Opasna strategija EU: U zamenu za gas i novac, spremaju se da građanima promene svest

Šef evropske diplomatije Žozef Borelj, po svemu sudeći, pronašao je „revolucionarno“ rešenje za socijalne probleme u Evropi – menjanje svesti građana nezadovoljnih padom životnog standarda, prouzrokovanog antiruskom politikom Brisela i preusmeravanjem finansija za pomoć kijevskom režimu.

Opasna strategija EU: U zamenu za gas i novac, spremaju se da građanima promene svest
© Pixabay

Umesto da ponude konkretna rešenja za energetske probleme, probleme sa inflacijom, za ekonomska i socijalna pitanja, evropske vlasti sve to odbacuju i predlažu ljudima da izdrže, da istrpe i stegnu kaiševe. Zamazuju im oči „helikopterskim novcem“, vode antirusku propagandu, ugasili su ruske medije i zabranili svaki izvor informacija iz Rusije, a Rusima su spustili rampu za ulazak u evropske zemlje.

Takva politika je veoma opasna, upozorava ruski ekspert Jurij Roguljov. Veliki deo stanovništva EU umoran je od ukrajinske krize i poteškoća povezanih sa podrškom evropskih vlasti režimu u Kijevu, kao i od antiruskih sankcija koje se Evropljanima vraćaju kao bumerang. Socijalno nezadovoljstvo raste, pa balon samo što nije pukao.

Ako se umor pojavio, što oni čak i priznaju, onda će on samo rasti... Nezadovoljstvo neće nestati, s obzirom da se problemi ne rešavaju. Vodeći takvu politiku oni sami seku granu na kojoj sede i još više se otuđuju od raznih evropskih država i što je još važnije od evropskog naroda. To će samo povećati protivrečnosti unutar EU“, ističe Roguljov.

Analitičari smatraju da nastavak dosadašnje politike evropskih vlasti u ukrajinskom pravcu može izazvati nemire u EU. Uostalom, protesti se već i dešavaju. Ruski ekspert Jurij Svetov podseća da je u Pragu održan protest kome je, po različitim procenama, prisustvovalo 70 do 100 hiljada ljudi, a na kome su organizatori protesta zahtevali da koaliciona vlada premijera Fijale podnese ostavku, preokrene se spoljnopolitički pravac zemlje ka Rusiji od koje se očekuje jeftin gas a da Češka proglasi vojnu neutralnost i počne da odlučuje nezavisno i od Svetske trgovinske organizacije ili UN.

„To ne može proći nezapaženo, tim pre što Češka trenutno predsedava EU. Ako pogledate nemačke ili francuske društvene mreže onda možete videti reakciju ljudi na ove događaje. Ponašanje lidera EU je nečuveno, posebno kada gospođa Ursula fon der Lajen predlaže poslaniku Evropskog parlamenta da pošalje svoje uvećane račune za struju Putinu koji je navodno za to kriv. Nameće se onda pitanje, a čemu vi služite? Vi ste predsedavajući te EU čiji životni standard građana opada i za to odgovornost prebacujete na Putina i nudite mu još i da plati. Žozef Borelj je izjavio da Ukrajina ima samo jedan izlaz iz ove situacije, a to je da Ukrajina pobedi, a da i Evropljani moraju da pobede Rusiju na polju Ukrajine.

Čas govori o mirovnim pregovorima, čas o pobedi... Samim tim postoji određena reakcija javnog mnjenja, jer istraživanja pokazuju da značajan broj građana EU i dalje podržava sankcije, ali da istovremeno sumnjaju u njihovu efikasnost. Drugi izražavaju nezadovoljstvo što ih te sankcije pogađaju. Prateći taj trend Borelj je primoran da o tome govori, ali te reči su prazne“, kaže Svetov, komentarišući reči evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja koji je priznao da je deo društva EU u iskušenju da prestane da pruža podršku Ukrajini, pošto „ne može da izdrži posledice i cenu koju zbog toga plaća“.

Borelj je pozvao na borbu protiv takvog načina razmišljanja i da se „izdrži intezitet tog testa“.

On je naveo da se „diplomatija zaglavila“ i da je u ukrajinskom sukobu pobeda moguća „na bojnom polju“, ali je istovremeno naglasio i da ruske vlasti neće odustati. Zbog toga je cilj Brisela da ih, kako je rekao, učini neproduktivnim.

„Generalno, prag strpljenja običnih građana EU nije tako visok kao evropskih političara. Ljudi ne shvataju zašto treba da žrtvuju svoj način života na koji su navikli i zašto im opada životni standard, a te posledice neće trajati dve ili tri nedelje, nego najverovatnije godinama. Kako se zima približava i stižu sve veći računi za komunalije, a posebno za struju, to i nezadovoljstvo će rasti i lako ga je uočiti, jer građani izlaze na ulice i to se već dešava u mnogim gradovima. Na primer, u Nemačkoj izlaze na ulice skoro svaki dan, makar i simbolično... Jasno je da se usred zime ovo može pretvoriti u socijalnu eksploziju, a političari ne mogu da ne reaguju na to, posebno oni koje u skorije vreme očekuju izbori. Pritisak na političke vlasti će se povećati. Jasno je da Borelja to brine, ali ga brine samo pitanje očuvanja jedinstva u redovima. To u sankcionom frontu usmerenom protiv Rusije i ima smisla, jer on kao diplomata vodi računa o drugoj strani pitanja - opstanku Evrope“, kaže ruski ekspert Sergej Stankevič.

Za Evropu će ova zima biti najozbiljniji test, možda i najozbiljniji od Drugog svetskog rata, istakao je Stankevič.

„A na to Borelj ne obraća pažnju... Tu je i Ursula fon der Lajen, koja je na čelu Evropske komisije i koja je generalno odgovorna za stanje makroekonomske evropske ekonomije, ali i ona i Borelj se sve više probližavaju NATO-u i postaju nekakve vojno-političke vođe. Bolje bi im pristajale vojne uniforme i ne bih se iznenadio da se u njima pojave, jer sve što oni govore doprinosi jačanju konfrontacija i pritisaka, a takođe izmišljaju i nova oruđa tog istog vojno-političkog pritiska. Međutim, ništa ne govore o tome kako očuvati mir, kao i životni standard svojih građana. Oni postaju vojskovođe i bolje bi im bilo da pređu na neka radna mesta u NATO-u“, kaže Stankevič.

Evropski šefadiplomatije Žozep Borelj je priznao da je deo društva EU u iskušenju da prestane da pruža podršku Ukrajini, pošto „ne može da izdrži posledice i cenu"

© AP Photo / Virginia Mayo

Glas Rusije se ne može čuti u Evropi

Komentarišući Boreljov poziv na borbu protiv svih onih koji se protive pružanju pomoći Ukrajini, Svetov napominje da evropske vlasti već vode žestoku propagandu protiv Rusije, zabranili su i ugasili sve ruske medije i pokušavaju da ućutkaju svoje neistomišljenike. Borba protiv takvog načina razmišljanja se vodi na različite načine, kaže Svetov.

„Zabrana svih izvora informacija iz Rusije ima isti cilj – sprečavanje da Evropljani vide i čuju alternativnu tačku gledišta. Ruskim građanima je obustavljeno izdavanje viza i zabranjeno im je putovanje u Evropu - ovo je takođe jedan od načina da se blokiraju alternativne informacije, iako ljudi i dalje čitaju na internetu i na neki način komuniciraju, pokušavajući da razumeju šta se dešava. Ovo je jedna strana priče, odnosno indoktrinacija, a drugo je pokušaj da se da novac. Iskustvo helikopterskog novca tokom pandemije, kojim su preplavili SAD i zemlje EU, sada će, po svemu sudeći, pokušati da ponove. Pominju se ogromne sume, koje planiraju da potroše na pokrivanje troškova građana... Postavlja se pitanje odakle im toliki novac, da li će ga štampati? To će dovesti do inflacije... Dakle, postoje dva odgovora na ovo pitanje - prvo je propaganda, drugo je helikopterski novac“, kaže Svetov.

Stankevič, međutim, smatra da je Boreljov poziv na borbu protiv neistomišljenika – besmislen, „jer čoveku koji nema dovoljno prihoda da plati komunalije, koji sedi u hladnoj kući i misli kako će da preživi“ nije ni do čega.

„To su prazni pozivi, koji odaju Boreljovu zbunjenost. Možda je hteo nešto drugo da kaže, ali sada mu je važnije da pokaže lojalnost vojnim lobijima, koji trenutno trijumfuju u mnogim evropskim strukturama. Ta panevropska partija rata trenutno dominira, ali ipak mislim da će ojačati evropske partije mira. Slušamo relevantne izjave u parlamentima i vidimo kako na izborima u pojedinim evropskim zemljama pobeđuju ljudi koji pozivaju na ograničavanje sankcionog rata, a potom i na odustajanje od mnogih besmislenih mera koje pogađaju Evropu. Ta evropska partija mira će značajno jačati u narednih nekoliko meseci i to je ono što brine Borelja i s čim on ne može da se nosi“, ističe Stankevič.

Stankevič predviđa da će masovni protesti u Evropi rasti, a da će nezadovoljni građani zahtevati od svojih zvaničnika da obezbede mir u Evropi, da obustave isporuke oružja kijevskom režimu, s ciljem da „otegnu“ rat. Tražiće i da se primora Kijev na pregovore, kako bi se rat okončao, kao i prekid sankcionog rata, koji nikome, a posebno Evropi ne donosi ništa dobro.

Svetov, s druge strane, smatra da u Evropi neće uslediti talas protesta, pošto „teško da će komfomisti, razmaženi Evropljani izaći na ulice“.

„Mrmljaće sebi u bradu, pisaće na društvenim mrežama, ali ne verujem da će masovno izaći na proteste. Konkretan primer su i žuti prsluci. Koliko su ti protesti trajali i koliko je ljudi izašlo na ulice?! Čim je policija pružila žešći otpor, sve je to propalo. Čak sumnjam da je evropski narod suštinski umoran. Pratim ankete i vidim da je u Austriji 53 odsto ljudi za nastavak sankcija, u Nemačkoj - 40 odsto, a u Francuskoj - oko 50 odsto. Dosadašnji nivo podrške dozvoljava Evropljanima da veruju da nije ništa strašno i da treba ovakva situacija da se nastavi. Uostalom, čuli smo i da je Berbokova, nemačka ministarka spoljnih poslova, rekla da ona ne brine o glasačima i da će podržati Ukrajinu koliko god bude potrebno. To je odgovor na vaše pitanje. Dokle god su takvi ministri na vlasti, tako će i biti...“, ističe Svetov.

Ruski eksperti ne očekuju da aktuelna garnitura evropskih zvaničnika promeni politiku prema Rusiji, pošto je „EU pod jakim uticajem Vašingtona“

© Sputnik / Vladimir Sergeev

Hoće li Evropa promeniti odnos prema Rusiji

Na pitanje može li EU da pod pritiskom svojih građana promeni svoj odnos prema Ukrajini, i pre svega, prema Rusiji, Svetov odgovara:

Prema Rusiji?! Ne! Rusija može da računa samo sama na sebe. Samo pobeda u specijalnoj vojnoj operaciji promeniće sve ostalo. Oni mogu da prestanu finansiraju Ukrajinu i da prestanu da isporučuju oružje, ali odnos prema Rusiji će ostati isti“.

Politikolog Sergej Stankevič takođe ne očekuje da aktuelna garnitura evropskih zvaničnika promeni svoju politiku prema Rusiji, pošto je „EU pod jakim uticajem Vašingtona“, ali nada za određene promene, ipak, postoji.

„Sada demonstriraju takvu atlantsku solidarnost da su se uvukli u sve vodeće strukture EU. Ipak, u većini ključnih zemalja Evrope, nesumnjivo, već postoji promena osećanja i pritisaka u korist prekida isporuke oružja Kijevu, u korist pregovora i mira. Ovaj zahtev će nesumnjivo preovladati, a iz rezultata izbora videćemo da pobeđuju upravo stranke koje izlaze sa takvim političkim programima“, ocenio je Stankevič.

Ekspert sa žaljenjem konstatuje i da od građana EU ne treba očekivati emocionalnu promenu prema Rusima, pošto oni informacije crpe uglavnom na osnovu navoda zapadnih medija, koji vode žestoku proganadu, stvarajući negativnu sliku o Rusiji.

„Tu neće biti brzih promena. Takav negativan ton prema Rusiji će se nastaviti i u narednim godinama, ali ovde je važno nešto drugo - sprečiti novi vojno-politički raskol u Evropi. Svi oni koji će pozivati na izolaciju Rusije, na stvaranje neke vrste gvozdene zavese, na progon svih koji su na neki način povezani sa Rusijom vode putem ka raskolu Evrope i ka novoj gvozdenoj zavesi. Oni će pretrpeti krah i to čim sukobi pređu u fazu pregovora, tim pre ako se postigne nekakav dogovor o prekidu neprijateljstava i sve pređe u diplomatsku fazu, ako dođe do delimične normalizacije međudržavnih odnosa... Sve će ići postepeno...

Nije slučajno da upravo ovde ratna strana pokušava da udari što je moguće jače na komunikaciju između građana Rusije i Evrope, a ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti takav emocionalni raskol i pokušaje da se građani Rusije ostave negde iza zida na Istoku. Nadam se da se to neće desiti i za to su nam potrebni neki načini komunikacije. Potrebni su nam naši mediji koji evropskoj javnosti prenose razuman, uravnotežen stav“, zaključio je ekspert.

Novine Info/Sputnik