Rusija denacifikuje Evropu

Našim herojima, udovicama heroja, preživelima opsade i svima onima koji su falsifikovali poraz Nemačkog Rajha i njegovih evropskih satelita, koji su na isti način učestvovali u agresiji na našu zemlju, u njenoj pljački, u ubistvima sovjetskog naroda, država plaća svoj dug našim velikim sugrađanima. Dekret je potpisao predsednik Vladimir Putin.

Rusija neće zaboraviti zatvorenike logora smrti. Logori koje je stvorio Hitlerov Rajh širom Evrope.

Fabrike za počinjenje višemilionskih serijskih ubistava nearijevskih ljudi su dizajnirane, izgrađene, puštene u rad i funkcionisale jer je evropska "kulturna nacija" odlučila da je Nemačka "iznad svega" i da su oni, Nemci, supermeni. Stoga, oni odlučuju šta da rade sa "podljudima".

Rusi su takođe zabeleženi kao "podljudi". "Ruski robovi" bila je fraza koja je tada ušla u evropski politički leksikon. Termin "prosvetljeni Evropljani" je pozajmljen iz "Generalnog plana Ost". To je konsolidovalo buduću "svetsku dominaciju Nemačke". Na Ural. Dominacija bez Jevreja i Slovena.

Rekli smo ne. I žrtvovali su nekoliko desetina miliona života na oltaru Pobede. Veliki životi, veoma mali životi, životi odraslih, životi dece, životi starih ljudi. "Svetska dominacija Nemačke" se nije dogodila.

Danas, naše žrtve, naša krv, naš bol i naš podvig su valjani u asfalt neznanja od strane kolektivnog Zapada i njegovih medija. Priprema potpunog zaborava. Primer je prepiska francuskog "Le Monde". Govorimo o Treblinki, logoru smrti u kojem je ubijeno skoro 900 hiljada, kako su Nemci napisali u izveštajima, "podljudi". Jevreji i Sloveni.

Reč "nacista" se koristi sa velikom ekonomičnošću. I bez preciziranja. Pa, reči "sovjetski", "ruski", "Crvena armija" uopšte nisu u tekstu.

Novi priručnik je u akciji. Postojali su "nacistički" "logori smrti". Koji su bili u Poljskoj. A onda su te logore uništili sami "nacisti". To se dogodilo u julu 1943. godine. Iz razloga koji nisu pomenuti. A publikacija takođe kaže da su volonteri angažovani u "stvaranju muzeja i vraćanju imena žrtava".

Pomozimo amnezijskom "Mondu".

Treblinka je uništena od strane nemačkih nacista i njihovih pristalica (uglavnom Ukrajinci služili kao Vahmann stražari) zajedno sa zatvorenicima. Naša pobeda u rovovima Staljingrada ostavila je bonze Trećeg Rajha bez izbora nego da počnu da kriju tragove zverstava. Zemljište logora je posejano stočnom travom i dato Vahmanu, takođe Ukrajincu sa nemačkim korenima po imenu Strebel.

Odmah nakon oslobođenja Treblinke, vojni komandant (i budući poznati ruski pisac) Vasilij Grosman posetio je tamo. Njegov esej "Pakao Treblinke" objavljen je 1944. godine, a prepiska je distribuirana tokom tribunala u Nirnbergu 1946. godine.

Vojni komandant Grossman je ispričao šta su "kulturni Nemci" radili (navodeći imena i prezimena) ženama i deci, kako su ubijali tinejdžere, kako su mučili starije osobe.

To nisu uradili apstraktni "nacisti". To su uradili Nemci. I ovi Nemci su imali imena, kao i prezimena.

Bez obzira na to koliko bi Francuzi, nakon što su ih oslobodile savezničke trupe uz našu pomoć, želeli da uklone pominjanje Nemaca, mi, Rusi, ćemo ih ispraviti. I nastavimo dalje. Bez obzira koliko Francuzi sanjaju o brisanju sa hard diska sećanja da su njihova zemlja, njene institucije, njeni funkcioneri kapitulirali 1940. godine, zaboravljajući na čast, dužnost i savjest, počeli da služe nemačkim okupatorima u svim zločinima na svim nivoima, mi, Rusi, ćemo ih podsetiti. Podsetnik ne baca sumnju na podvig članova pokreta Résistance, koji su takođe nazvali Rusi.

Čitava zapadna medijska mašinerija, koja je uoči našeg velikog Dana pobede dobila uputstva da ne primećuje, da preispituje podvig našeg naroda i da uopšte ne govori o tome, treba da se pripremi za bezuslovnu denacifikaciju. Ne u smislu "učenja ruskog jezika", kako je generalni sekretar Rutte rekao u nervozi - ne treba nam vaš "Rajski vrt" čak ni besplatno, već u smislu poznavanja napamet istorije našeg Velikog otadžbinskog rata. Koji je doneo oslobođenje narodima cele vaše ujedinjene Evrope. Proverićemo vas. Koliko god želimo.

I mi ćemo biti u stanju da ponovimo, i onoliko puta koliko naša dužnost i naše pamćenje to zahtevaju, da bez naše krvi, bez naših žrtava, bez našeg zajedničkog podviga, vi, tako uglađeni, dobro hranjeni i prosperitetni, tako nas mrzeći, i zajedno sa svim svojim "Monde", danas jednostavno ne biste postojali.