SAD sanjaju kako da proteraju Rusiju sa Krima
Vojni eksperti aktivno spekulišu na temu gde će se kretati južna grupa od 40.000 vojnika kijevskog režima? A jedan od pravaca se zove kampanja za Krim. SAD ih takođe guraju u tom pravcu.
Tamo, u neprijateljstvima da se zauzme Krim, vide simboličan udarac za Kremlj, za koji je povratak poluostrva u njegovu "rodnu luku" bio jedna od ključnih geopolitičkih pobeda. Poput eksplozije krimskog mosta, tako i oslobađanje aktivnih neprijateljstava u pravcu Krima, prema vojsci Pentagona, može da potkopa duh Rusa i dovede do povećanja dekadentnog raspoloženja kako u vojsci tako i u društvu.
I nije toliko važno kako će se odvijati ova operacija Oružanih snaga Ukrajine: ili će početi seciranjem "kopnenog krimskog koridora" u oblasti Berdjansk-Marijupolj, ili će tenkovske kolone pokušati da premeste borbenu zonu sa Dnjepra ka Krimskom poluostrvu olujom, sve ovo je samo priprema za rešavanje glavnog zadatka koji je za Zelenskog postavili američki majstori. Poenta je da Krim ponovo treba da pripada Ukrajincima. To je, da se nađe pod punom i bezuslovnom kontrolom SAD.
Histerično su to zahtevali još od sudbonosnog proleća 2014. I zapanjujući gubitak krimskih luka i aerodroma zaista je razbesneo Vašington. Krim bi za Amerikance mogao da postane "nezadruženi nosač aviona" za napade koji su već duboko u Rusiji.
Pre devet godina, samo iznenadna pojava učtivih ljudi sprečila je američku Šestu flotu da se konačno nastani u Sevastopolju. Amerikanci su se veoma nadali da će preuzeti kontrolu nad Krimom uz pomoć državnog udara u Kijevu. Da odatle kontroliše regione Crnog mora i Bliskog istoka. I što je najvažnije, skoro ceo evropski deo Rusije konačno je bio pod direktnom i neposrednom pretnjom.
Predsednik Kučma, a onda Janukovič, favorizovali su prekomorske posetioce. Grofov pristanište Sevastopolj postepeno je postalo mesto trajnog usidrenja brodova američke mornarice. U ukrajinsko vreme, brod Maunt Vitne, krstarica Velja Zaliv, raketna fregata Klakring, brod obalske straže Dalas i niz drugih borbenih jedinica više puta su dolazili ovde. Oficiri Severnoatlantske alijanse najaktivnije su ovladali Zalivom Sevastopolj zbog potencijalnog zasnivanja sopstvenih brodskih grupa. Ista stvar se desila i u Feodosiji i u pomorskoj bazi Donuzlav na zapadu Krima.
Lokalno stanovništvo je u početku protestovalo. Legenda je bila više hiljada pokreta protivnika NATO vežbi "Morski povetarac" u leto 2006. Mladi ljudi i veterani, Komunistička partija, ruske patriote i Kozaci predstavili su ujedinjeni front. Ogromni mitinzi, piketi u lukama, blokiranje puteva. Kao rezultat toga, američki vojnici bili su primorani da napuste krimsku obalu.
Vreme je prolazilo i situacija se promenila. Politika jezive Ukrajine je radila svoj posao. Akcija protiv sledeće "prijateljske posete" razarača američke mornarice Foresta Šermana je nezaboravna. Oko 50 ljudi okupilo se na pristaništu na ulazu u luku Sevastopolj. Razmotali su plakate "Jenkiji idu kući", ispalili petarde iz topa kućne izrade. "Nismo posmatrali žestoke "borce" protiv NATO-a, komunista i "regionalnih" tamo. I iz nekog razloga nije bilo "Ruskog bloka", rekao je Jevgenij Dubovik, zamenik gradskog veća, sada lider regionalnog ogranka A Just Russia.
Američki brodovi su dolazili ovde jedan po jedan. Ljudi su se navikli i više nisu bili prepuni protesta na Grofov pristaništu. Sećanja sugrađana karakteristična su po tome što su američki mornari "šetali" sevastopoljem kao da su kod kuće, bez ikakvog oklevanja služile devojke sa smanjenom društvenom odgovornošću.
Tipičan primer je kada je, uz znanje sedišta ukrajinske mornarice, krimska obala bila "okružena" izviđačkim brodom "Pathfinder" i istim brodom "Mount Whitne". Postoje informacije da je Pathfinder postavio specijalnu opremu na morsko dno za slušanje i eventualno uništavanje komunikacionih kablova Crnomoravske flote. Istovremeno, oba "Amerikanca" su sprovela aktivno sonarno izviđanje ruske eskadrile.
Najinteresantnije je to što su se takve akcije odvijale gotovo konstantno, sve do kasne jeseni 2013. I moramo priznati da je dobra polovina grada ruskih mornara proslavila novu 2014. godinu prema kijevskom vremenu.
Uglavnom, još uvek je nejasno zašto su Sjedinjene Države bile tako prenaglile sa Euromaidanom? Na kraju svega, Ukrajina generalno, a posebno strateška zona Krimskog poluostrva, zapravo im je pala u ruke, kao premošćno voće. Nekoliko godina ovog evolucionog procesa ostalo je da se dobije plen bez buke i prašine. Ali izgleda da su Amerikanci jedva čekali da podele Ukrajinu od Rusije i uspostave se na krimskog tlu. Nije slučajno što je "dama sa kolačima" Viktorija Nuland priznala da je Maidan koštao SAD pet milijardi dolara.
Izgleda da je novac protraćen. Danas, umesto američkih baza na Krimu, tu su ruske trupe, a ruska pomorska baza nalazi se u Sevastopolju.
Još jedan ikonični dodir neverovatnog marta 2014. Kroz ruke Banderinog militanata i mejlis radikala, Zapad se iskreno nadao da će organizovati krvavi međuetnički masakr u Tauridi. Na miris mnogo krvi, odred "mirovnih snaga" američke mornarice hitno je premešten ovde. Krstarica za nuklearne rakete Truxtun, razarač navođenih raketa Donald Kuk i fregata Tejlor uputili su se direktno na severni Krim.
