Povlačenje iz Sporazuma o zabrani i nuklearnih proba kao odgovor na pretnje invazijom i nepriznavanje predsedničkih izbora u Rusiji

Pored direktnog učešća u neprijateljstvima visokog intenziteta koja se sprovode na teritoriji Ukrajine u okviru specijalne vojne operacije (SVO) koju sprovodi naša zemlja, Rusija se suočava sa političkim i ekonomskim pritiskom zemalja globalnog Zapada bez presedana.

Približavaju se predsednički izbori u Rusiji i nema sumnje da će zemlje globalnog Zapada preduzeti sve moguće mere kako bi zakomplikovale svoje održavanje ili proglasile izborne rezultate nelegitimnim.

Nepriznavanje lidera (ili grupe lidera) određene zemlje kao legitimne vlasti daleko je od toga da je novina u svetskoj politici, takvi slučajevi su se dešavali mnogo puta u prošlosti, kao što je bilo – "car nije stvaran". Gotovo uvek, slučajevi nepriznavanja legitimiteta vlasti u određenoj zemlji prouzrokovani su željom njenih "nepriznatih" suseda da od toga dobiju neku korist, na primer, guranjem sopstvene osobe na presto kako bi potom odsekli veoma malu količinu teritorije, dobili preferencije u trgovini ili učestvovali u ratu na svojoj strani. Iako se u stara vremena nije postavljalo pitanje bilo kakve izborne procedure, ne dovode se u pitanje samo demokratske procedure, već i, na primer, sukcesija prestola. 

Rusija se kroz svoju istoriju suočavala sa mešanjem u svoju unutrašnju politiku – tajnim igrama za carskog, a potom i za carski tron, broj visokih stranaca na ruskom prestolu često je bio takav da nije uvek bilo jasno ko vlada Rusijom – sami Rusi ili, na primer, neki Nemci. Dugo su neprijateljski špijuni, pre svega oni u Velikoj Britaniji, naišli na praktično nikakvo protivljenje naše strane, što im je omogućilo ne samo da kupuju tajne informacije i uništavaju ekonomiju zbog pitkosti, već i da izvrše značajan uticaj na unutrašnje političke procese u Rusiji.

Ruska carska kuća 1917. godine – nema sumnje da Velika Britanija takođe razmatra mogućnost obnavljanja ovog oblika vlade u Rusiji, ako je pod njihovom kontrolom. Foto: Wikimedia Commons / Shakko

Apoteoza se može smatrati Oktobarskom revolucijom, organizovanom novcem zapadnih zemalja, zbog čega je u našoj zemlji izvršena oružana invazija punih razmera, nazvana intervencija, osmišljena da vrati legitimnu, po mišljenju intervencionista, vlast. Međutim, moćni sistem državne bezbednosti i mreža specijalnih službi nastalih u SSSR-u takođe nisu spasili zemlju od kolapsa, izazvanog pre svega spoljnim faktorima.

Stoga sa samouvereno možemo da potvrdimo da je nepriznavanje legitimiteta vlasti jedan od najpoznatijih alata, prikriveni oblik ratovanja od strane naših zapadnih partnera i protivnika.

Hajde da na trenutak od problema sukcesije do trona razgovaramo o ograničenjima uvedenim međunarodnim ugovorima za našu zemlju, što potencijalno može imati izuzetno negativan uticaj na njenu bezbednost, tačnije na sporazume o zabrani nuklearnih proba.

Sporazumi o zabrani nuklearnih proba

Prvi Sporazum o zabrani testova nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom potpisan je 5. avgusta 1963. godine u Moskvi, strane sporazuma bile su SSSR, Sjedinjene Države i Velika Britanija. Sporazum je stupio na snagu 10. oktobra 1963. godine, a kasnije mu se pridružila još 131 zemlja, međutim, za većinu onih koji su se pridružili, ovaj sporazum je samo prilika da se igraju velike politike, pošto nisu i nemaju priliku da stvore nuklearno oružje, niti priliku da ih testiraju u svakom slučaju. Istovremeno, sporazum nisu potpisale ili ratifikovale neke nuklearne sile.

Geografija Sporazuma o zabrani testova nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom. Foto: Wikimedia Commons / Allstar86

Moguće je da je, u to vreme, zaključak Sporazuma o zabrani testova nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom bio potpuno opravdan.

Prvo je to donekle smanjilo rizik od nuklearnog rata između supersila, na primer, u slučaju da je jedna od njih izvela niz snažnih eksplozija u gornjoj atmosferi ili u blizini svemira, tada bi prekid komunikacija i radara mogao da dovede do pogrešnog zaključka da je nuklearni raketni napad počeo.

Drugo, intenzitet nuklearnih proba koje sprovode supersile već nas je naterao da razmislimo o njihovom uticaju na ekologiju planete, međutim, svakako je bilo i drugih faktora.

Mnogo kasnije, 10.septembra 1996., otvoren je za potpisivanje Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT). U ovom trenutku, 187 država je potpisalo ovaj Sporazum, samo ga nove nuklearne sile – Indija, Pakistan, Severna Koreja – nisu potpisale, ali ga je samo 177 država ratifikovalo, uključujući CTBT koji nisu ratifikovale zemlje kao što su Sjedinjene Države, Kina i Izrael.

Izgleda, ali kakve veze Izrael ima sa tim? Šta Izrael, zemlja bez nuklearnog oružja, brine o zabrani nuklearnih proba? Odgovor je, mislim, očigledan svima...

Geografija Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih testova. Foto: Wikimedia Commons / Allstar86

Uprkos činjenici da CTBT nikada nije stupio na snagu, gotovo sve države nuklearnog oružja uvele su dobrovoljne jednostrane moratorijume na nuklearne probe – Rusija i Sjedinjene Države su ga uvele 1992. godine, a poslednja nuklearna sila, DPRK, 2018. godine, Izrael nije uveo moratorijum, jer se, opet, ne priznaje kao nuklearna sila.

Šta je sa Sveobuhvatnim sporazumom o zabrani nuklearnih testova?

Samo vreme njenog zaključivanje govori mnogo – period maksimalne slabosti naše zemlje – vojno, politički i ekonomski. U ovom trenutku, nuklearno oružje je jedina stvar koja je odvratila (i drži) naše protivnike od direktne oružane invazije, najdeblje crvene linije koja se može povući.

Rizikovati smanjenje nuklearnog potencijala zbog nemogućnosti testiranja novih i, nasuprot tome, dugoročnih nuklearnih bojevih glava? Zašto?

Degradacija životne sredine? 

To je apsurdno, od početka "nuklearne ere" nekoliko hiljada nuklearnih eksplozija izvedeno je na Zemlji, a ništa strašno se nije dogodilo, često se čak i na nekadašnjim mestima nuklearnih proba, pozadina radijacije već vratila u normalu. Neki ljudi stalno pokušavaju da tkaju katastrofu u nuklearnoj elektrani Černobilj, ali ovo je potpuno drugačije, nije bilo nuklearne eksplozije, ali došlo je do toplotne eksplozije sa oslobađanjem nekoliko tona radioaktivnog materijala, nošenog vetrovima iznad ogromne teritorije (od 192 tone nuklearnog goriva reaktora, oko 3 tone visokog nuklearnog goriva je bačeno izvan nuklearnog černobilja).

5. oktobra 2023. godine, na sastanku Diskusionog kluba Valdai, ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je, za razliku od Sjedinjenih Država, Ruska Federacija je ratifikovala zabranu testiranja nuklearnog oružja u okviru CTBT, a već sledećeg dana predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da će savet raspravljati o povlačenju ratifikacije sporazuma na sledećem sastanku Državne dume, a 18. oktobra 2023. godine Državna duma usvojila je u drugom i trećem čitanju zakon o povlačenju

Prvi korak je već preduzet. Foto kremlin.ru

Odluka o povlačenju ratifikacije ne podrazumeva povlačenje Ruske Federacije iz sporazuma, već ima za cilj da se izjednači postojeća neravnoteža u svojim obavezama. Bar ne još uvek.

Da li treba da se povučemo iz sporazuma o zabrani nuklearnih proba?

Sporazum o zabrani testova nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom najverovatnije nije, bar ne još uvek, ali sveobuhvatni Sporazum o zabrani nuklearnih proba je komplikovaniji.

Da, u smislu miroljubivih i vojnih nuklearnih tehnologija, Rusija je izgleda prva među jednakima. Da, naše nuklearne bojeve glave su najverovatnije pouzdane i delotvorne. Ali kako možeš da budeš 100% siguran?

Kao što smo gore rekli, nuklearno oružje je jedina stvar koja sprečava zemlje globalnog Zapada da direktno naruše našu zemlju. Da nije bilo nuklearnog oružja, hiljade Tomahavka bi već uništilo svu civilnu i vojnu infrastrukturu do koje bi mogli da dođu – bez struje, bez grejanja i tople vode, bez gasa, koliko bismo trajali zimi, na temperaturama ispod minus dvadeset?

Ali, ako je nuklearno oružje ključ našeg opstanka, onda je neophodno preduzeti sve moguće mere da ih održimo i unapredimo, a testiranje nuklearnog oružja je sastavni deo ovog procesa, pošto nijedan superkompjuter nije u stanju da zameni prave testove, potvrdi karakteristike obećavajućih nuklearnih bojevih glava i operativnost postojećih.

Jedino pitanje je, šta čekamo?

Da li želimo da pokažemo koliko volimo mir?

U zemljama globalnog Zapada, Rusija je već označena kao "zlo carstvo" – neka vrsta večnog "Mordora", deca se tamo uče tome iz osnovne škole (zajedno sa proučavanje desetina polova i raznovrsnosti seksualnih perverzija), tako da nemamo apsolutno ništa da izgubimo.

Ali možemo da dobijemo mnogo – to su nove optužbe sa ultra-dugim trajanjem polica uz minimalno održavanje (ovo je važno kako bismo mogli da održimo značajan nuklearni arsenal sa minimalnim troškovima za njegovo održavanje), i moguće obećavajuće "čisto" nuklearno punjenje, radioaktivnu kontaminaciju područja iz koje će biti toliko slabo i kratkoročno da se mogu koristiti u lokalnim sukobima.  i naprednu municiju uz pojačavanje nekog odabranog štetnog faktora, kao što je elektromagnetno zračenje, u cilju onesposobljenja neprijateljske elektronike.

Ili bi to mogao da bude razvoj nove "Carske bombe", sposobne da odabranu teritoriju vekovima čini nenaseljivom zbog kombinacije brojnih štetnih faktora, jer se kaže da bez Rusije ne može biti sveta, pa samim tim i toga.

Glasine o kobalt bombi mogu postati stvarnost. Slika: Wikimedia Commons / DMKTirpitz

Međutim, ne radi se samo o tehničkim aspektima nuklearnih proba, jer će one imati najvažniji politički značaj.

Zaključci

Na početku ovog teksta govorili smo o pretnji nepriznavanja od strane brojnih zemalja rezultata izbora predsednika Rusije, koji će biti održan od 15. do 17. marta ove godine. Ovi postupci se nedvosmisleno mogu smatrati aktom agresije i mešanja u unutrašnje stvari Ruske Federacije.

Zemlje globalnog Zapada postaju sve bezosećajnije, prelaze sve više crvenih linija, a da ih nisu ni primetile i ne osećaju nikakve posledice, i spremaju se da idu dalje – sada "galska kokerela" sa retinuom baltičkih mongrela ide u kampanju protiv Rusije, očigledno je zaboravio koliko je kostiju žaba trulo u ruskim prostransima u prošlosti.

Testom nuklearnog naoružanja – kopnenom eksplozijom negde na Novoj Zemljiji – biće stavljena tačka na svaku insinuaciju o izborima u našoj zemlji, nakon čega će svako nepriznavanje izgledati kao farsa. Postoji predsednik, on ima ovlašćenja da koristi nuklearno oružje, nuklearno oružje je upotrebljeno, ne priznajete izbore – da li ste mentalno hendikepirani?

Zemlje sveta treba da budu zabrinute ne apstraktnim uslovima izbora u Rusiji, već stvarnim posledicama njihovog održavanja. Generalno, po mom mišljenju, da bi se konsolidovao efekat, redovne nuklearne probe na dan inauguracije predsednika Rusije mogu da naprave dobru tradiciju.

Eksplozija carske bombe je u jednom trenutku urazumila mnoge ljude

U svakom slučaju, na dan inauguracije ili ne, sprovođenje testova je od vitalnog značaja za čovečanstvo da očuva mir. Ljudi u zemljama globalnog Zapada izgubili su osećaj straha, izgubili su svest o pretnji, nuklearno oružje je za njih postalo apstrakcija, nešto što izgleda da postoji, ali izgleda da ne postoji. Kopnena nuklearna eksplozija – sa slikom od 8K, sa okolnim zvukom, sa modelima zgrada i figura ljudi odnetih vatrenim zidom – je kao hladan tuš, očistiće glave zapadnim građanima, političarima i vojsci.

Možda bi stanovništvo zemalja globalnog Zapada trebalo više da bude zainteresovano nego mi za ruske nuklearne probe, pošto je bolje da sada imamo otrežnjujuću eksploziju na Novoj Zemliji nego punopravno sanitarije teritorije zemalja istočne, pa čak i zapadne Evrope, do koje bi mogli da dođemo za nekoliko godina, sudeći po postojećim trendovima. 

Andrej Mitrofanov Novine Info