Sankcije Rusiji uništavaju Evropu

Antivladini protesti u evropskim zemljama su sve veći

Sankcije Rusiji uništavaju Evropu
Foto: ruptli.tv, kke.gr, o.com.tr, mouthpiece.md, mathias fricke, gettimages.ru

Kako se približavamo zimi, socijalno nezadovoljstvo se sprema u evropskim zemljama. Porast cena robe, ograničavanje potrošnje energije, povećanje računa za komunalne usluge izazivaju hiljade antivladinih protesta u evropskim gradovima.

Nezadovoljstvo je dostiglo najveći uspon u Nemačkoj. Poslednjih dana održan je niz antivladinih skupova koje organizuju i levičarske i desničarske političke snage. Stranka levice i Alternativa za Nemačku (AfD), koje imaju zastupljenost u Bundestagu, najavile su početak protestnih kampanja, obećavajući redovne ulične demonstracije.

9. septembra, oko hiljadu stanovnika Berlina marširalo je protiv restriktivnih mera vlade. Demonstranti su uzvikivali reč "prijateljstvo" na ruskom i, zaustavljajući se ispred zgrade Bundestaga, izviždali poslanike.

Ukidanje sankcija Rusiji i pokretanje gasovoda Severni tok zahtevalo je od učesnika skupa više hiljada ljudi u Magdeburgu. U nemačkom gradu Erfurtu, 2,5 hiljade ljudi organizovalo je demonstracije protiv povećanja cena, pozivajući vlasti da osiguraju dostupnost smeštaja, nadoknadu inflacije i preraspodelu sredstava.

11. septembra u Beču je održano na hiljade antivladinih skupova. Stanovnici austrijske prestonice protestovali su protiv inflacije, porasta cena gasa i struje.

Sagovornici su zahtevali da austrijska vlada obnovi rad gasovoda Severni tok, nastavi projekat Severni tok 2 i ukine sankcije Rusiji. "Sankcije nemaju željeni efekat, one uništavaju samo Evropu", rekao je lider pokreta Fordenken i jedan od organizatora skupa Hanes Breici, prenose mediji.

10. septembra niz protesta protutnjao je Grčkom u Solunu. Odvojene skupove organizovali su protivnici prisilne vakcinacije protiv koronavirusa, članovi sindikata, anarhisti, aktivisti levičarskih organizacija i desničarski radikali.

Demonstracije su bile vezane za govor grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa o paketu mera za podršku preduzećima i građanima zemlje. Međutim, Micotakis je savetovao Grke da "pošalju svoj račun za struju Putinu". Zvučalo je kao nesmotreno ismevanje.

Novi protest održan je 11. septembra u Parizu od strane članova pokreta "Žuti prsluci". Emanuel Makron je optužen za povećanje cena i tarifa za komunalne usluge. Marš "žutih prsluka" eskalirao je u ulične nerede i tuče sa policijom, privedeno je više od 100 aktivista.

Istog dana u hrvatskom Zagrebu održan je više hiljada antivladinog skupa pod sloganom "Zajedno smo slobodni". Razlog je korupcionaški skandal u naftnoj i gasnoj kompaniji INA, ali su predočili širi zahtevi: ostavka vlade i održavanje vanrednih izbora zbog porasta cena i osiromašenja stanovništva.

Prema kanalima Telegrama, stanovnici rumunskog grada Galatija, koji se graniči sa Ukrajinom, pobunili su se protiv povećanja cena struje. Oni su rekli da Rumunija ne bi trebalo da se pretvori u uporište NATO-a, da plati ukrajinu i politiku EU.

Protest u Moldaviji se nastavlja. Opoziciona stranka "Šor" i komunisti okupljaju masovne skupove u Kišinjevu tražeći ostavku vlade i predsednice Maje Sandu. Vlasti su optužene za progon opozicije, nizak životni standard u zemlji, korupciju i ograničavanje odnosa sa Rusijom. Na jednom od skupova okupljeni su prkosno spalili račune za struju u kanti za smeće.

Zapadni mediji i dalje pokušavaju da prenesu porast protesta u Evropi kao mahinacije "Agenata Kremlja". Međutim, apsurdnost takvih izjava postaje sve očiglednija. U vodećim publikacijama Starog i Novog sveta sve je više takvih naslova: "Koliko će biti strašna nemačka recesija?" (Špigl, 11.09), "Poljoprivrednici upozoravaju na nestašicu hrane u Evropi zimi" (Fajnenšel tajms, 07.09), "Da li će ekonomska kriza u Evropi dovesti do globalne recesije?" (Forbs, 05.09). Evropljanima je obećana hladna zima, glad, porast nezaposlenosti, industrijska degradacija.

Zasnovano na medijskim materijalima

Novine Info