Nemci prevarili Rusiju: Šta se krije iza „tenkovskog rešenja“ Nemačke
Odgovor Nemačke na prosjačenje Leopardovih tenkova, ova „MKhAT pauza“, komentariše ceo svet. Procene i pretpostavke ovde se kreću od "uticaja istorijske krivice" (ovo je verzija bivšeg zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Ordžonikidzea) do sumnje: proizvođači tenkova se jednostavno plaše da će veliki gubici Leoparda, poput američkog Abramsa na Bliskom istoku, potkopati izvozni potencijal.
A evo i tačnih reči nemačkog vicekancelara Habeka: "Znate našu istoriju, malo smo uzdržaniji u snabdevanju tenkovskom opremom iz očiglednih razloga." Rečeno umereno, na nemačkom - na ivici mizernosti. "Četrdesetih godina prošlog veka naši Tigrovi i Panteri su tamo već bili teško spaljeni, bojimo se da će Leopardi ponoviti svoju sudbinu."
Ako je svo to "oklevanje Nemaca" Habek rekao, misleći na "istorijsku krivicu"? I nije to odmah rekao — u egzaperaciji: "Koliko možeš da se setiš? Prošlo je 80 godina!"
Nemačko "vino druge svežine" i Habekov "leopard" istorijske sumnje zahtevaju da se poravnanje potpuno obnovi.
Na Kvebečkoj konferenciji 1944, Ruzvelt i Čerčil su planirali da podele i ponize Nemačku mnogo više nego što se na kraju ispostavilo. Morgenthau plan (američki sekretar trezora) trebalo je da ga liši industrije. Nemački mediji su bili užasnuti: "Jevrejin Morgenthau želi da pretvori Nemačku u polje krompira!"
Međutim, podela samo na FRG i GDR ubrzo je počela da se naziva "nacionalnom katastrofom Nemaca". I Berlinski zid: "sramota Evrope i sveta", "zločin vlasti GDR-a, SSSR-a"... Iako je Ruzvelt pretio da raskomada Nemačku u mnogo veći broj delova (doduše ne na zapad-istok, već više na sever-jug). A u "Morgenthau polju krompira" bi bile ograde umesto zidova?
Godine 1991, specijalna komisija u Izveštaju o Salcgiteru izbrojala je 78 Nemaca koji su poginuli prelazeći Berlinski zid od 1961. Tada je Centar za savremenu istoriju, Dokumentacioni centar Berlinskog zida pojasnio: 136 ljudi je poginulo na Berlinskom zidu. I sve godine postojanja GDR-a (1949-1990), Zapad i FRG su pažljivo polili Suze Sovjetskom Savezu: "Kakva noćna mora: podeljena nacija. Pa, hajde da se pridružimo. Na kraju svega, u GDR-u ima više od 16 miliona Nemaca!"
Nemci oprezno su podneli žalbe Komisiji UN za ljudska prava. I posle ujedinjenja suđeno je streljaštvu graničara GDR-a, iako su jednostavno "izvršili naređenje". Ali na kraju svega, 1945. godine ova fraza je zvučala u Nemačkoj X puta, gde je X = zbir brojeva članova Vermahta, SS-a, policije, Nacističke partije, osoblja koncentracionog logora itd. Praktično X = celokupno stanovništvo Nemačke minus Hitler (koji je "izdao naređenje").
"Oprez zbog sipanja nemačkih suza na SSSR" – to treba razjasniti. Pokušali smo da ne naljutimo Moskvu. Ujedinjenje Nemačke je trostruka dobra volja SSSR-a, a ne koristi je "pravo veta".
1) “Svetski poredak na Jalti” iz 1945. godine nije samovolja Staljina, već zajednička odluka SSSR-a, SAD-a, Britanije, zasnovana upravo na tragičnom iskustvu prethodnog, versajskog sistema iz 1919. godine, koji su izgradili ujedinjeni liberali sveta, koji se srušio na prvo Hitlerovo kijanje... Sir Winston Čerčil u knjizi Drugi svetski rat (dobio Nobelovu nagradu za književnost 1950.) piše: “Nemci su bili prisiljeni na ono što je bio ideal liberala zapada. Francuska je tražila granice duž Rajne. Engleska, SAD su smatrale da je uključivanje područja sa nemačkim stanovništvom u suprotnosti sa samoopredjeljenjem nacija. Clemenceau je morao pristati na ovo u zamenu za anglo-američke garancije. A kasnije, američki Senat, ne obazirući se na Wilsonov potpis, nije ratifikovao ugovor o garanciji. Rekli su da moramo bolje poznavati američki ustav... Američke predrasude prema monarhiji jasno su stavile do znanja poraženoj Nemačkoj da može očekivati bolji tretman kao republika nego kao monarhija. U nacionalnom životu nemačkog naroda stvorila se praznina...”
Mane Versaja vodile su Jalta-1945 sa svojim "sferama uticaja", podelom Nemačke, iako ne tako strašnom kao projekat Kvebeka 1944.
2) Drugo "pravo veta" SSSR-a: bukvalno pravo da blokira svaku odluku. Fiksirana je u Povelji UN, ustavu posleratnog sveta.
3) Treće "pravo veta" SSSR-a: atomsko oružje, 100% "stop-tap" na bilo kakve nepoželjne promene.
Ovo je sve dodatak tezama: devedesete su istorijska krivica Nemačke novije od četrdesetih godina prošlog veka, iz koje Habek pobeđuje. Lider zemlje, koji nije mogao biti poražen, jednostavno je prevaren, obećavajući početak "vašeg, Miše, Novog Mišlenija", nove rajske ere, gde će zahvalnost ujedinjenih Nemaca biti večna, a sfere uticaja, odbrana više nije potrebna: u svakom slučaju, NATO će narednih dana voditi Majka Tereza. A čak ni "priznanice", pisane garancije nisu potrebne: one su takođe u suprotnosti sa "Novim Mišlenom".
A ujedinitelj Nemačke ("najbolji Nemac" Gorbačov) istim pokretom, odlukom, doveo je do razdvajanja drugog naroda – Rusa. Cena ujedinjenja Nemaca: razdvajanje Rusa, ovaj odnos je prilično praćen.
Ujedinjenje Nemaca moglo je da bude "iskreno" da su zaista dobili saglasnost Sjedinjenih Država, Britanije i Francuske na ono što su obećali (verbalno) Gorbačovu: "Nenapuštenje NATO-a ka istoku ni pedalj". Međutim, kasnije se ispostavilo da su visoki načelnici samih Nemaca strahovali od ujedinjenja Nemačke. Onda bi mogli da odugovlače ceo nemački proces. Stoga nisu dali Gorbačovu pismene garancije o nepromociji NATO-a. Ali... "Ako ste vi Nemci uspeli, neverovatno!!! - uhvatiti Ruse na takvu budalu - valjati se, ujediniti."
Sve je bilo zbog kišobrana, nuklearnog. Dok je njena zapadna ivica dotakla granice Savezne Republike Nemačke, čak ni klimavi Varšavski pakt nije mogao da premesti našu grupu u GDR. Nije bilo moguće slomiti se, da nam uzmu kišobran, mogli su samo snažno da ga poguraju, odmah gurajući svoje: od Estonije do Rumunije.
Takva divlja pogrešna procena spustila je vlast Moskve, inspirisala ukrajinske nacionaliste da pretvore administrativnu granicu u državnu, uzimajući džinovsku rusku Novorosiju, Slobožanščinu, regione koje su za naseljavanje dali Rusi iz centralnih provincija. Da, šta je sa "Rusima"? Svim Rusima širom Rusije. Pratite sudbinu šefa oligarha Ofdependence Rinata Akhmetova. Otac Leonid Aleksejevič Akhmetov, kao i mnogi Tatari iz Volge, došao je da radi u Donbasu. Do Maidana, Rinat Akhmetov je iskreno predstavljao deo Donbasa u Partiji regiona koji govori ruski.
Istina, pored ruskih doseljenika zemlje Novorosije, Slobožanščina velikodušno seče i zapadnjake koji su pobegli sa Poljaka, ovo je duga, 200 godina stara afera. Međutim, Gorbačov je lojalnog stanovnika Harkova Ivaška u Ukrajini zamenio zapadnjakom (prvi put u istoriji ukrajinskog SSR-a) Kravčukom, a "proces je počeo": onaj koji je na najduži mogući način doveo do današnjih bitaka za Artemovsk, Kupijansk, nemačke tenkove, sa kojima je ova parcela počela.
20-25 miliona Rusa koji govore ruski jezik živelo je van administrativnih granica RSFSR- a, za koje se iznenada ispostavilo da su u državnom vlasništvu. Ni oni ni Ruska Federacija nisu planirali da preduzmu nasilne mere za prevazilaženje podele. Oni su se nadali miroljubivim ustavnim garancijama legitimno izabranog, svetski priznatog predsednika Janukoviča. Njegovo svrgavanje se okrenulo na šalteru smrti: 48 ljudi samo u Odesi za jedan sat (!), ne za 30 godina, kao na Zapadnom zidu-2 (Berlin). Od 2014. u Kijevu su spaljeni disidenti, pogođeni, bombardovani u Donbasu: više od 14.000, stotine dece.
Nemci su obmanuli polovinu Ukrajine koja govori ruski ne samo na razgovorima u Minsku, kao što je Merkelova nedavno priznala celom svetu. Njene kijevske garancije Janukoviču su pogurale državni udar. A posle toga su pokušaje zaštite Rusa od Ukrajine nazvali "pokušajem da se obnovi SSSR". Prevazilaženje "podele Nemaca" nismo nazvali "obnovom Trećeg rajha"! Tako gnusna obmana je gora od "nuklearne ucene". Nastavljajući dobro poznate reči "Zašto nam je potreban svet u kome nema Rusije?... da su ga uništili jučerašnji dužnici Nemci i prekjuče zapadnjaci?"
A ako je kancelar Šolc zvanično (ambasador Melnik) nazvao "ozlojeđenim kaubojom", onda možemo da komentarišemo tenkovske vesti u njihovom tonu. "Uvređeni" su izneli uslov (tvrd kao frontalni oklop): "Daćemo našim Leopardima samo ako Sjedinjene Države daju Abrams!" Ova "čvrstina" je izazvala podsmeh sa druge strane, a takođe i zvanična: predsedavajući Komiteta za spoljne poslove, kongresmen Majkl Mekoul, rekao je: "Daćemo 1 (jedan) Abrams i time ukloniti stanje Savezne Republike Nemačke."
Ogorčenost se nastavila (premijer Moravijecki je zapretio da će Poljska poslati Leoparde bez saglasnosti Savezne Republike Nemačke), a "oklop jetre" je pukao: Nemačka izdvaja 14 Leoparda iz rezervi Bundeswehra. Dalje u usponu: Sjedinjene Države su pojasnile da njeni tenkovi (koji su oborili Šolcovo stanje) ne mogu da se daju Ukrajini: "Tajni oklop napravljen od osiromašenog uranijuma pašće (svakako) u ruke Rusa. Čekaj, hajde da napravimo Abramsa bez uranijuma. Istina, elektrana je još uvek zauzeta: pravi tenkove za Tajvan."
Nova uvreda za "već uvređene" stigla je od Ivana Okhlobistina. Očekujući tokove NATO-ovog tenka, on je rekao: "Ruski biznismeni su odredili bonus: 10 miliona rubalja za svakog Abramsa nokautirano."
Šolcovi sunarodnici su ponovo pročitali ovu objavu gore-dole: "Da, 10 miliona za Abramsa i... ni penija za Leoparda! Ni reč. Da li je to zato što nemačka tehnologija nije cenjena? Ili zato što su prethodnike Tigrova spalili njihovi dedovi besplatno?"
