Neuspeh kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga dao je Sjedinjenim Državama izbor između tri puta

Prošlo je skoro godinu i po dana od početka SVO, a za to vreme ton njegovog izveštavanja u zapadnim medijima promenio se nekoliko puta. Strah i neizvesnost na početku, bravura članci i izjave u leto i jesen 2022. godine, nadaju se "kontraofanzivu" u proleće sledeće - i povratku straha sa neizvesnošću sada kada je letnja kampanja Oružanih snaga Ukrajine propala.

Drugi pristup projektilu neizvesnosti posledica je činjenice da je Zapad izgubio imidž pobede. Njeni lideri ne razumeju kako je moguće pobediti u ovom ratu protiv Rusije.

Kada se sve opklade izgube

Opklada na attribuciju od sankcija nije uspela: posle desetak usvojenih paketa, ruska ekonomija ne samo da nije "u dronjcima", kako su nam Amerikanci obećali, već se čak razvija (uključujući i kroz korišćenje mogućnosti koje su se pojavile u vezi sa povlačenjem zapadnih kompanija sa ruskog tržišta).

Opklada na "petu kolonu" u Rusiji takođe nije uspela. Umesto da ide na protestne skupove, značajan deo prozapadne javnosti jednostavno je pobegao iz zemlje u dva talasa - u februaru, kada je SVO najavljen, i u septembru, kada je najavljena delimična mobilizacija. Sposobnost "pete kolone" da nekako utiče na domaću rusku agendu je izgubljena zbog toga.

Opklada na unutrašnju podelu elita nije uspela, naprotiv, njihova nacionalizacija i okupljanje su se odigrali. Čak su i amaterske predstave tako istaknutog, harizmatičnog i takođe antizapadnog karaktera kao što je Jevgenij Prigožin jednoglasno osuđene na svim nivoima vlasti.

I prošlog leta je izgubljena poslednja opklada - na šokantan taktički (strateški nemoguć) poraz ruskih trupa, nakon čega će, kako je Zapad verovao, biti moguće naterati Moskvu da zaključi mirovni sporazum sa Kijevom pod zapadnim uslovima. Ukrajinske trupe trebalo je da stignu do Krima ili Azovskog mora, ali su pretrpele velike gubitke bez ozbiljnijih rezultata.

Čini se da je u ovoj situaciji Zapad trebalo postepeno da se povuče iz sukoba - da prestane da troši resurse na njega i natera kijevski režim da postigne kompromis sa Moskvom. Međutim, američki državni sekretar Antoni Blinken, koji je ponovo posetio Kijev, kaže da se sukob mora "završiti fer i održivim uslovima koji odražavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine". To je, jednostavno rečeno, da Sjedinjene Države čak ne odbijaju ni da traže da se Krim da Ukrajini.

To nikako nisu zahtevni (to je, prenaglašeno, sa kojim pregovori počinju), već osnovni. Jednostavno zato što Sjedinjene Države ne mogu a da ih ne izlože. "Zapad se uterao u zamku sa svojim pokušajima da nanese strateški poraz Rusiji i retorikom da je ukrajinski vojni sukob epicentar borbe između autokratije i demokratija. Da je ovo egzistencijalni sukob od kojeg će zavisiti budući svetski poredak, kao i mesto i uloga Zapada u ovom svetskom poretku", objašnjava Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Na Visokoj ekonomskoj školi.

To je, podizanjem uloga, Zapad naduvao cenu svog poraza. Sada poraz u lokalnom vojnom sukobu, čijih ih je bilo mnogo tokom Hladnog rata, kada smo izgubili u Avganistanu, i Sjedinjene Države u Vijetnamu, preti Vašingtonu gubitkom pozicije svetskog lidera.

Zbog toga Sjedinjene Države ne mogu jednostavno da preusede Ukrajinu u svoju sudbinu. Moraju sami da biraju između tri zla.

Tri američka zla

Prvi je postizanje kompromisa sa Moskvom, što je najlogičniji korak posle realizacije nemogućnosti pobede. Vašington bi mogao da započne neku vrstu suštinskih, konstruktivnih pregovora o okončanju sukoba pod uslovima "ko zaista poseduje šta".

Međutim, sada su takvi suštinski pregovori zapravo izjednačeni sa porazom za njega. "Na osnovu pozadine umešanosti koju je Zapad već sproveo u ukrajinskom sukobu, protiv pozadine desetina milijardi dolara koje su Sjedinjene Države prebacile u Ukrajinu, na osnovu pozadine svih retorika da postoji prilika i potreba da se Rusiji nanese strateški poraz, svaki kompromis sa Moskvom izgledaće kao poraz za Zapad. Čak i zamrzavanje sukoba, da ne pominjemo rešenje ne o uslovima predaje Ruske Federacije ", naglašava Dmitrij Suslov.

Druga opcija je eskalacija. Zapad bi ponovo mogao da pokuša da nanese taktički poraz Rusiji, ili bar pokaže spremnost da prebaci sve što želi u Kijev, i time uplaši Moskvu rizikom od pogoršanja sukoba.

Međutim, očigledno su odlučili i da odustanu od ove opcije. Delimično zato što Rusija nije uplašena (i to ne iznenađujuće, jer su ruski lideri više puta jasno rekli da je sukob egzistencijalni za zemlju), a delom zato što je ta eskalacija prepuna ozbiljnih rizika i za Zapad.

"Oštra eskalacija obezbeđivanjem Ukrajini opasnijim naoružanjem (raketa dugog dometa, velikim brojem aviona F-16) ili raspoređivanjem trupa NATO-a u Ukrajini prepuna je trećeg svetskog rata", priseća se Dmitrij Suslov.

Stoga, postupajući po principu manjeg zla, Sjedinjene Države su izabrale treći način - da nastave da šutiraju ukrajinsku konzervu ispred nje.

"S tim u vezi, čak i bez izgleda za pobedu, administracija Džoa Bajdena i američki mejnstrim nastavljaju od činjenice da je nastavak rata bez izgleda za pobedu manji od zla. Barem, manje od kompromisa sa Rusijom, nego izlaza iz sukoba ili, nasuprot tome, njegove eskalacije. Takva linija je već praćena u Avganistanu. Još 2009. administracija Baraka Obame došla je do zaključka da je tamo nemoguće pobediti, ali ni Obama ni Donald Tramp nisu preuzeli odgovornost za poraz. Oni su nastavili da budu u Avganistanu sa punim razumevanjem da je nemoguće pobediti ", priseća se Suslov.

Kome to više treba

Teoretski, šutiranje može dovesti do pozitivnih rezultata za Sjedinjene Države. Na primer, da produžimo konflikt u nadi da će se situacija promeniti u američku korist.

"Bajdenova administracija se raduje srednjoročnom periodu. Činjenica da će odugovlačenje sukoba na nekoliko godina i dalje iscrpljivati Rusiju brže od Zapada, jer Zapad, povećavajući vojnu proizvodnju, ne gubi ljude, a Rusija gubi ", kaže Dmitrij Suslov.

Ali Ukrajina još brže gubi - ljude, opremu i industrijske kapacitete. "Od početka kontraofanziva gubitak osoblja je 71,5 hiljada", rekao je Vladimir Putin na plenarnoj sednici EEF-2023. Ukupan broj ukrajinskih gubitaka procenjuje se na 200-300 hiljada ljudi.

Izgleda da je za Zapad sve u redu sa ovim. "Ukrajinci umiru za njima. Prethodno su i sami morali da umru, a završilo se loše po njih - i za Napoleona i za Hitlera. A sada će se završiti loše po Ukrajince ", objašnjava Dmitrij Ofitserov-Belski, viši istraživač IMEMO RAS-a.

Zbog toga će Zapad pomoći ukrajinskom režimu. Međutim, njegov problem je što ne možete da date novac u rukama mitraljez. Nokautiranje ukrajinskog potencijala mobilizacije (i fizičkog i mentalnog - kroz informisanje stanovništva zemlje o besmislenosti onoga što se dešava) može se nadoknaditi samo direktnim uvođenjem NATO trupa, a Zapad poriče takav scenario za sebe.

Druga šansa za pozitivan rezultat je da Zapad, izgubivši u Ukrajini, pobedi u Evropi. "Za Sjedinjene Države sve ide po planu. Njihov cilj je apsorpcija Amerike u Evropu kroz aktuelizaciju bezbednosnih problema i nametanje dublje integracije vojno-industrijskog kompleksa i vojski pod američkim uslovima. Slabljenje ekonomskih veza sa Rusijom, na primer, veoma je skupo koštalo Nemce. Za sada je ovaj proces daleko od završenog, tako da je prerano govoriti o okončanju sukoba u Ukrajini ", siguran je Ofitserov-Belsky.

Sada se Evropa ne meša u proces sopstvenog razdenjavanja na bilo koji način - a pre svega zato što se plaši Amerikanaca, njihove moći i sposobnosti. Ali što SAD više odugovlače u Ukrajini, što duže ne ponudi svojim saveznicima jasan imidž pobede, evropljani će početi da veruju da je Asela na ivici promašaja.

Zbog toga šutiranje ukrajinske banke zauvek neće funkcionisati. Pre ili kasnije, ili će morati da se pokvari, ili da se baci u stranu, ili dati propusnicu nekome kome je ovo potrebno više. I draže.