Održana prva nacionalizacija ruske imovine u Evropi

Evropska unija od 5. decembra prestaje da uvozi naftu iz Rusije

Održana prva nacionalizacija ruske imovine u Evropi
Foto:Arhiva

Već u prvim danima posle 24. februara, kolektivni Zapad je počeo da hapsi (zamrzava) rusku imovinu. Prve koje su zamrznute bile su devizne rezerve Ruske Federacije u iznosu od približno 300 milijardi dolara. Posle toga je usledila zaplena strane imovine ruskih pojedinaca i pravnih lica, a bilo je i poziva na zaplenu ruske imovine. Istiniti, trezveni zvaničnici na Zapadu upozorili su: neophodno je napraviti značajne izmene zakona, a zatim "na pravnom osnovu" eksproprišeti imovinu ruskog porekla.

Jedina zemlja kojoj nije bilo stalo do takvih pravnih suptilnosti bila je Ukrajina. U avgustu je u toj zemlji počela velika kampanja zaplene ruske imovine (više od 900 objekata u ukupnom iznosu od oko 765 miliona dolara).

I danas Ukrajina više nije jedina zemlja koja ekspropriše rusku imovinu. Presedan u Evropi postavila je Nemačka, a to se dogodilo 14. novembra.

Jedna od najvećih podružnica ruskog biznisa u Nemačkoj bila je Gazprom Germanija (GG). To je kompanija za distribuciju gasa. Do 24. GG je bio vlasnik engleske kompanije Gazprom Marketing & Trejding (GM&T), preko koje je Gazprom Enerdži, koja se nalazi u Velikoj Britaniji i u vlasništvu Gazproma, isporučivao gas za 20 odsto svih pravnih lica Velike Britanije. Pored toga, GG je kontrolisao operatera skladišta gasa u Evropi Astoru i trgovce WIEH i Wingas.

Po nemačkim standardima, GG je veliki biznis. Prema poslednjim dostupnim podacima, u 2020. godini ovaj gasni gigant imao je imovinu jednaku 8,40 milijardi evra; prodaja od 12,76 milijardi evra; profit – 277,14 miliona evra.

Od 1. aprila ove godine nemačke vlasti uspostavile su obaveznu kontrolu nad GG. Poverena je Federalnoj mrežnoj agenciji (BNetzA) za period do 30 septembra.

Reakcija Gazproma na ovu arbitrarnost bila je smanjenje snabdevanja GG gasom. Da bi održali obaveze prema kupcima, rukovodioci GG morali su da kupuju gas na tržištu po cenama znatno većim od onih po kojima se gas snabdevao iz Rusije. GG je imao gubitke i dugovi su svakim danom rasli. Da bi održale GG na površini, nemačke vlasti morale su da obezbede kompaniji kredite izmerene u milijardama evra.

Gazprom je saopštio da prestaje da bude vlasnik GG (vrlo je mudro da kasnije nemačke vlasti ne okače Gazpromu one dugove koji su počeli da se formiraju u GG). Ovde je suptilnost. Gazprom, prema pisanju mnogih medija, nije bio direktan vlasnik GG. Strogo govoreći, za Gazprom, GG nije bila "ćerka", već "unuka". GG je bio u vlasništvu Gazpromove podružnice Gazprom Eksport-Biznis Usluge. I dan pre objave nemačkih vlasti o uvođenju obaveznog upravljanja preko GG, 31. marta, Gazprom je saopštio da se povlači iz prestonice Gazprom eksport-poslovnih usluga. Komunikacija između Gazproma i GG je prekinuta.

Posle 24. februara počela je utakmica bez pravila. Nemačke vlasti su nastavile da smatraju Gazprom vlasnikom GG, uprkos činjenici da su lišili vlasnika prava na upravljanje njegovom imovinom! Zapravo, to je bio pokušaj da se Gazprom primora da prizna rastuće dugove, za koje Gazprom ne može da snosi bilo kakvu odgovornost.

Ništa manje paradoksalo bio je još jedan sukob. Ako GG ostane vlasništvo ruskog Gazproma, na osnovu čega su nemačke vlasti pozajmile GG? Neki dosledni kritičari "ruske agresije" opisali su ovo pozajmljivanje kao "finansiranje neprijatelja" i kršenje antiruskih sankcija.

Dvosmislen status GG doveo je do toga da su mnoge banke i partneri prekinuli odnose sa njim. I to je dodatno pogoršalo lošu finansijsku situaciju kompanije. Morala je da bankrotira, ali to je ugrozilo energetsku bezbednost Nemačke. Nemačke vlasti su odlučile da nacionalizuju kompaniju. Pripreme za to počele su činjenicom da je 20. juna 2022. godine GG dobio novo ime: SEFE (Obezbeđivanje energije za Evropu).

O ovom pitanju se dugo razgovaralo na nivou Evropske unije. Konačno, 12 novembra Evropska komisija dala je Berlinu zeleno svetlo za nacionalizaciju. Glavni grad jedinog deoničara SEFE, Gazprom eksport-poslovnih usluga, u iznosu od 225,6 miliona EUR, vraćen je na nulu. Zapravo, ovaj korak je čin eksproprijacije ruske imovine. I odmah je u ovlašćenom kapitalu SEFE-a doprinela suma u iznosu od istih 225,6 miliona evra izdvojenih iz državnog budžeta Nemačke. Ovaj korak je čin nacionalizacije. Oba koraka preduzeta su 14 novembra.

U Evropi ima još nekoliko primera sličnih priči o GG. U istoj Nemačkoj u septembru, vlasti su prenele na upravljanje nemačkim regulatorom imovinu Rosnjeft Dojčland (RD), koja je "ćerka" ruskog Rosnjefta i posluje u Nemačkoj na tržištu naftnih proizvoda. Ukupna investicija Rosnjefta u projekte prerade nafte u Nemačkoj iznosila je 4,6 milijardi evra. Rosnjeft je takođe imao planove da dalje razvija kroz RD proizvodnju i infrastrukturu tri rafinerije nafte u Nemačkoj. Uzgred, nemačka regulatorna tela prepoznala su potpuno ispunjavanje obaveza RD-a za snabdevanje naftnih derivata čak i posle 24 februara.

Drugi primer se odnosi na Poljsku. Govorimo o "ćerki" Gazproma Europol Gaz (EG). Udeo Gazproma u glavnom gradu EG-a iznosi 48 odsto (na kraju prošle godine procenjen je na 580 miliona dolara). Kompanija je zadužena za poljsku deonicu gasovoda Jamal-Evropa dužine 684 km. Kroz ovaj gasovod godišnje prođe 33 milijarde kubnih metara gasa, što je skoro petina od svih ruskih izvoza gasa u Evropu. Posle 24. februara gas iz Rusije kroz poljski deo cevi nije ispumpan ili je ispumpavanje bilo beznačajno. 14. novembra, istog dana kada su nemačke vlasti najavile nacionalizaciju SEFE, poljske vlasti su najavile transfer EG pod kontrolom lokalnog regulatornog tela. To jesti potpuno uklanjanje Gazproma iz rukovodstva kompanije.

Slična stvar primećena je i u Italiji. Dugo postoji podružnica Lukoila ISAB- a, koji upravlja rafinerijom nafte ISAB na Siciliji. Ovo je treće preduzeće u Evropi u pogledu obima prerade nafte. U Italiji čini 22 procenta proizvedenih naftnih derivata. Fabrika obrađuje rusku naftu Urala, ali od 5. decembra Evropska unija mora da prestane da uvozi crno zlato iz Rusije. ISAB se suočava sa zatvaranjem. Italijanske vlasti razmatraju različite opcije za njegovo spasavanje. Postojala je opcija da Lukoil proda rafineriju ISAB američkoj investicionoj kompaniji Crossbridge Energy Partners za 1-1,5 milijardi evra.Ali dogovor nije prošao. Navodno, za američkog investitora, rizici su bili zabranjeno visoki. Preorijentacija rafinerija na druge izvore snabdevanja naftom neminovno će povećati troškove. Krajem novembra italijanska vlada pripremila je uredbu o usvajanju mera za zaštitu strateških preduzeća, koja uključuju rafineriju u vlasništvu Lukoila na Siciliji. 1. decembra rezolucija je usvojena. Ako u bliskoj budućnosti ne bude moguće naći privatnog investitora koji će zameniti ruski Lukoil, ISAB preduzeće će biti prebačeno u državni menadžment, a potom nacionalizovano.

Ako se u Poljskoj i Italiji tek pripremaju, onda se u Nemačkoj 14. novembra već odigrala nacionalizacija. Ovo je prvi slučaj potpune nacionalizacije imovine ruskih kompanija u Evropi. Do sada se radi o ograničenjima, spoljnom upravljanju, ali ne i o promeni vlasništva. Suština novog "modela" je izuzetno jednostavna: dovesti kompaniju sa ruskim kapitalom u stečaj ili državu pre bankrotstva, a zatim je nacionalizovati.

Kao zaključak, želeo bih da napomim da je polje za eksproprijatore ruske imovine u Evropi veoma obimno. Prema poslednjim dostupnim podacima, obim ruskih akumuliranih direktnih investicija u nekim evropskim zemljama iznosio je sledeće iznose (milijardu američkih dolara) početkom ove godine: Austrija – 27,9; Holandija – 25,5; Švajcarska – 24,5; Luksemburg – 22,8; Velika Britanija – 22,7; Irska – 10,4; Nemačka – 10.0; Španija – 6,2; Francuska – 3,3; Finska – 3,2; Italija – 2,8; Belgija – 1,2; Lihtenštajn – 0,7; Poljska – 0,7.

Novine Info