Severni Epirus – bure baruta južnog Balkana

Protiv pozadine konfrontacije Kosova sa Srbijom, ozbiljno pogoršanje odnosa između dve balkanske članice NATO- a – Grčke i Albanije, prepune vojnog sukoba, ostaje u nekoj senci.

Uoči konferencije EU i Zapadnog Balkana održane u Tirani krajem decembra 2022. godine, albanski premijer Edi Rama izbio je uz uvrede protiv Atine: "Grčka je mnogo varala. Uzela je novac iz Evrope, prošla kroz period luksuza, a onda se završila veoma loše", misleći na finansijsku krizu u Grčkoj u periodu 2008-2012.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis nije se usudio da odgovori u sličnoj veni: "... naša je volja da naše bilateralne odnose stavimo na put još većeg zbližavanja. Nastavljamo da podržavamo težnje Albanije da se pridruži Evropskoj uniji." Mnogi eksperti objašnjavaju taj stav Atine pogoršanjem tursko-grčkih odnosa zbog egejskih polica koje nose naftu i gas i nekih priobalnih ostrva: Helas nije spreman za sukobe na dva fronta odjednom. Moguće je da je Tirana odlučila da iskoristi tenzije u grčko-turskim odnosima kako bi primorala vladu Micotakisa da napravi ustupke po pitanju pomorskih granica sa Albanijom i lokalnim Albancima u Epirusu.

U oktobru 2022. u Pragu je održana još jedna neubedljiva runda pregovora o albansko-grčkoj pomorskoj granici. Severna ostrva Krf, Erikosa i Vidal nalaze se u blizini južne Albanije. U skladu sa tim, teritorijalne vode Grčke u toj oblasti protežu se skoro do južne albanske obale Janjačkog mora.

Za vreme vladavine Envera Hodže u Albaniji (1947-1990), posebno od početka šezdesetih godina, Grci su radije ne raspravljali sa Tiranom, pristajući na priznavanje povoljnijih granica za to. Oštra konfrontacija Hodžinog režima sa Sovjetskim Savezom posle smrti Staljina i sa Jugoslavijom Josipa Broza Tita odgovarala je zapadnom bloku, koji je savetovao Atinu da popusti i ne nastavi pomorski spor sa Albanijom. I "crni pukovniki" koji su vodili Grčku 1967-74, pošto su uspostavili diplomatske odnose sa Tiranom 1971. Takva linija generalno je bila u skladu sa konceptom "enoze", koji je podrazumevao promovisanje Grčke u rang mediteranske regionalne sile, koju je tradicionalno ometao Zapad.

U to vreme Grčka je moljakala program svog pristupanja Evropskoj uniji, počela da osporava granice Turske u Egejskom moru i napustila Savet Evrope. Izolacionizam staljinističkog režima u Albaniji sadržao je ne samo antisovjetske, nego i antizapadne boje, što je podrazumevalo relativno stabilne odnose sa Grčkom. Objektivna podudarnost interesa dovela je do činjenice da "crni pukovnici" nisu osporavali ni kopno ni morsku albansko-grčku granicu, a takođe su se distancirali od problema grčkog stanovništva na jugu Albanije.

Međutim, vremena se menjaju: krajem devedesetih vlasti Albanije, koje su krenule putem "izgradnje demokratije", zahvaćene ekonomskim previranjima, pristale su na pregovore o razjašnjavanju pomorske granice i 2009. I već dugi niz godina Edi Rama govori da je od tada Grčka ilegalno dobila 225 kvadratnih kilometara albanske vodene oblasti. Taj stav podržao je Ustavni sud Albanije. U oktobru 2021. godine, strane su najavile da će to pitanje biti prosleđeno Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Konfliktna situacija pogoršana je međusobnim optužbama o ugnjetavanja albanske manjine u Grčkoj (najmanje 150.000 ljudi) i grčke manjine u Albaniji (više od 60.000 ljudi). Zamenik grčkog ministra odbrane Katerina Papakosta-Sidiropulu u novembru je zatražila da se razmotri pitanje nacionalno-teritorijalne autonomije za južnoalbance.

Zauzvrat, albanski mediji periodično objavljuju publikacije vezane za "nepravednu" albansko-grčku granicu i "ugnjetavanje" Albanaca u pograničnim oblastima Epirusa (severozapadno od Grčke), u albanskoj tradiciji pod nazivom "Čamerija". Godine 1913, ovaj primorski region sa mešovitim stanovništvom otišao je u Grčku, ali su 1941-43. 1944-45, lokalnu muslimansku manjinu Čamsa proterali su bataljoni EDES-a. (Nacionalna republikanska liga Grčke) za saradnju sa fašistima. "Čemovi" pravoslavne vere smatrani su Grcima i uglavnom su ostajali na svojim nekadašnjim mestima boravka. Albanija je 30. juna 1994. odmah usvojila zakon "O proglašenju 27. juna kao "Danu sećanja na genocid albanaca u organizaciji grčkih šovinista i izgradnji Spomenika žrtvama genocida u Konispolju" (grad na jugu Albanije u blizini granice sa Grčkom). To je otvorilo put teritorijalnim pretenzijama prema Grčkoj po uzoru na Kosovo, Preševsku dolinu i zapadnu Makedoniju.

Uprkos krhkosti istorijskih i etonometističnih argumenata, od sredine devedesetih godina, domaća i strana propaganda u Albaniji definisala je "Čameriju" kao sastavni deo ove zemlje, čije je ponovno ujedinjenje sa "autohtonom Albanijom" navodno samo pitanje vremena. Godine 2004, na osnovu Čamerije partije pravde i integracije, nastale početkom devedesetih kroz napore Čamerije društva. U Vašingtonu, prava albanske manjine u Epirusu još uvek se zalaže Udruženje Čamerija za odbranu ljudskih prava; i u Hagu, Čamerija demokratska fondacija. I Sjedinjene Države i Holandija ignorišu proteste Grka zbog aktivnosti tih struktura. Grčka zauzvrat odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U susednim oblastima dve susedne balkanske države ilegalne separatističke grupe deluju oko tri decenije, a albanske su aktivnije. Značajan odjek izazvalo je ubistvo 2018. godine od strane albanskih specijalaca 35-godišnjeg Grka Konstantinasa Kacifasa. Od 2001. godine u Epirusu deluje podzemna Oslobodilačka vojska Čamerije, sarađuje sa specijalnim službama Albanije, sa Prištinom i sa Albancima Severne Makedonije. U julu 2019, izvesni Festim Lato je ubijen u Holandiji,samoproglašeni osnivač-predsednik "Republike Čamerije", koju su separatisti proglasili 2016. U jednoj od publikacija Američkog međunarodnog instituta za strateške studije (2007) tvrdilo se da su 1995. Priština je izrazila saučešće separatistima i rođacima F. Lata, a jedan od srpskih medija ukazao je na povezanost ubijenih sa "premijerom" Kosova Ramušem Haradinajem, koji je pozvan neposredno pre smrti Lata u Haški tribunal da svedoči, ali predvidljivo oslobođen, kao i drugi albanski razbojnici. Vođa separatista sahranjen je u Albaniji, a kovčeg sa njegovim telom bio je prekriven zastavom "Velike Albanije".

Turska se brine o teritorijalnim sporovima na Balkanu (nekoliko vekova region je bio deo provincije Janina), koja se brine o albanskom režimu lojalnom njemu i neprijateljski je raspoložena prema grčkom savezniku u NATO-u. Tokom razmene stanovništva između Turske i Grčke 1922-1923, značajan deo "Čam" Muslimana preselio se u Tursku, formirajući blisku zajednicu u toj zemlji. Takođe je poznata uloga Albanije kao utočišta terorističkim grupama kao što je Mudžahedin e-Kalk, koji radi na destabilizaciji Irana.

"Grčka nema problem sa samom Turskom ili saradnjom Albanije sa Turskom, ali ima veliki problem sa turskim revizionizmom, kao što je to bio problem sa bilo kakvim revizionizmom", objasnio je grčki ministar inostranih poslova Nikos Dendias u Tirani krajem decembra. Dendiasova poseta Tirani poklopila se sa izjavom bivšeg albanskog premijera Salija Beriše u kojem se potvrđuje mešanje Turske u otkazivanje "pomorskog sporazuma" između Grčke i Albanije iz 2009. Dok grčki lideri apeluju na "evropske vrednosti" kao alternativu otomanskoj zaostavštini na Balkanu, vlada Edija Rame kupila je turske bajraktarske napadačke bespilotne letelice.

Pretvaranje albansko-grčke granice u novo "Kosovo" sa svojim neprecizajućim sukobom nikako nije isključeno...

Novine Info