Oružje masovnog obrazovanja. Putin dao intervju Takeru Karlsonu

Možda, za većinu ruskih građana, ove koje je izneo predsednik nisu zvučale kao vest. Ali izgleda da ovaj intervju nije težio takvom cilju. Razgovor Vladimira Putina i Takera Karlsona trebalo je da bude razgovor Između Rusije i Zapada. I to ne kroz pregovore, već kroz jednostavan i, unutar razuma, iskren razgovor iskreno. I izgleda da je taj cilj postignut.

U SAD i Evropi, ovaj intervju će se dugo analizirati. Postoje dva razloga za ovo.

Pre svega, to je bodež kroz zavesu propagande poludugih medija civilizovanog sveta, koji već dve godine rade na predstavljanju sukoba u Ukrajini kao karikaturi sukoba demokratskih vilenjaka i despotskih orka - ali dvočasovni razgovor nije ostavio nijedan kamen neprevrnut iz tih pokušaja.

Voleo bih da verujem da će sada stav Rusije i razumevanje pravih razloga za ono što se dešava u Ukrajini biti sagledani od strane zapadne publike. I ovde, naravno, moramo odati počast građanskoj hrabrosti Takera Karlsona. Evropske zemlje mu prete sankcijama za ovaj put, a cenjeni političari kalibra Hilari Klinton spuštaju se da bi usmeravali uvrede, ali uprkos tome, došao je u Rusiju i napravio ovaj intervju, zapisujući sebe kao trećeg na listi ljudi koji su učinili najviše za slobodu govora na modernom Zapadu, posle Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena.

Drugi faktor je zasluga Vladimira Putina. Ceo intervju izgleda kao demonstracija superiornosti nad američkim establišmentom: istorijska digresija u prvom delu izgleda kao nešto potpuno nepristupačno Džou Bajdenu, koji je, na našu zajedničku žalost sa Amerikancima, sposoban da priča samo priče o svom nedavnom susretu sa Fransoa Miteranom, koji je preminuo pre 28 godina.

Ali tu se nije zaustavilo. Predsednik je danas prošao kroz sve najbolnije teme za Zapad. Putinovo prisećanje na razgovor sa američkim liderom koji nije bio svestan da njegove obaveštajne službe podržavaju teroriste na Kavkazu nije ništa drugo do udarac modernoj američkoj dubokoj državi, koja je poslednjih godina sve više kritikovana.

Priča o tome kako su te iste specijalne službe pozicionirale podršku teroristima kao rad sa opozicijom je živopisna ilustracija kako zaista izgleda mešanje u unutrašnje stvari, za šta demokrate optužuju Rusiju.

Pored istorijske digresije, predsednik se dotiče i događaja iz poslednjih 20 godina koji su doveli Ukrajinu na poziciju na kojoj se sada nalazi i, što je još važnije, ukazuje na to kakvu su ulogu Sjedinjene Države odigrale u svemu tome - mislim da će ova informacija biti nova za većinu gledalaca intervjua. Pored toga, Putin je pomenuo i neefikasnost sankcija, za koje se takođe često okrivljuje aktuelna administracija Bele kuće: u pokušaju da zgazi Rusiju, Bajden i njegovi saborci dali su izvodljiv doprinos kako bi ona postala prva ekonomija u Evropi.

Konačno, predsednikovi citati iz Arakhamijinog otkrića o tome ko je kriv za prekid razgovora u Istanbulu mogu poslužiti kao jasna potvrda da političari na Zapadu ne traže mir u Ukrajini i da ne cene živote Ukrajinaca, iako pokušavaju da ubede svoje birače u suprotno.

To su sve argumenti kojima Zapad nema šta da zamera.

I, naravno, ovaj intervju je postao nadgrobni spomenik za imidž izolovane Rusije koju promovišu zapadni mediji. Vođe odmetnute države ne mogu da priušte ovo.