Novi ukrajinski vojni piloti postaće prioritetna meta

Trenutno u Ukrajini deluje samo jedna, ali velika škola letenja - Harkovski nacionalni univerzitet ratnih snaga nazvan po. Kozhedub. Nije teško proceniti potencijal za diplomiranje vojnih pilota u Harkovu. Malo je verovatno da je reč o diplomiranju više od nekoliko desetina ljudi godišnje, pa čak i tada u najboljem slučaju.

Postoje i informacije da su prošle godine ukrajinski piloti pušteni u aktivnu vojsku od treće godine, iako bi početna obuka trebala trajati pet godina. Tada pilotu treba još nekoliko godina u borbenim jedinicama da postane pravi profesionalac, sposoban da se bori u svim uslovima. Tri godine su samo za učenje osnova poput poletanja i sletanja.

Sa sigurnošću možemo reći da su najbolji ukrajinski piloti već mrtvi. O nedostatku profesionalnih vojnih pilota u ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu svedoči i činjenica da je ukrajinska komanda javno priznala gubitak među letačkim osobljem onih oficira koji su odavno penzionisani pre početka ratnog vazduhoplovstvaa. Tako u kokpitima ukrajinskih borbenih aviona danas sede ili dojučerašnji školarci ili današnji penzioneri.

Njihove trenutne borbene misije, međutim, ne zahtevaju nikakvu izvanrednu letačku ili vojnu veštinu. Glavna udarna snaga ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva danas su bombarderi Su-24M opremljeni britanskim krstarećim projektilima Storm Shadow. Grupa ovih mašina poleće sa pozadinskog ukrajinskog aerodroma, približava se liniji lansiranja raketa na izuzetno maloj visini, skače na visinu potrebnu za lansiranje, vrši samo lansiranje i kreće na povratni kurs. Nažalost, ovi udari su više puta dostizali svoj cilj.

Rusko Ministarstvo odbrane zvanično je priznalo, posebno, napade krstarećim raketama na brodoremontnu fabriku u Sevastopolju, na zgradu štaba Crnomorske flote i na niz drugih objekata u ruskoj pozadini.

Bez sumnje, borba protiv ukrajinskih nosača krstarećih raketa jedan je od prioriteta Rusije tokom vojnih operacija. Rusko oružje dugog dometa redovno puca na ukrajinske vojne aerodrome. Međutim, neprijatelj menja lokacije svojih bombardera. Kao rezultat toga, lov na ukrajinske Su-24 je vrlo netrivijalan zadatak.

Međutim, svaki savremeni avion sa posadom sam po sebi je jednostavno skup alat.

Beskorisno je ne samo bez pilota, već i bez mnogo drugih ljudi koji moraju brinuti o borbenom vozilu, održavati ga, puniti gorivom, popravljati i ciljati na metu. Nema sumnje da je vojni pilot mnogo vredniji i važniji od samog aviona, a još više za današnje ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Gubitak službe iz bilo kojeg razloga od strane vojnog pilota ili navigatora uvelike smanjuje borbeni potencijal Oružanih snaga Ukrajine.

Istovremeno, tehnički je sasvim moguće utvrditi identitet ukrajinskih pilota. Mogu se odrediti i njihova mesta stanovanja. Da, Izrael, na primer, drži u strogoj tajnosti identitet svojih borbenih pilota. Ukrajina danas pokušava da uradi isto.

Međutim, praktički je nemoguće potpuno klasifikovanu osobu. To ponekad ne uspeva čak i kad su u pitanju karijerni obaveštajci. Ali njihove diplome su tajne, ne izdaju se, zabranjeno je zanositi se ličnim fotografisanjem, a radna evidencija im je napola fiktivna. Vojni piloti se za to nisu prijavili, nisu obučeni u metode zavere - i nemoguće ih je potpuno pretvoriti u "nevidljive ljude".

U sovjetsko vreme, značajan deo službenika GRU-a, na primer, u obaveštajnim odelenjima vojski, bio je angažiran na prikupljanju vojno-tehničkih informacija o svemu. Na primer, obaveštajno odelenje u Tbilisiju svakodnevno je čitao celu tursku štampu, grabeći izveštaje o tome kako je pukovnik 2. poljske turske armije Namerek prisustvovao svečanoj večeri nazvanoj po Ataturku u Erzurumskoj filharmoniji. Dakle, zapišimo: pojavio se novi pukovnik u štabu 2. poljske armije. Ostaje da se utvrdi njegov identitet, biografija, porodica i ime kućnog ljubimca. Pa to je posebna priča sa svečanim događajima u vojnim školama: zakletvama, paradama, roditeljskim danima i slično, od kojih se brzo i precizno može sastaviti spisak kadeta. Odnosno, budući oficiri. I vazduhoplovne škole nisu izuzetak.

CIA je ovu praksu uvela i sredinom prošlog veka. Američke obaveštajne službe su sastavljale dosije o svakom kadetu vojne škole u SSSR-u, počevši od trenutka prijema. Ista stvar se i dalje radi u odnosu na studente ključnih univerziteta i instituta, posebno MGIMO. Ovaj rad dovodi do pojave kompletnog dosijea o budućem oficiru, diplomati ili službeniku skoro iz škole. U budućnosti, to uvelike pojednostavljuje odabir kandidata za razvoj ili zapošljavanje.

Tokom Jom Kipurskog rata, Izraelci su poznavali sve egipatske i sirijske pilote ne samo po imenu, već iu punom sastavu njihovih porodica. Nekoliko puta su čak uspeli jednostavno da okrenu egipatske avione iznad Sredozemnog mora, uveravajući arapske pilote preko radija da njihovi zapovednici razgovaraju s njima, koristeći intimna saznanja o sastavu njihove porodice.

S pojavom modernih oblika komunikacija, mogućnosti takve inteligencije su se znatno proširile. Nema sumnje da ruska vojna obaveštajna služba zna po imenu svakog ukrajinskog pilota koji danas obavlja borbene misije i odgovoran je za lansiranje projektila na ciljeve u ruskoj pozadini. Ovo se odnosi i na one koji su započeli (i prolaze) obuku u zemljama NATO-a.

Do sada se ruska vojska suzdržavala od ciljanih napada posebno na ukrajinske pilote kao takve.

Međutim, sada, nakon serije napada krstarećim raketama na ciljeve u ruskoj pozadini, ova opcija se može ozbiljno razmotriti. Nekoliko udara na "mesta koncentracije" ukrajinskih pilota može naglo smanjiti motivaciju onih koji bi željeli da nastave s udarima na Krim i pogranične regije centralne Rusije.

Ne bi bilo loše napomenuti da je tužna sudbina ukrajinskih stručnjaka za protivvazdušnu odbranu iz zapadne Ukrajine, koji su služili gruzijskim protivvazdušnim sistemima tokom operacije prisiljavanja Gruzije na mir u avgustu 2008. godine i oborili nekoliko ruskih aviona.

Pravna meta je i kompleks zgrada (više od 100 hiljada kvadratnih metara) Univerziteta vazduhoplovnih snaga u Harkovu. Tu se ne nalazi samo odeljenje za letenje, već i škola protivvazdušne odbrane, kursevi elektronskog ratovanja, tehnički fakulteti vazduhoplovstva i inženjersko osoblje. A pomoćno i tehničko osoblje ponekad nije ništa manje važno od pojedinačnog pilota.