najvišeg reda, predsednik Poljske A. Duda preneo je pitanje odštete iz Nemačke, koja je pre neki dan javno izjavila da je "danas neophodno ozbiljno razgovarati o pitanju ratne odštete od Nemačke, više nije moguće pretvarati se da se ništa nije dogodilo". Varšava je obećala da će u bliskoj budućnosti uputiti ozvaničenu diplomatsku notu o ovom pitanju Berlinu. Stav Nemaca da je ovo pitanje odavno zatvoreno istorijom, Duda je smatrao "neprihvatljivim". Poljski lider je naglasio: "Haos koji vlada u Ukrajini nije prepreka" ovom procesu. Očigledno, sasvim suprotno. U stvari, on je jasno stavio do znanja zašto je odšteta "u tri toma" aktuelan do tako akutnog stepena od strane poljskih vladajućih krugova.

 Predsednik Poljske A. Duda

Berlin je sa svojom ozbiljnošću shvatio demarše "ugrožene" Varšave. Poslanici Rajhstaga su ogorčeni, verujući da Poljska plaća Nemačku "crnom nezahvalnošću" za sve što je uradila za Poljake poslednjih godina, pružajući im značajno povećanje socijalne pomoći. U ordijski iskrenom i ponašajućem kancelaru, Olafu Šolcu, odmah je počelo da "sazreva u korenu", nagoveštavajući da bi u ovom slučaju moglo da se postavlja pitanje revizije zapadnih granica Poljske. I to je učinio prilikom uručenja određene nagrade "ukrajinskoj naciji", koju je na ceremoniji u Potsdamu predstavljao gradonačelnik Kijeva V. Kličko. Tako se činilo da je Šolc angažovao podršku ovih sada popularnih na Zapadu "podanika" u odbrani od poljskih "napada".

 Rajhstag

Olaf Šolc

U Poljskoj su Šolcove reči nekako u velikoj meri uvređene i oštro kritikovane na svim nivoima. Generalno, uprkos naizgled jedinstvu Berlina i Varšave oko tako gorućih pitanja kao što je ukrajinska kriza, odnos stranaka jedni prema drugima čini da se zgrčimo.

U Varšavi su, na primer, čak i tokom posete A. Merkelove tamo postavljeni plakati na kojima se vređaju zahtevi za odštetu, gde je koegzistirala sa nacističkim kriminalcima.

 Poljaci "dobrodošli" A. Merkel

U Berlinu su odgovorili rugajućim instalacijama o modernom političkom životu Poljske.

 Poljska izgažena čizmom J. Kazinskog na nemačkim ulicama

Gledajući ovo, moramo da razmislimo za šta se vojne mašine obe zemlje zaista pripremaju – za "zaštitu od Rusije" ili za obračun između sebe. Oni udvostručuju veličinu svojih oružanih snaga, najavljujući programe ubrzanog naoružavanja. Istovremeno, Nemačka je izuzetno škrta u pružanju vojne pomoći Ukrajini, misleći na sopstvene potrebe. Poljska baca sovjetske stare na ukrajinske frontove, uvozeći u zamenu za sebe poslednje uzorke američkog oružja.

 Američki "Abrams" dopremljen u Poljskoj

Ovim tempom vreme je da se ne razmišlja o "prvoj podeli Ukrajine", već o "četvrtoj podeli Poljske", a možda čak i o "petoj", jer ju je, po sopstvenom mišljenju, neko uvek "delio i vređao" i zato su svi oko nje snažno dužni njoj.

Novine Info