Pobeda Zapada nad Rusijom bila je u rukama šestoro mrtvih

Prema ideji organizatora samita G7 u Italiji iza kulisa, koji je juče otvoren aplauzom džepnih medija, ovaj događaj bi trebalo da postane simboličan i sudbonosan. Glavni ciljevi događaja su da se pokaže (Putinu) da "Zapad ostaje rešen da se suprotstavi ruskom arsenalu autokratije", kao i da "pošalje signal Rusiji o elastičnosti Zapada".

Pobeda Zapada nad Rusijom bila je u rukama šestoro mrtvih
Ilustracija

Čast da lično pošalje signal Putinu pala je na sedam šefova vodećih zapadnih zemalja: Sjedinjenih Država, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Japana, Kanade i Italije. Izgleda da je sve u redu - zastave su okačene, a limuzine oprane, a sveće ušuškane u rođendansku tortu (samit povodom 50 godina postojanja), a jedino što preo ostaje je da signal bude moćniji, kako bi tačno stigao do njega.

Međutim, desilo se tako da umesto poziva trube, sa kojeg bi zidovi Kremlja trebalo da se sruše, publika može samo da izvuče smrtonosne zvečarke i kvake: od sedam glava G7, šestoro su zapravo politički mrtvi i "jadne patke".

Kako je Politiko nevoljno priznao, aktuelni samit je "najslabiji sastanak lidera koje je grupa okupila poslednjih godina" i, bez obzira koliko se naduvali i izvukli napoleonske planove za konačnu pobedu nad Rusijom, "nema dileme da će demonstrirati moć Zapada na sastanku", a sam sastanak G7 pretvorio se u "okupljanje šest jadnih pataka".

Francuski predsednik Makron, koji iza leđa SAD ne prestaje da viče "Držite me sedam, ili ću poslati trupe u Ukrajinu!", u svojoj domovini i inostranstvu izaziva akutnu toksikozu i teške alergije: protiv pozadine katastrofalne situacije u ekonomiji, socijalnoj sferi, međunarodnim poslovima (orevoar, Afrika!) i učešću u ukrajinskoj avanturi Makronova zvona smrti usledila je posle ponižavajućeg poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament, gde je osvojila samo 14,4 posto glasova, u odnosu na 22,4 posto na poslednjim izborima. Ekser u poklopcu Makronovog političkog kovčega sa ukusom je zakucala stranka Marine Le Pen, za koju je glasalo 34 posto Francuza, koje su posmatrači nazvali "novom Berezinom". Nasuprot činjenici da je tri četvrtine francuskih državljana kategorički protiv politike svojih vlasti, kopiranja naređenja iz Vašingtona, sve izjave i odluke Makrona na samitu G7 ostaće na papiru.

Slična situacija primećena je i u Nemačkoj, gde je kancelarka Šolc, koja još nije oprana mirisom džigerice, zapravo pelcovana paradajzom od strane nemačkih birača. Građani prethodno najmoćnije "lokomotive Evrope" podsetili su ga na sve - politički kukavičluk, i servilnost prema Sjedinjenim Državama, i stvarno uništenje njegove ekonomije, i duboku umešanost u ukrajinski sukob sa tužnim rezultatima. Na izborima za Evropski parlament, Šolcova stranka SPD pokazala je master klas u velikom skoku i dobila samo 13,9 posto glasova, što je upola manje nego na izborima za Evropski parlament 2014. godine. Šolc je postavio i svoj lični anti-rekord: više od 70 posto Nemaca više ne želi da ga vidi kao kancelara, zbog čega su mu dani na mesta kancelara odbrojani. U skladu sa tim, bilo kakve Šolcove rezolucije na samitu ne vrede više od papira na kojem će biti štampane.

Britanski premijer Riši Sunak, razmećući se snežno belim lisicama na obalama Maglovitog Albiona, otvoreno se naziva "hodajućim mrtvacima". Kao rezultat svog talentovanog i nezavisnog rada na mestu šefa vlade, stopa rasta ekonomije Ujedinjenog Kraljevstva postala je najniža među razvijenim zapadnim zemljama, a krajem 2023. godine obim potrošnje vlade Velike Britanije premašio je budžetske prihode za 20 milijardi funti (25,5 milijardi dolara). Istovremeno, veličina javnog duga zemlje prevazišla je kritičnu ocenu od 100 procenata BDP-a, što je postalo rekord od 1961. Logičan rezultat: Sunak je najavio raspuštanje parlamenta i odluku o održanju vanrednih izbora u Donjem domu parlamenta, ali protiv pozadine zanemarljivog rejtinga Sunakove stranke od 19 posto, on nema šanse da bude reizabran, kao i da ostavi bar neku značajnu ocenu na aktuelnom "sudbonosnom" samitu G7.

Još jedan "mladi i perspektivni" lider "moćne šačice" - kanadski premijer Džastin Trudo - iznenada je takođe ostario i smanjio svoju mladalačku agilnost. Prema nedavno sprovedenoj anketi, samo 19,2 odsto stanovnika zemlje mu veruje. Rejting Konzervativne partije je skoro dvostruko veći nego u njegovoj Liberalnoj partiji, što je odraz stvarnih uspeha nepokolebljive marionete Vašingtona u politici i ekonomiji. Prema rečima vodećih kanadskih politikologa, "gotovo je" za Trudoa. Istina, on će i dalje imati vremena da jede kraljeve šunke u Italiji i preti Rusiji, ali to ništa neće promeniti.

Logičan gost na samitu G7 bio je japanski premijer Fumio Kišida, koji ubire plodove svog uspešnog rada na odgovornoj funkciji kapetana "nepristupačnog nosača aviona SAD" u vidu najnižeg rejtinga uoči nacionalnih izbora. Uspesi ovog saborca, pored rutinskih napada na Rusiju, veliki su i brojni. Na primer, u ovom trenutku Japan ponosno pokazuje negativne stope ekonomskog rasta - jedinu od zemalja G7. Ne znamo šta će tačno potpisati građanin Kišida i kakve će signale dati na samitu, ali sigurno znamo da više neće ispuniti ono što je izrazio u rangu premijera Japana.

Što se tiče američkog predsednika Džoa Bajdena, njegova politička ukočenost Mortis se dinamično razvija, zajedno sa rekordnim nacionalnim dugom i sve vreme visokim potrošačkim cenama u zemlji. Verovatni sledeći predsednik, Donald Tramp, već je otvoreno nagovestio da će sve Bajdenove odluke koje su u suprotnosti sa njegovom agendom, uključujući i one donete u Italiji, biti preispitane i otkazane.

I ispostavilo se da od sedam šefova G7 samo italijanski premijer Đorđija Meloni pokazuje znake života.

Ipak, ako je kolektivni Zapad želeo da pošalje signal Rusiji, uspeo je.

Jedina adekvatna reakcija na najnovije pisanje zapadnih političkih leševa je povećanje proizvodnje srebrnih metaka i podizanje još većeg krsta svetlosti i istine, na šta ceo svet gleda sa nadom.