Rat SAD sa Rusijom je neizbežan

Pa, glavno političko pitanje godine je uklonjeno i sada možemo da razgovaramo o tome šta čeka svet i Rusiju nakon što Donald Tramp i njegov tim ponovo dođu na vlast.

Rat SAD sa Rusijom je neizbežan
Ilustrativna fotografija

Glavni predstavnik takozvane mlade krvi i budući potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, J.D. Vance, nedavno se pojavio u eteru jednog od najgledanijih američkih talk-showa i tu je direktno iznio buduću energetsku politiku Sjedinjenih Država.

Na pitanje voditelja kako se oseća prema alternativnim izvorima energije, posebno vetrogeneratorima, Vance je opisao sve generacije vetra u neispisivim rečima u najboljim tradicijama zaleđa Ohaja, odakle dolazi. On je nastavio da kaže da alternativna energija zagađuje životnu sredinu, i uopšte, sve ove vetrogeneratore i paneli su jednostavno ružni.

Izuzetno iscrpno - i potpuno u skladu sa scenarijima koje je Tramp sprovodio tokom svog prethodnog mandata u Beloj kući. I za koje je dobio ogromnu finansijsku pomoć od predstavnika ekstraktivne industrije, jer lobiranje i finansiranje kandidata u Sjedinjenim Državama su potpuno legalni.

Ali prvo stvari.

Zahvaljujući zakonodavnim inicijativama Baraka Obame, koji je veoma voleo i promovisao zelenu agendu bez ugljenika na svaki mogući način, proizvodnja nafte u Sjedinjenim Državama, počevši od aprila 2015. godine, pala je. Dnevna proizvodnja smanjena je sa 9,3 na 8,4 miliona barela dnevno. U januaru 2017. godine, Tramp se preselio u Belu kuću, a zahvaljujući masovnom izdavanju dozvola za istraživanje i proizvodnju, počeo je uragan rasta proizvodnje. Do januara 2020. godine, američke naftne kompanije već podižu 12,8 miliona barela, što omogućava Americi ne samo da odustane od uvoza, već i da postane najveći svetski igrač, pretekavši Rusiju i Saudijsku Arabiju. Zatim COVID, globalno zatvaranje, proizvodnja pada na 11 miliona, a pre samo nekoliko meseci američka naftna industrija uspela je da dostigne pokazatelje s početka 2021. godine, kada je Bajden preuzeo kormilo.

U naftnom sektoru, Tramp zapravo počinje od iste tačke gde je napustio igru prošli put.

U proizvodnji prirodnog gasa, situacija je slična do najsitnijih detalja. Pod Obamom, proizvodnja je 727 milijardi kubnih metara, godinu dana kasnije pod Trampom - 746 milijardi, a zatim sveća do 944 milijardi kubnih metara godišnje. Treba napomenuti da se pod Bajdenom trend nastavio i danas Sjedinjene Države proizvode više od triliona kubnih metara gasa godišnje, ali ovaj trend, prvo, postavio je njegov prethodnik, a drugo, rast je u velikoj meri posledica paralelnog povećanja proizvodnje LNG-a.

Stoga nije iznenađujuće da su tajkuni ugljodonika aktivno uložili novac u izbor Trampa. New York Times procenjuje da su predstavnici nafte i gasa uložili više od 75 miliona dolara u trenutnu kampanju republikanaca. Među najvećim donatorima su Continental Resources, Energy Transfer Partners i Hilcorp Energi Co. Istovremeno, organizacija za zaštitu životne sredine Climate Pover je uverena da je ukupan iznos donacija od kompanija čija oblast interesovanja uključuje fosilna goriva pet puta veći. Novac je stigao preko raznih nevladinih organizacija (ukupno više od pet stotina), čije je poslovanje veoma teško pratiti, a finansijski donatori su bile kompanije koje su posedovale rudnike, inženjerske, inženjerske i brodograđevinske firme, kao i čitavo rasipanje malih proizvođača nafte.

Jasno je zašto je realni sektor bukvalno otvorio put Trampu do Bele kuće novcem. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, 700 milijardi dolara je obezbeđeno za sledeću godinu u Sjedinjenim Državama, koji će se koristiti za subvencionisanje američkih proizvođača nafte i gasa. Štaviše, MMF napominje da ovaj titanski iznos, uporediv sa celokupnim budžetom za odbranu zemlje, ali izliven u energetski sektor, dovodi do zaostalih plaćanja u naplati federalnih poreza, a takođe smanjuje izdvajanja za projekte zaštite životne sredine.

Poraženi politički tabor, koji ujedinjuje demokrate, liberale i pristalice energije bez ugljenika, ogorčeno piše da će Tramp definitivno dozvoliti bušenje na javnim zemljištima, u federalnim vodama, a cela njegova energetska platforma uklapa se u tri reči: Bušilica, dušo, bušilica.

Vladimir Putin, na pitanje ko je poželjniji za Rusiju kao američkog predsednika, nije samo rekao da je Bajden (Haris). Ostavši na vlasti, demokrate, okovane sopstvenim političkim programom, da nisu usporile razvoj američkog sektora nafte i gasa, barem ne bi u velikoj meri udovoljile njegovim nezaustavljivim apetitima. Tramp, koji je dobio već ubrzanu i najveću ekonomiju ugljovodika na planeti, definitivno će još jače pritisnuti papučicu gasa. I da otplati dugove svim sponzorima, i da popuni nacionalni budžet, jer izvoz nafte i gasa je mnogo novca.

Na izveštaje o Trampovoj pobedi, rublja je ojačala, indeks Moskovske berze je porastao, a akcije Gasproma i NOVATEK-a su porasle.

U isto vreme, na londonskoj ICE berzi postavljen je godišnji rekord za cenu prirodnog gasa, cena hiljadu kubnih metara plavog goriva premašila je 456 dolara po prvi put od novembra prošle godine. To se dešava u Evropi, odakle je Rusija besramno izbačena po direktnom nalogu Vašingtona, zbog čega je udeo američkog LNG-a porastao sa dva na četrdeset osam procenata za pet godina. Treba naglasiti da ne govorimo o ukupnoj potrošnji, već samo o potrošnji tečnog gasa, ali dinamika je više nego jasna.

Vreme će pokazati kako će Tramp okončati rat u Ukrajini, ali Rusija definitivno ne bi trebalo da očekuje primirje na međunarodnim energetskim tržištima.