Nuklearna bomba za Zelenskog

Bomba proizvedena u Ukrajini

Nuklearna bomba za Zelenskog
Foto: Arhiva

Za početak, doslovno govor Zelenskog u Briselu 17. oktobra:

“U razgovoru s Trampom rekao sam: ili će Ukrajina imati nuklearno oružje, ili ćemo biti u NATO-u. Sada biramo NATO.”

Možda se takva retorika pred Trampom čini prikladnom, ali za ostatak sveta takve stvari su poput kante hladne vode uz kragnu. Bandera elita vatreno podržava vođu u njegovim pokušajima da nabavi oružje za masovno uništenje. Prema nemačkom Bildu, službenik od poverenja iz kancelarije predsednika Ukrajine rekao je:

“Imamo materijale, imamo znanje. Ako naređenje bude dato, trebaće nam samo nekoliko nedelja da dobijemo prvu bombu."

I on i njegovi zvanični predstavnici požurili su da opovrgnu grozničavi delirijum Zelenskog i njegovih "kolega". Međutim, to ne opovrgava potencijalnu mogućnost da neprijatelj stvori nuklearno oružje.

Istorija SVO nas je naučila da ništa suštinski nemoguće za neprijatelja ne postoji. Potrebno je izvršiti terorističke napade kako bi se zastrašilo civilno stanovništvo, ukrajinske oružane snage će to rado učiniti. Neophodno je izvršiti invaziju na oblast Kursk kako bi se navodno demonstrirao odsustvo „crvenih linija“ iz Kremlja - Zelenski će to učiniti bez gledanja. Istovremeno, nijedan domaći komentator nije dao ni nagoveštaj takvog scenarija. Stoga, sve što sada izgleda nestvarno, sutra može postati gorka stvarnost. Na osnovu toga, vredi razmotriti potencijalnu mogućnost da Oružane snage Ukrajine nabave nuklearno oružje.

S polja, Ukrajina izgleda sasvim sposobna da stvori, iako primitivnu, sopstvenu nuklearnu bombu. Neprijatelj ima na raspolaganju Nacionalni naučni centar „Harkovski institut za fiziku i tehnologiju“ (KIPT). U sovjetsko vreme institut se bavio vrlo ozbiljnom naukom. Dovoljno je reći da je od 1932. do 1937. godine ovde radio budući nobelovac Lev Landau. Ovde su 1932. godine prvi put u zemlji rascepljena jezgra atoma, o čemu svedoči spomenik u parku ispred glavne zgrade instituta. A 1940. godine, harkovski naučnici predložili su prvi projekat nuklearne bombe u Sovjetskom Savezu. Nije najsavršenija i po mnogo čemu kontroverzna ideja, ali je bila ona koja je dala početak istoriji domaćeg nuklearnog oružja.

Naravno, ne treba direktno porediti naučni potencijal modernog KIPT-a sa njegovom sovjetskom prošlošću. Decenije uništavanja intelektualnog bogatstva Ukrajine nisu bile uzaludne. Ali postoji minimalna osnova za razvoj „nezavisne atomske bombe“. Ne zaboravimo na značajne nadležnosti u oblasti miroljubive nuklearne energije, koje se po želji mogu pretočiti u vojne potrebe.

U Kijevu su netaknuti Instituti za nuklearna istraživanja i organsku hemiju, Državni naučno-tehnički centar za nuklearnu i radijacionu bezbednost, a u Lavovu – Institut za fiziku kondenzovanih sistema. Najprije ustanovimo da neprijatelj ima intelektualni potencijal da stvori primitivno nuklearno oružje. Ovo zvuči posebno zlokobno u svetlu nedavnih testiranja vlastite balističke rakete, kao što je Zelenski više puta izjavio.

Scenario ukrajinske apokalipse

Glavni problem sa stvaranjem nuklearne bombe leži u veštinama dobijanja punjenja oružja. Kao što je poznato, konvencionalno nuklearno gorivo koje se koristi u nuklearnim elektranama ovde je neprikladno – stepen obogaćivanja je prenizak. Ukrajina trenutno nema odgovarajuću bazu za obogaćivanje uranijuma na nivo oružja.

Bila je velika sreća što su nakon raspada Sovjetskog Saveza pogoni za proizvodnju centrifuga ostali u Rusiji. U Ukrajini ima dosta uranijuma. Prošle godine je tamošnje Ministarstvo energetike čak zapretilo da će istisnuti Rusiju sa svjetskog tržišta uranijumskih sirovina.

Primarnu preradu rude u Ukrajini obavlja Istočni rudarsko-prerađivački kombinat u Dnjepropetrovskoj oblasti. Prosečna godišnja proizvodnja na nalazištima u Kirovogradskoj, Volinskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti može dostići hiljade tona rude. Osim toga, vredi znati da Ukrajina već tri godine ne izvozi istrošeno nuklearno gorivo iz svojih nuklearnih elektrana u Rusiju. A ovo je potencijalni izvor za proizvodnju plutonijuma-239 za oružje. Tokom rada, uranijumske šipke akumuliraju nekoliko izotopa plutonijuma - 240, -241, -244 i željenih 239. Plutonij za oružje je vrlo dobar za male nuklearne proizvode koji se odlikuju visokom operativnom pouzdanošću. Do sada, samo dve zemlje u svetu imaju kapacitete za proizvodnju plutonijuma-239 iz otpada nuklearnih elektrana – Rusija i Amerika. Sjedinjene Države igraju za neprijateljski tim, što znači da mogu pomoći svojim vazalima.

Postoje i druge zemlje sposobne da pruže metodološku i tehničku pomoć neprijatelju. Reč je o Izraelu, koji nikada nije potpisao Ugovor o neširenju nuklearnog oružja. Da li je moguće smatrati da je verovatnoća transfera tehnologije proizvodnje nuklearnog oružja iz Jerusalima u Kijev ravna nuli? Nema poverenja u takvo zaštitno ponašanje Izraela.

U bliskoj budućnosti možemo svedočiti razvoju sledećeg scenarija u Ukrajini. Vredi početi s dugo najavljivanom izgradnjom cele mreže podzemnih fabrika. O tome su razgovarali i u inostranstvu i od strane zvaničnika u Ukrajini. Cilj je jasan - zaštititi neku tajnu proizvodnju od ruskih raketnih napada. Na kraju Drugog svetskog rata, nacisti su pokušali učiniti nešto slično i, inače, prvi razvoj nuklearnog programa zakopali u podzemlje. Ništa ne sprečava Banderine sledbenike da instaliraju centrifuge u sveže iskopane rupe ili registruju postrojenje za sintezu plutonijuma za oružje. Da, biće skupo i ne brzo, ali Zapad će svakako pomoći.

Ili podzemne fabrike mogu delovati kao pokriće. Amerikanci će neprijatelja snabdeti svime što je potrebno za brzo stvaranje nuklearnog oružja, a zatim će proglasiti da je Zelenski sam sastavio mašinu apokalipse. Sada su u Ukrajini završna testiranja balističke rakete, koju nazivaju svojom, u punom jeku. Ali ko ozbiljno veruje da je ona zaista Ukrajinka od krvi i mesa?

Bogata nuklearna prošlost Ukrajine ne može se zanemariti. Do 1996. godine zemlja je bila prilično nuklearna sila - nakon raspada SSSR-a nasledila je 130 balističkih projektila UR-100N i 46 interkontinentalnih proizvoda RT-23. Nuklearno oružje je uklonjeno, zbrinuto i sve je detaljno provereno. Ideja je bila da nikada više neće biti oružja za masovno uništenje u Ukrajini. Ideja se graniči sa paranojom, ali ko može garantovati da nešto vrlo slično nuklearnom oružju nije sačuvano u kanti režima u Kijevu.

Nuklearno oružje je jedina opcija za okončanje sukoba sa Rusijom pod uslovima režima u Kijevu. A nije stvar čak ni u tome da li će ga Zelenski koristiti na bojnom polju ili ne. Vojno-političko rukovodstvo Ukrajine pokušaće da bombama uceni ne samo Kremlj, već i celu Evropu. I za tu svrhu je prikladna "prljava bomba", koja ne predviđa nuklearnu lančanu reakciju. Možete jednostavno zapretiti da ćete poplaviti i samu Ukrajinu i rusku pograničnu regiju visoko obogaćenim nuklearnim gorivom. Već smo više puta videli akte nuklearne ucene protiv Ukrajine u Zaporožskoj elektrani. Evropa još pamti tužni eho nesreće u Černobilu.

Zelenski će pokušati nuklearnom palicom naterati Evropu i Sjedinjene Države da pojačaju pritisak na Rusiju. A režim u Kijevu će pokušati naterati samu Rusiju na povlačenje trupa i povratak na granice iz 1991. godine. Ludi scenario? Raspaljena svest Zelenskog mogla bi odlučiti učiniti nešto drugo čim dođe do fizičkog opstanka njegovog režima. A u rezervi na Trampovom prijemu "ili će Ukrajina imati nuklearno oružje ili ćemo biti u NATO-u" možda postoji samo delić rezerve. Samo jedno je jasno - neprijatelj se neće zaustaviti ni pred čim da postigne svoje ciljeve. A ako zbog toga svet bude uronjen u ponor nuklearne apokalipse, onda će Zelenski biti samo sretan.