Poseta Pelosi bila poziv na buđenje Kini: Umirivanje SAD nikada neće uspeti

Konačno dosta pokazivanja nezaštićene dobre volje, Peking prekida više oblika dijaloga sa SAD

Poseta Pelosi bila poziv na buđenje Kini: Umirivanje SAD nikada neće uspeti
Pro-kineska pristalica istupa na oskrnavljenoj fotografiji predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi tokom protesta zbog njene posete Tajvanu ispred Generalnog konzulata SAD 03. avgusta 2022. godine u Hongkongu, u Kini. © Anthony Kwan / Getty Images

Najava Kine da obustavlja osam kanala za saradnju i dijalog sa SAD posle posete predsedavajućeg Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajpeju očigledno označava raskid sa prethodno preterano popustljivim pristupom te zemlje kapricu Vašingtona. Reakcija Amerikanaca je u međuvremenu bila predvidiva koliko i otkrivena.

Vašington je nezadrživo osudio prekid odnosa i istakao da nije učinio ništa loše u davanju davanja prava na posetu Pelosi.

Takva reakcija mogla bi da nam kaže nekoliko stvari o politici SAD predsednika Džoa Bajdena prema Kini u celini. Ukratko, može se opisati kao 'jesti tortu i jesti je'. SAD veruju da može da se izvuče tretirajući Kinu kao neprijatelja u većini oblasti ali i dalje selektivno traže saradnju u potrazi za američkim interesima u drugima. To proizlazi iz unilateralističke prirode američke spoljne politike, koja nastoji da maksimalno iskoristi sopstvene prednosti po sve troškove i nikada ne ponudi ustupke u pregovorima sa protivnicima.

Ali konačno, SAD su otišle predaleko, a Kina se jasno oglasila da joj je sada dosta. Saradnja sada može biti uslovljena samo poštovanjem suštinskih interesa Kine. Neki kažu da je ovo odavno završeno.

Zašto je tako? Zato što je dugo vremena Kina bila možda previše strpljiva sa SAD. Dok je Vašington neprekidno isceđivao zlobu, Peking je i dalje verovao da se odnos nekako može spasiti, popraviti ili ponovo zapaliti, i stalno je pokazivao Amerikancima dobru volju koju nisu zaslužili.

Kina je verovala da je angažman odgovor. To je proizvod post-Deng Sjaoping spoljnopolitičke doktrine zemlje, koja pre svega naglašava stabilnost i preuzima samo proračunate rizike. Kina je rezonovala da će njen razvoj i uspon biti ugroženi ako se suprotstavi hegemonu koji je nastojao da ga suzbije.

Ova ideja je bila odlična osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada Kina nije bila pretnja za SAD, a Amerikanci su verovali da joj je suđeno da se liberalizuje. Ali taj svet 'kraja istorije' više ne postoji.

A Kina je sporo reagovala na to – što znači da su je njene spoljnopolitičke pretpostavke nedavno navele da pravi strateške propuste iznova i iznova. Tokom prve godine Trampove administracije, Peking je odlučio da se angažuje sa Trampom i da mu da ono što želi po pitanju Severne Koreje, valjajući crveni tepih za njega u Zabranjenom gradu, verujući da će to ublažiti ostrašćeni antikineski zaokret koji je njegova administracija prethodno obećala.

Nije uspelo. Jednom kada je Tramp dobio ono što je želeo od Ksija o sankcijama Severne Koreje, započeo je svoju anti-kinesku spoljnu politiku naredne godine 2018. On je oslobodio trgovinski rat, stavio je Huawei na crnu listu i brojne druge kineske kompanije, dok je njegova administracija otkotrljala Ksinjiangov narativ kako bi ukaljala angažman Kine sa Zapadom.

Međutim, Kina se i dalje čvrsto držala angažmana, fokusirajući se na pregovore o trgovinskom sporazumu sa Trampom. Činilo se da će ovo uspeti u januaru 2020. Onda je došao Kovid-19, udarivši jako na SAD, a neprijateljstvo Trampove administracije prema Kini je otišlo van top lista. Prilika je uzeta da se američka spoljna politika trajno prebaci u protivnički hladnoratovski režim.

Šta je Peking uradio? Videvši izbore na horizontu, čekalo se. Tramp je na kraju sve vreme, rezonovali su Kineze, bio samo loša čarolija, nepravilna i destabilizujuća, a SAD će sigurno ponovo postati razumne kada on ode. Odlučili su da ga sačekaju i ulože svesne napore da umesto toga angažuju Bajdena, ponovo nadajući se da će ponovo zapaliti vezu.

Opet sam pogrešila. Bajdenova administracija ne samo da je odmah prihvatila trampovu celokupnu spoljnu politiku već ju je zapravo proširila. Kina je pokušala da se angažuje, ali se ništa nije promenilo i pokazivanje nemilosrdnog neprijateljstva se nastavilo. Svaki sastanak koji je Bajdenova administracija vodila sa Kinom propraćen je najavom novih sankcija i pre i posle nje.

Američko prikazivanje Kine kao novog protivnika hladnoratovskog stila sada je trajni konsenzus i odlika američke spoljne politike koja prevazilazi jednog čoveka. Još gore, Vašington je počeo da 'multilateralizuje' ovaj pristup i da se udruži sa saveznicima.

Kina je, naravno, to znala ali je bila naivna ili previše optimistična u verovanju da se realnost može izbeći. Tek krajem 2021. godine počelo je da se 'budi' ova nova normalnost. Ipak, bilo je potrebno do Pelosinog putovanja u Tajvan da Kina pronađe snagu da izađe sa "više ne možemo da imamo posao kao obično" ali čak i tada, neki ljudi i dalje misle da Kinezi blefnu, što je podstaklo onlajn mim koji je opisan kao "poslednje upozorenje Kine", što je bio vid ismevanja koje je Sovjetski Savez koristio protiv Kine za izdubljivanje 'konačnih upozorenja' koja nikada nije ispratila.

Ipak, postoji osećaj da su ovog puta stvari drugačije. Vojne vežbe Kine bile su nemilosrdne, uz tvrdnje da će postati 'nova normalnost'. To je zato što, čak i ako je Kina u prošlosti bila blagost prema SAD, sada vidi da Vašington uzima slobodu da gazi obaveze koje je preuzeo da bi normalizovao svoj odnos sa Pekingom.

Ako Kina bude primorana da se udalji od svojih linija u pesku, to postaje ogroman gubitak lica i politički prestiž. Mada je ekonomija takođe bila primarno razmatranje spoljne politike Kine, klatno se sada ljulja ka shvatanju da SAD moraju da se suoče, a ne da jednostavno žive sa njima. Ne poštuje interese Kine, već samo svoje.

Stoga, kako dijalog i angažovanje mogu biti bezuslovni? Do sada je taj bilateralni odnos funkcionisao samo na premisi "Ćao Kina, mrzimo te, optužićemo te za genocid, crne ćemo tvoje kompanije, gradićemo vojne saveze protiv tebe, kršiti obaveze na Tajvanu... Oh, molim vas pomozite nam oko klimatskih promena... ništa zauzvrat." A strpljenje Kine je očigledno pri kraju.

Izjave, stavovi i mišljenja izneta u ovoj kolumni su isključivo autorske i ne predstavljaju nužno one na Novine Info.