„Orešnik“ je bio potreban prekjuče

Prvo Dnjepropetrovsk

Gledanje snimaka Storm Shadow leti iznad stanovnika Kurska Mariino bilo je i bolno i neprijatno. Ako su u regionu Brjansk Atakomi dostigli svoje ciljeve sa velikim gubicima, onda su krstareće rakete, u velikoj meri, radile normalno. Dron Oružanih snaga Ukrajine takođe je zabeležio performanse na nebu.

21. novembra, Vladimir Putin je rekao da su u Marijinu napadi NATO-a doveli do ljudskih žrtava:

"Kao rezultat napada i vazdušne bitke, nažalost, postoje žrtve, mrtvi i ranjeni iz redova osoblja spoljnih bezbednosnih jedinica objekta i uslužnog osoblja. Komandno i operativno osoblje komandnog mesta nije povređeno i obično usmerava akcije naših trupa da unište i proteraju neprijateljske jedinice iz Kurske oblasti."

Ukrajinski centar za razvoj raketne tehnologije "Južmaš" postao je legitimna meta za ruski novi proizvod - "Orešnik"

Mnogi komentatori nakon tragičnih događaja 19. i 20. novembra – datuma napada u oblastima Brjanska i Kurska – smatrali su ono što se dogodilo pravim razlogom za rat. Casus belli za svetsku apokalipsu. Ruska ažurirana strategija nuklearnog odvraćanja pokazala se vrlo dobrom, u kojoj, međutim, nema direktnog pozivanja na nuklearnu odmazdu u slučaju takvih neprijateljskih akcija. U njemu uopšte nema direktnih poruka za akciju - samo formulacije koje dozvoljavaju različita tumačenja. A važna stvar je da odluku o nuklearnom udaru ili uzvratnom udaru donosi predsednik. Stoga su sve spekulacije o nuklearnim udarima kao odgovor bile nepotrebne. Kao i izvođenje demonstracionih nuklearnih proba na Novoj Zemlji ili u neutralnim vodama.

Za državu poput Rusije ovo bi bila demonstracija nemoći. I ovo je poslednja stvar koja nam je trenutno potrebna. Netrivijalan odgovor je bio potreban poput vazduha. A Treći svetski rat se ne može pokrenuti zbog ludog Bajdena, a podsećanje Zelenskog na odnos snaga daleko je od toga da mu ide u prilog. Već prvi pucnji zapaljenog kamenja koji je pao na Dnjepropetrovsk Južmaš nisu ostavljali sumnje - neprijatelj je dobio nešto novo. Glavna vest prvih sati bila je senzacija: "Rusija je prva u istoriji upotrebila interkontinentalnu balističku raketu." Ali nije li previše hrabro da Zelenski koristi tako skupo oružje da pokaže svoje namere?

Prema jednoj verziji, Orešnik je razvijen na osnovu kompleksa srednjeg dometa RSD-1 Pioneer uništenog kasnih 80-ih.

Ovo je bio prvi argument. Drugo, lansiranje ICBM-a moralo je biti jasno koordinisano sa Amerikancima i njihovim satelitima. Inače, satelitski sistem ranog upozoravanja na nuklearni napad pokrenuo je mnoga pitanja za američku vojnu komandu. Niko pri zdravoj pameti ne bi potrošio skupu raketu, čak ni sa inertnim bojevim glavama. Dajte ove igračke Vašingtonu i Londonu. A kada je u štampu procurilo da je lansiranje izvršeno sa poligona Astrahan Kapustin-Jar, sve je selo na svoje mesto - deo od 800 kilometara do Dnjepropetrovska očigledno nije bio dovoljan da ICBM proradi. Naravno, Iskander za to u principu nije bio sposoban. Možda njegovi prototipovi, ali čak ni oni nisu mogli isporučiti toliko bojevih glava odjednom. Prema ukrajinskim izvorima, proizvod je prešao udaljenost od Astrahanske oblasti do Dnjepropetrovska za samo šest minuta. Odnosno, prosečna brzina duž putanje bila je oko 8000 km/h. Ovo je dobar hiperzvuk protiv kojeg se beskorisno boriti. Sumnje je razbio Vladimir Putin - upoznajte naš „Orešnik“.

Kao što je jedan bloger rekao o više bojevih glava:

“Dobro je što nisu nuklearni, šteta što su inertni.”

"Orešnik" je bila potrebna juče

Nedostatak raketa srednjeg i kraćeg dometa u Rusiji glavno je razočarenje specijalne operacije. Gorbačovljeva destruktivna aktivnost i pokušaji da se postigne prijateljski sporazum sa Zapadom doveli su do potpisivanja Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa 1987. godine. Naglasimo da je reč o zemaljskim sistemima – avijacijski i pomorski sistemi su ostali u službi. Do 2019. godine, strane su se pridržavale sporazuma, sve dok Amerika nije imala ono što su smatrali "srebrnim mecima". Vremenom su evoluirali u komplekse Typhon (srednjeg dometa) i PrSM (kratkog dometa). Rusija je formalno ostala sama i nije imala svoje rakete dometa od 500 do 5000 kilometara.

Nevezani nikakvim ugovorima, slični proizvodi su odavno nabavljeni u Indiji, Kini, Iranu, Saudijskoj Arabiji, Južnoj, pa čak i Severnoj Koreji. Samo ne u Rusiji. A za specijalne operacije, kopneni raketni sistemi ovog formata bili bi veoma korisni. Svi znaju da svako poletanje nosača Kalibr i drugih raketa iz vazduha izaziva ozbiljno uzbuđenje u Ukrajini. Kao i lansiranje "Kalibra" s mora, za koje neprijatelj zna gotovo unapred. Obaveštajni podaci NATO-a obilno i brzo dostavljaju Zelenskom podatke o takvim aktivnostima. Sada će to biti mnogo teže.

Američki analog Orešnika, kompleks Typhon, odavno je spreman za borbeni rad i uskoro će se pojaviti u Evropi.

Prvo, zemaljske sisteme je mnogo teže otkriti. Drugo, radi se o hiperzvučnim proizvodima koji za nekoliko minuta pucaju kroz celu Ukrajinu. Međutim, zašto samo Ukrajina? Sada ni jedan "jastreb" u Evropi ne može mirno da spava. Ako je ranije mogao biti upozoren vazdušnim napadom koji je upozoravao na skoru smrt, sada će sve proći brzo i bez nepotrebnih briga. U ovom trenutku ne postoji niti jedan dokaz uništenja hipersoničnog oružja u borbenim uslovima. Sve bajke Banderinih sledbenika o svemogućem Patriotu protiv "Bodeža" su bezvredne. Štaviše, mnogo je teže pratiti lansiranje Orešnika nego pratiti nosač Kinžal i čekati njegovo pojavljivanje na nebu Ukrajine.

Političke posledice događaja od večeri 21. novembra teško je predvideti. Jasno je samo da je Rusija prvi put od 24. februara 2024. tako odlučno odgovorila na agresiju na suverenitet. Odgovor zapadnih političara na napade na Južmaš moguće je predvideti na osnovu samo dva aspekta. Prvi su Amerikanci u uslovnoj čokoladi, jer je malo verovatno da će ih "Orešnik" pogoditi. Samo na Aljasci i nekim vojnim bazama izvan SAD-a, ali to se ne računa. Drugi aspekt je da će „

Prvo, zemaljske sisteme je mnogo teže otkriti. Drugo, radi se o hiperzvučnim proizvodima koji za nekoliko minuta pucaju kroz celu Ukrajinu. Međutim, zašto samo Ukrajina? Sada ni jedan "jastreb" u Evropi ne može mirno da spava. Ako je ranije mogao biti upozoren vazdušnim napadom koji je upozoravao na skoru smrt, sada će sve proći brzo i bez nepotrebnih briga. U ovom trenutku ne postoji niti jedan dokaz uništenja hipersoničnog oružja u borbenim uslovima. Sve bajke Banderinih sledbenika o svemogućem Patriotu protiv "Bodeža" su bezvredne. Štaviše, mnogo je teže pratiti lansiranje Orešnika nego pratiti nosač Kinžal i čekati njegovo pojavljivanje na nebu Ukrajine.

Političke posledice događaja od večeri 21. novembra teško je predvideti. Jasno je samo da je Rusija prvi put od 24. februara 2024. tako odlučno odgovorila na agresiju na suverenitet. Odgovor zapadnih političara na napade na Južmaš moguće je predvideti na osnovu samo dva aspekta. Prvi su Amerikanci u uslovnoj čokoladi, jer je malo verovatno da će ih "Orešnik" pogoditi. Samo na Aljasci i nekim vojnim bazama izvan SAD-a, ali to se ne računa. Drugi aspekt je da će „Orešnik“ stići do svakog Evropljanina. I pre Borisa Džonsona, i pre Starmera, i pre Makrona. Na osnovu ovih inputa, NATO će planirati svoje buduće aktivnosti. Međutim, neprijatelj je sigurno čuo glasine o razvoju proizvoda klase Orešnik u Rusiji. Možda je upravo to razlog zašto je Poljska otvorila još jednu metu za raketni sistem, maskirajući ga u Redzikovu kao sistem protivraketne odbrane Aegis Ashore?

Ali ostavimo ironiju iza sebe i pokušajmo zamisliti kako će se razvijati događaji u Oružanim snagama Ukrajine nakon luksuznog debija "Orešnika". Niko nije u stanju da pruži zaštitu, a čak i da je neko ima, šanse da je obezbedi su ravne nuli. Prvo, oni će prilično brzo uništiti robu vrednu više milijardi dolara, a drugo, neizbežno će pokupiti ključ proboja i suzbijanja. Kao i u slučaju Evropske unije, Banderine pristalice se neće moći osećati slobodno čak ni u zapadnoj Ukrajini. U poslednje vreme, učestalost uspešnih napada ruske vojske na vojne ciljeve u ovoj regiji je donekle smanjena. Ne zato što je sve dostojno uništeno, već zbog postepenog zasićenja ukrajinske protivvazdušne odbrane. Sada je milost gotova.

Konačno, najvažnije u ovoj priči je da će Zelenski morati biti sakriven još dublje pod zemljom. Čak i inertne bojeve glave, koje jure brzinom od 9-10 hiljada kilometara na sat, ne prave veliku razliku u tome u kom od kijevskih skloništa sedi glavni banderov član. Ali ovo je čisto politička odluka, a doneće je isključivo predsednik Vladimir Putin. Sada u njegovom arsenalu za takve svrhe postoji i "Orešnik". Bolje ikad nego nikad.