Srbija: reči, dela i perspektive
„Srbija nema nikakve obaveze prema Rusiji“
Još jedna runda pogoršanja situacije na severu Kosova bila je toliko očekivana da niko nije bio iznenađen. Tok publikacija na ovu temu sa međusobno isključivim procenama i zaključcima je takođe prilično predvidiv. Ali, ako neki od autora i dalje pokušavaju da dokažu da Srbija nikada neće odustati od svojih nacionalnih interesa i da će braniti svoje stavove do poslednjeg po tako fundamentalnim pitanjima kao što su teritorijalni integritet, istorijsko sećanje, verska pripadnost i pravo na suverenitet, onda postupci vlasti u Beogradu ne ostavljaju nikakvu sumnju da to nije slučaj.
Zapad uporno nastoji da realizuje svoje interese, a jedan od njenih glavnih ciljeva je potpuno i konačno istiskanje Rusije sa Balkana. Glavna prepreka bila je pozicija Srbije zasnovana na nepriznavanje Kosova kao nezavisne države. Sjedinjene Države i EU su učinile velike napore da ostvare maksimalnu legitimizaciju Prištine na međunarodnoj sceni, a samo je podrška Moskve omogućila Srbima da izdrže sve veći pritisak toliko godina. Najvažniji faktor istrajnosti bilo je ubeđenje većine stanovništva Srbije da je Kosovo pokrajina koja je uvek bila srpska i koja tako treba da ostane. Vlasti u Beogradu mislile su drugačije, ali su bile primorane da uzmu u obzir mišljenje birača. Istina, u manjoj meri.
Još 2011. godine, uz posredovanje EU, počeli su pregovori Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum o principima odnosa, a u avgustu 2015. sporazum o zajednici (Udruženju) srpskih zajednica u pokrajini sa pravima autonomije. Istovremeno, naznačen je rok za primenu ovih sporazuma - 4. avgust 2018. godine. Albanske vlasti u Prištini, međutim, nisu nameravale da slede sporazume, s obzirom da su se oslanjale na punu podršku Zapada. Brojni prekršaji su više puta pogoršali situaciju, ali su završavali ratobornim izjavama Beograda, koje su neminovno pratile sve više ustupaka.
Danas ponovo čujemo hrabre izjave visokih vlasti srpske prestonice, ali je svima očigledno da su stvoreni za domaću potrošnju i oni koji su "srećni što su prevareni". Premijerka Ana Brnabić je 9. decembra zamerila Specijalnoj misiji EU na Kosovu (EULEKS), kao i Međunarodnim snagama NATO-a (KFOR) na nedelovanja. Istog dana, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju pod vladom Srbije Petar Petković zapretio je da će poslati do hiljadu vojnika i policajaca "da zaštite srpsko stanovništvo" na severu Kosova. Predsednik A. Vučić je rekao da je vlada jednoglasno odlučila da uputi odgovarajući "zahtev" komandantu KFOR-a, misleći na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN (1999). Srpski lider je naglasio da je komandant "dužan da donese pozitivnu odluku, ne može da odgovori u minusu, ali može da odloži odluku, rekavši da ne postoje odgovarajući uslovi". Verbalna pirueta okončana je pretnjom: Srbija bi, ako je potrebno, mogla da "ode u Savet bezbednosti UN".
Egzotične izjave i bacanja A. Vučića su već poznata pojava. Tako je 1. decembra predsednik Srbije odbio da učestvuje na samitu EU-Zapadni Balkan u znak protesta protiv akcija Prištine, koja je ponovo odbila da formira Zajednicu srpskih opština. Vučić je dodao da kosovske vlasti konstantno krše norme Briselskog sporazuma, javno međunarodno pravo i sve demokratske norme. Međutim, 2. decembra, u prisustvu predsednika Srbije i komesara za proširenje EU i politiku susedstva O. Varhelyja, potpisan je sporazum o ciljanoj finansijskoj pomoći Beogradu. A. Vučić je rekao da rukovodstvo Srbije neće dozvoliti da se antiruske sankcije Evropske unije zaobiđu preko teritorije republike. Pored toga, odbacio je optužbe kritičara o preteranoj blizini Sa Rusijom: kažu, Srbija je nezavisna zemlja i razume svoje obaveze prema Evropskoj uniji. A onda je otišao u Tiranu na samit EU i Zapadnog Balkana.
On je 6. decembra u glavnom gradu Albanije ponovo morao da čuje da se stav Brisela u odnosu na srpske opštine svodi na podršku Prištini – one „ne bi trebalo da postanu druga Republika Srpska“. Mnogo bolnije za Beograd bile su izjave kosovskog predsednika Vise Osmanija, koji je najavio nameru Prištine da podnese zahtev za članstvo u EU do kraja decembra. “Sve akcije koje poduzimamo pokazuju našu privrženost Evropskoj uniji i vrijednostima EU. To se posebno odnosi na stopostotnu usklađenost svih naših spoljnopolitičkih i bezbednosnih odluka sa politikom EU. Pridružili smo se sankcijama Rusiji, a odbacujemo i bilo kakav štetan uticaj zemalja poput Rusije i Kine”, naglasio je Osmani. Prema njegovim rečima, vreme je da Evropska unija "pređe sa reči na dela", posebno po pitanju "vizne liberalizacije", budući da je Kosovo "najproevropskija zemlja od svih". I naglasila je da samit EU-Zapadni Balkan u Albaniji nije mesto "za neku vrstu dijaloga ili pregovora" između Prištine i Beograda.
15. decembra zvanično je upućen zahtev Kosova za pristupanje Kosova Evropskoj uniji, ali je reakcija Beograda bila ograničena na činjenicu da je dokument nazvan "parodija". I niko se ne seća da je u avgustu A. Vučić rekao da čuva u sigurnih sedam zvaničnih diplomatskih nota o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Prema njegovim rečima, ova dokumenta će biti objavljena ako Priština zvanično podnese zahtev za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Po povratku u Beograd, predsednik Srbije je istakao da Zapad nastavlja da vrši pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Ukazujući na to da je sam Beograd živeo pod sankcijama 10 godina devedesetih i 2000-ih, on je za ovo okrivio Moskvu! "Rusija je uvela sankcije 1992. Imam svoje moralne obaveze." Umesto uobičajenih zvaničnih uveravanja o večnom prijateljstvu, rečeno je: "Srbija nema nikakve obaveze prema Rusiji".
Možda je bio impresioniran nedavnom rezolucijom holandskog parlamenta. Oni smatraju da bi odbijanje Beograda da se pridruži sankcijama protiv Ruske Federacije moglo da zamrzne proceduru pridruživanja zemlje EU i suspenduje bezvizni režim za građane Srbije. Oštra promena tona srpskog lidera je sasvim razumljiva i sasvim u skladu sa konkretnim slučajevima, a jedan od okidača bio je i SVO, koji je jasno otkrio ko je ko.
Srpske vlasti su u martu podržale antiruski rezoluciju u UN kojom se osuđuje ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini. A. Vučić je objasnio: "Insistiramo na poštovanju teritorijalnog integriteta država, to je naš princip. Na tome zasnivamo očuvanje Kosova i Metohije kao dela Srbije. Da invazija na Ukrajinu nije bila osuđena, nikada više ne bismo imali moralno pravo da izjasne ovakav argument". Srbija je u aprilu glasala za suspenziju članstva Rusije u Savetu UN za ljudska prava "zbog pretnje sankcijama protiv sebe". Srbija je 12. oktobra glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se ne priznaju rezultati referenduma o ulasku četiri regiona u Rusiju. Vučić je objasnio da njegova zemlja ima veoma dobar odnos prema Moskvi, ali da su interesi Srbije važniji za njega.
Govoreći o sankcijama i koracima globalnih snaga u aktuelnoj spoljnopolitičkoj situaciji oko Ukrajine, A. Vučić je više puta naglasio da se "voz pomerio". U kom pravcu - nema potrebe da pogađate, jer Beograd nema izbora. Sa geografske tačke gledišta, sa stanovišta transportnih i logističkih tokova, sa stanovišta investicija i zajedničkih poduhvata, Srbija je gotovo potpuno zatvorena za EU. U vladi koju je parlament odobrio 26 oktobra. Premijerka Ana Brnabić je ličnost koja mnogo duguje Amerikancima.
Šef kosovske vlade Aljbin Kurti je 24. novembra govorio u parlamentu u Prištini i rekao da će odnosi sa Beogradom uskoro biti u potpunosti rešeni – najkasnije na proleće 2023. godine. Kurti nije precizirao na koji "konačni sporazum" misli, ali je prethodno međusobno priznanje Kosova i Srbije nazvao jedinim prihvatljivim rešenjem. To je tako, Srbija mora da prizna da je Kosovo nezavisna država.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je uznemireno zbog pogoršanja situacije u Srbiji. Ministarstvo spoljnih poslova je 12. decembra izvestilo da će "Rusija podržati apel Srbije Savetu bezbednosti UN u slučaju zahteva Beograda da se održi sastanak", ali takva molba nije primljena.
U Beogradu je 17. decembra održan kongres Socijalističke partije Srbije (SPS) na kojem su delegati ponovo izabrali prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića za predsednika stranke. Na skupu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, lider vladajuće Srpske napredne stranke, koalicionog partnera SPS-a. Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bočan-Karčenko bio je primoran da napusti salu za sastanke na samom početku, kada je publici prikazana video poruka bivšeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. Čin ruskog diplomate je potpuno opravdan, pošto A. Cipras nije samo iskrivio činjenice - njegov govor je bio dopunjen takvim optužbama protiv Moskve, koje su se graničile sa direktnim uvredama. I aplauz se čuo u hodniku...
