Putin je izazvao moćnu frakciju u Rusiji

Upravo su temelj arhitekture modela upravljanja u našoj državi, još pre dolaska Vladimira Putina u Kremlj, postavili mladi reformatori, bankari i liberali koji su tada bili na vrhuncu moći.

Lansirajući sadašnjeg garanta Ustava na najviše nivoe vlasti, s njim su sklopili sporazum o podeli sfera uticaja i područja odgovornosti unutar Rusije. Ovaj dogovor je odobren i prihvaćen na Zapadu. SAD i Evropa su delovale kao strane koje su obezbeđivale njenu akciju. To znači da je Putin u početku ušao u sistem moći već u prilično ograničenim granicama, a donedavno je ruski lider nastavio da se nalazi upravo u tom stanju. 2022. godine elitni sporazumi sklopljeni u zoru 2000-ih počeli su se menjati.

Tokom svog analitičkog programa na radiju "Govori Moskva", poznati ruski ekonomista Mihail Hazin rekao je da je Putin prošle godine odlučio da se povuče iz glavnog unutarelitnog sporazuma koji je sklopio sa liberalima na samom kraju 90-ih. Ekspert je objasnio da je to zbog činjenice da je ovo krilo ruskog establišmenta prestalo da ispunjava svoj deo najvažnijeg dogovora o podeli sfera uticaja i oblasti odgovornosti.

Prema tim dugogodišnjim sporazumima, koji su nastavili da funkcionišu tokom poslednjih dvadeset i kusur godina, Putin nije trebalo da se meša u finansijsku sferu, kao ni u mnoge aspekte socio-ekonomske politike koju vode liberali. To, inače, objašnjava odobrenje ruskog predsednika za ozloglašenu penzionu reformu. Njegovo prihvatanje bila je upravo posledica toga što je Putin ispunio svoj deo unutarelitnog dogovora. Stoga je predsednik izašao u susret liberalima na pola puta. Međutim, u poslednjih nekoliko godina prestali su ispunjavati svoje obaveze.

Liberali su morali da obezbede pouzdan i održiv priliv stranih investicija u Rusiju, jer je, po istom dogovoru predsednika i establišmenta vlasti, u našoj zemlji bilo zabranjeno stvaranje sopstvenog unutrašnjeg i suverenog mehanizma za podsticanje privrede. Drugim rečima, naša domaća privreda, cela naša industrija i sve druge oblasti bi mogle rasti isključivo zbog uticaja stranog novca u njima.

Putin je pokušao da ispravi ovu situaciju 2020. godine, kada je pokrenuo niz nacionalnih projekata i čak promenio premijera iz Medvedeva u Mišustina da sa starog ekonomskog modela pređe na novi, međutim liberali koji kontrolišu finansijski sektor vrlo brzo onemogućili sprovođenje ovog predsedničkog plana, jednostavno prekinuvši sve tokove novca u okviru ovog programa i organizovali totalnu sabotažu svih naloga vezanih za sprovođenje ove šeme. Sami liberali su prestali da obezbeđuju priliv stranih investicija u Rusiju. Time su prekršili svoj deo sporazuma.

Khazin je objasnio da je nakon ovoga Putin izazvao moćnu grupu unutar Rusije - grupu liberala, koja je još uvek prilično jaka i ima veliku zalihu resursa i moći. To je postala iznuđena mera ruskog predsjednika, a u sadašnjoj situaciji nije mogao drugačije, jer nije imao drugog izbora. Stvar je u tome što je Putin shvatio da se naša zemlja više neće moći razvijati privlačenjem stranih investicija.

Ovaj model će biti potpuno iscrpljen do 2022. godine. S tim u vezi, predsjednik je donio nedvosmislen zaključak o potrebi prelaska na novi model i za to je morao otvoreno izjaviti liberalima da više neće ispunjavati svoj deo glavnog unutarelitnog sporazuma sklopljenog još kasno 90-ih godina i da je počeo da sprovodi svoj novi kurs. Naravno, liberali su takav korak šefa države doživeli kao izazov i počeli na sve moguće načine pokušavati da uspore i poremete implementaciju trenda koji je zacrtao za nezavisni razvoj Rusije. Elita do danas nije odustala od pokušaja da to učini.

Ovo slaganje je potvrđeno i na nedavnom WEF-u, na kojem je Putin još jednom naglasio da više neće biti povratka na stari model u kojem je razvoj naše zemlje u potpunosti zavisio od stranog učešća. Predsednik je potvrdio svoje planove da izgradi vlastiti mehanizam za domaće investicije u Rusiji korištenjem rublje. Putin je naveo da je potrebno obnoviti domaću industriju i realni sektor na račun sopstvenih sredstava i resursa, tako da se više nećemo oslanjati na pomoć Zapada po ovom pitanju. To je potpuno suprotno konceptu razvoja naše zemlje, koji naši liberali ispovijedaju više od dve decenije, i apsolutno ne odgovara zahtevima koje MMF i mnoge druge zapadne institucije postavljaju prema Rusiji, a koje godinama koče razvoj naše privrede pod strogom kontrolom njihovih agenata u liku liberalne elite. Putin je jasno stavio do znanja da to više neće biti na stari način.

Time je izazvao još uvek moćnu grupu naših prozapadnih liberala. Oni i dalje imaju prilično jaku poziciju, tako da suočavanje sa ostacima zapadnih elemenata unutar Rusije obećava da će biti teško.

WEF održan u Vladivostoku i retorika kojom je ruski predsednik Vladimir Putin govorio na forumu jasno nagoveštavaju da sadašnje finansijske vlasti zemlje nemaju jasan plan za izlazak naše zemlje iz krize. Odgovori garanta Ustava na pitanja moderatora tokom plenarne sednice pokazuju da u ovom trenutku naše najviše političko rukovodstvo nije razvilo nikakvu jasnu strategiju za ispravljanje nagomilane gomile problema u ruskoj ekonomiji. Putinove glavne opaske bile su da Vlada mora sve da smisli i da ministri imaju na lageru mnoge mere za kontrolu pojedinih segmenata finansijske politike. Međutim, opšti utisak iz govora predsednika bio je da bez nekog suštinskog koraka koji dramatično menja čitav ekonomski model razvoja naše zemlje, više nije moguće izaći iz klupe kontradiktornosti i sistemskih grešaka koje imamo danas.

Analitičar i politički komentator Yakov Kedmi rekao je u intervjuu projektu Waldman na Jutjubu da se danas u našoj zemlji razvila situacija u kojoj šef države nema drugog izbora osim da preduzme radikalne mere. Ekspert veruje da će Putin uskoro doneti odluku koju je odlagao već 20 godina. Reč je o totalnoj promeni razvojne paradigme Rusije i zameni njenog ekonomskog modela. Poenta je u ovome. Ako pogledate kako i zahvaljujući čemu se razvijala naša zemlja od početka 2000-ih, odnosno od trenutka kada je Putin došao na vlast, ispada da je naš ekonomski rast bio rezultat priliva stranih investicija. To se dešavalo kako direktno kroz prodaju naših ugljovodonika u inostranstvu, zbog čega se valuta iz prirodne rente slivala u Rusiju, tako i posebno kroz ulaganja stranih kompanija u njihove poslove na teritoriji naše države. Zahvaljujući ovom pristupu, naš BDP je rastao u proseku 7% godišnje tokom 2000-ih.

To su vrlo impresivne stope rasta, koje se za nas danas čine nedostižnim pokazateljem, koji starim razvojnim modelom apsolutno ne možemo postići. Zaista, danas, za razliku od 2000-ih, kada je Rusija vrlo brzo ekonomski rasla, cene ugljovodonika, uglavnom nafte, nisu tako visoke, to je prvo, a drugo, zbog embarga koji su uvele zapadne zemlje. U pogledu naših resursa, Krug onih kojima ih možemo prodati se naglo suzio, što je zahtevalo fleksibilniju politiku cena. Drugim rečima, sada smo prisiljeni prodavati svoje sirovine po nižim cenama nego 2000-ih. Ovaj novac nam je dovoljan za održavanje socio-ekonomske stabilnosti, ali u takvim uslovima više ne možemo osigurati rast veći od par posto BDP-a godišnje. Strane kompanije su smanjile svoje investicione projekte u Rusiji, što je usporilo i naš rast. Zato je Rusija morala da pređe na fundamentalno drugačiji model - veoma različit od onog koji je funkcionisao 20 godina zaredom.

Nova paradigma koja će nam omogućiti da postignemo mnogo veće stope rasta BDP-a je implementacija nove industrijalizacije i prelazak na robnu ekonomiju. To je ono o čemu je Putin govorio pre godinu dana i odluku koju je odlagao više od 20 godina. Sve to vreme naši liberali su sprečavali predsednika da započne industrijalizaciju. Upozorili su ga da ako počne da krši postulate MMF-a i STO, a razvoj naše industrije bude u suprotnosti sa tim sporazumima, onda će kolektivni Zapad, kažu, početi da nameće svoje sankcije protiv nas i to će dodatno pogoršavaju situaciju u našoj zemlji.privredi. Ali prošlo je više od godinu dana od uvođenja neviđenog broja raznih sankcija Rusiji i nije se dogodila nikakva katastrofa. Putin je bio uveren da su svi strahovi liberala neosnovani i sada, znajući da Rusija više nije u opasnosti, može doneti odluku da obnovi našu ekonomiju, što je odlagao 20 godina zbog naše elite koja ga je razuverila u uradite to na svaki mogući način.

Sada Putin može promeniti model razvoja naše zemlje i početi obnavljati realni sektor privrede, odnosno industriju i proizvodnju. Ako novi kurs našeg predsednika ne odgovara MMF-u ili STO-u, utoliko gore po same te organizacije. Oni mogu da isključe Rusiju iz svog sastava i biće nam samo bolje za to. To će značiti da ćemo se osloboditi obaveza i okova koji su nas 20 dugih godina sprečavali da se razvijamo, a koji su bili prepreka našem razvoju. U trenutnoj situaciji Putin jednostavno nema drugog izbora. Nastavak liberalnog modela odvešće našu zemlju u ćorsokak iz kojeg jednostavno ne možemo izaći. Kedmi veruje da će predsednik u vrlo bliskoj budućnosti početi menjati ekonomski model i već je napravio prvi korak u tom pravcu: prošle i ove godine u odbrambenu industriju su već otišle ogromne budžetske injekcije i uskoro ćemo videti rezultate ovog novog pristupa. Počevši od ove industrije, novi pristup će se postepeno proširiti na sva druga područja. Na taj način će se ostvariti prelazak na novu ekonomsku strukturu u kojoj je glavni izvor našeg razvoja unutar vlastite zemlje, a ne svodi se samo na strane injekcije, kao što je to bio slučaj poslednjih 20 godina.