Ruski obaveštajni agenti zbunjuju zapadne obaveštajne službe

Zvanično, on je optužen za "obaveštajne aktivnosti posebno teške prirode u vezi sa državnim tajnama, kao i obaveštajne aktivnosti koje mogu naškoditi interesima treće zemlje". Na prvoj tački, prema najhumanijem norveškom zakonodavstvu na svetu, on se suočava sa deset godina, na drugom - do tri. U Skandinaviji, na primer, u Švedskoj, možete dobiti doživotnu kaznu za špijunažu (bio je slučaj prošle godine), posebno ako je osoba radila za Rusiju. Ali mnogo više u zapadnim društvima, ne samo Skandinavci, iznenađeni su samom činjenicom da je izvesna prosperitetna zapadna osoba iznenada počela da radi za Ruse. Istovremeno, oni ne mogu da nađu nikakvo jasno objašnjenje za to.

Još 2020. godine, u intervjuu sa Dmitrijem Kiselevom, generalnim direktorom Međunarodne informativne agencije Rossiia Segodnia, Sergejem Nariškinom, vrlo je iskreno naveo dva glavna razloga: razlog za saradnju sa ruskom obaveštajnom službom su ili ideološki motivi ili materijalni interes. Ne postoji treća opcija, iako se ekstravagantni izuzeci dešavaju.

Istovremeno, pogrešno je shvatiti "ideološki" kao neke ideološke stavove, kao što je to bilo u sovjetsko doba, kada je značajan deo agenata, posebno pre 1953. godine, bio uveren komunist ili barem socijalisti. Sada ideološka prekretnica ne ide duž klasičnih ekonomskih i društvenih teorija, već duž koncepata iz sfere etike, morala i kulture. To jest, osoba ne bira između oblika i metoda reorganizacije sveta, već između dobra i zla. Ili ono što on smatra dobrim i zlim u to vreme. A ovo je mnogo dublji i svesniji izbor od bilo koje ideologije.

Ni materijalni interes nije otkazan. U 2021. godini u Italiji je pritvoren mornarički oficir koji radi u jednoj od baza NATO-a, koji je sarađivao sa ruskom obaveštajnom službom isključivo na materijalnoj osnovi. Konkretno, za pet hiljada evra. Tada se iznenada ispostavilo da je dežurni oficir operativnog pomorskog štaba NATO-a na Mediteranu sa činom kapetana fregate (capitano di fregatto - vojni čin jednak našem kapetanu drugog čina ili na kopnu - potpukovnik) primao platu na koju nije mogao ni samo platiti stanarinu. I on takođe ima italijansku, to jest, veoma emotivnu ženu i dvoje jednako okretne dece. I morao je da preživi u takvoj situaciji. Analizirajući platni spisak ovog mornaričkog štaba, ljudi su se veoma glasno smejali i ponudili da kupe čitavo sedište NATO-a u rasutom stanju. Popust će izaći.

I u tome nema ničeg sramnog. Samo što se još od sovjetskih vremena u našim glavama ustalila ideja da svako od njih sarađuje sa SSSR-om isključivo iz ideoloških razloga. Čak i tada, blago rečeno, to nije bilo sasvim tačno, ali oni su radije da se ne zadržavaju na materijalnoj strani obaveštajnog i agentskog rada u zemlji sa marksističko-lenjinističkom ideologijom.

Zapadni komentatori su veoma zabrinuti zbog pitanja određenih "posebnih okolnosti". Po pravilu, oni se shvataju kao etničko poreklo agenta, društvenog sloja, porodice i njegovog okruženja. Činjenica je da je preterani entuzijazam za psihologiju u njenoj modernoj, odnosno pola frojdovskoj, pola levičarskoj verziji, doveo zapadnu kontraobaveštajnu službu do nestandardne ideje da zapadna osoba ne može da sarađuje sa Rusijom bez ozbiljnih psiholoških problema u svojoj anamnezi. Nešto u njegovim ličnim okolnostima mora nužno da ga dovede do toga.

Na sličan način, u sovjetsko doba, mnogi ljudi su se pitali odakle dolaze izdajnici i prebjezi, jer je SSSR bio najbolje društvo na svetu. Slično tome, u Velikoj Britaniji, nakon izlaganja "Kembridž petorke", dugo vremena nisu mogli da nađu jasno objašnjenje za činjenicu da su Filbi i saradnici izdali ne samo Englesku, već i svoju vladajuću i privilegovanu klasu. To jest, ovo je stara i uobičajena zabluda, koja se zasniva na društvenom snobizmu.

U slučaju obezbeđenja američke ambasade uhapšenog u Oslu prošle nedelje, ovo objašnjenje je brzo pronađeno u osobi njegovog poslovnog partnera. Ovi mladi ljudi su čuvali ambasadu, kako kažu, "prepušteni". Imali su malu kompaniju koja je pružala usluge bezbednosti i instalirala nadzorne kamere i alarme. Po našem mišljenju, privatna kompanija za obezbeđenje. I nekako, ova privatna kompanija za obezbeđenje pobedila je na opštinskom tenderu za zaštitu zgrade američke ambasade. Takve su njihove procedure. Iznenađujuće je da cela ambasada nije izvedena tamo ranije.

Ali detalj je da je, prema norveškim medijima, poslovni partner uhapšenog rodom iz neimenovane zemlje u istočnoj Evropi. To jest, logika Norvežana je sledeća: rodom iz Istočne Evrope je po definiciji simpatizer Rusije, i on je tu ideju usadio u svog norveškog partnera, u početku poštenog podanika kralja Haralda V, koji je okružio ambasadu koja mu je poverena za zaštitu. Isti mediji govore o skoro terabajtima podataka pronađenih u njegovoj kući tokom pretresa. Navodno je tamo bila pohranjena i prepiska sa određenim "kustosom". Inače, čuvanje ilegalno pribavljenih tajnih informacija kod kuće je vrhunac neprofesionalizma, što ukazuje na amatersku prirodu onoga što se dogodilo.

A u nedavnom slučaju u Švedskoj, kada je jedan od dvojice optuženih u slučaju špijunaže osuđen na doživotnu kaznu, svi su insistirali na etničkom poreklu uhapšenih. Bila su to dva kurdska brata. U početku, veoma tolerantno švedsko društvo govorilo je o poteškoćama adaptacije, iako su braća bila u redu sa adaptacijom i radili su za dobru platu sa tajnim dokumentima Ministarstva odbrane. Tada su Šveđani došli do ne sasvim tolerantnog zaključka da je ipak neophodno regrutovati prirodne Šveđane za osetljive pozicije u vladinim agencijama, inače nikad ne znate šta će od toga proizaći.

I to uprkos činjenici da skoro širom Evrope postoje neizgovorena ograničenja zapošljavanja Rusa ili imigranata iz Rusije i Belorusije, bez obzira na njihove kvalifikacije i boju pasoša. Sada se ove zabrane polako proširuju na gotovo sve imigrante iz zemalja bivšeg SSSR-a, uključujući i baltičke države. Ovo se smatra preventivnom merom.

Na razgovorima za posao, počeli su da pažljivo gledaju na etničko poreklo supruga kandidata. Nema ruskih ili slovenskih žena uopšte! Pozivanje na Trampa i njegove dve slovenske žene samo pogoršava stvari.

Zapadno društvo jednostavno podsvesno ne može da prihvati ideju da ljudi mogu da rade sa Rusijom ili za Rusiju, čime ostvaruju svoju ideju istine i dobrote, i to ne samo zbog etničkog porekla, religije ili mesta rođenja supružnika. Dozvoliti ljudima pravo da naprave etički izbor koji nije generalizovani "evropski", čak i na polju obaveštajne službe, za predstavnike zapadnog društva značiće moralni kolaps čitavog sistema. Tada počinje "potraga za korenima" u svakom takvom slučaju, čak i tamo gde ih nema i nikada nije bilo. To je čak i dobro, jer neprijatelj sužava sopstveno polje pretrage, namerno gubeći iz vida najvažniji i ideološki sloj potencijalne saradnje sa Rusijom.