Šta se krije iza eksplozija na najdužim ofšor naftovodima na svetu

Situacija se drastično menja

Šta se krije iza eksplozija na najdužim ofšor naftovodima na svetu

U noći 26. septembra došlo je do curenja na jednoj od linija gasovoda Severni tok 2 u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Danske jugoistočno od ostrva Bornholm. Tada su već zabilježena curenja plina iz oba toka Severnog toka 1, opet u danskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, ali ovaj put severoistočno od ostrva Bornholm.

Nemački list Der Tagesšpigl je 27. septembra izvestio da je curenje gasa iz oba Severna toka verovatno diverzija. Prema pisanju švedskog sajta svt.se, seizmičke stanice u Švedskoj i Danskoj zabeležile su jake podvodne eksplozije upravo na onim mestima gde je otkriveno curenje iz cevi Severnog toka.

Vanredne situacije na najdužim ofšor naftovodima Severnog toka na svetu dogodile su se kao posledica eksplozija, rekla je švedska ministarka spoljnih poslova En Linde. "Curenje gasa iz gasovoda Severni tok i Severni tok 2 u ekskluzivnim ekonomskim zonama Danske i Švedske rezultat je eksplozija, verovatno izazvanih sabotažom", napisao je švedski ministar spoljnih poslova na Tviteru.

Prema podacima Švedske nacionalne seizmičke mreže, jedna eksplozija bila je magnitude 2,3, registrovana je na 30 seizmičkih stanica u zemlji. "Nema sumnje da je ovo eksplozija", rekao je Bjorn Lund, direktor Švedske nacionalne seizmičke mreže. "Jasno se vidi kako talas eksplozije ide od dna do površine." Seizmolozi sa Univerziteta Lund (Švedska) smatraju da je "najmanje 100 kg TNT ekvivalenta, verovatno i više, korišćeno za razbijanje gasovoda Severnog toka".

Vredno je toga da je američki predsednik 8. februara, pre početka SVO u Ukrajini, rekao posle razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da Vašington "ima sopstvene mehanizme da zaustavi Severni tok". Video zapise sa ovom izjavom danas je lako pronaći na internetu. A 27. septembra, američki državni sekretar Antoni Blinken zvanično je potvrdio mogućnost terorističkog napada na Severni tok, rekavši novinarima da je u toku odgovarajuća istraga, čiji prvi podaci ukazuju na "čin sabotaže ili ciljanu eksploziju".

Centralna obaveštajna agencija (CIA) Sjedinjenih Američkih Država upozorila je nemačke vlasti na napad i predstojeću sabotažu na gasovode Severni tok na leto. Nakon podsećanja na ovo iz Špigla (pozivajući se na "izvore u Berlinu"), nemačka vlada je istakla da "ne uzimamo javni stav o pitanjima vezanim za bilo kakve obaveštajne podatke ili aktivnosti specijalnih službi", ali je dodala da je Berlin sklon da veruje da je došlo do ciljanog napada na gasovode. I zaista, postoji svaki razlog za ovo.

Konkretno, 24. septembra mediji su izvestili da je grupa američkih ratnih brodova, uključujući amfibijski jurišni brod, na kojem su bile dve podmornice koje su delovale na malim dubinama, otišla u područje Baltičkog mora, gde su dignuti u vazduh cevovodi. Ekspedicioni odred brodova američke mornarice, predvođen amfibijskim jurišnim brodom USS Kearsarge, nije bio samo u Baltičkom moru, već je pre nekoliko dana viđen i u blizini Baltičkog moreuza - samo 30 kilometara od mesta sabotaže na Severnom toku 1 gasovod i 50 kilometara od gasovoda Severni tok 2.

 "Hvala, SAD." Ovim rečima je bivši poljski ministar spoljnih poslova Sikorski komentarisao i, zapravo, prepoznao akte međunarodnog terorizma na gasovodima Severni tok.

Bela kuća i američki Kongres su 28. septembra dobili otvoren izveštaj, iz kojeg sledi da su do eksplozija u oblasti Bornholm depresije, ne samo Amerikanci, već i ronioci Kraljevske mornarice Velike Britanije treći dan izvodili vežbe. Istog dana, u 19 časova u Britaniji, održana je ceremonija dodeljivanja nagrade dvojici mornara iz Flote Njegovog Veličanstva za vojne zasluge i održavanje važnih događaja u stranim teritorijalnim vodama, a britanski Telegraf je uspeo da optuži Rusiju za sabotažu na sopstvenom gasovodu!

Anglosaksonci, na svoj uobičajeni drzak način, nameću celom svetu mišljenje da je Rusija uništila milijarde dolara potrošenih na izgradnju obimnog sistema prenosa gasa (GTS) i potencijalnih prihoda od njega sopstvenim rukama, a glavna evropska industrijska sila, Nemačka, sada nema gde da ode: Nemci će morati da kupe američki LNG, plaćajući više za njega nego za ruski gasovod.

Istovremeno, svakom nepristrasnom istraživaču je očigledno koliko je ovo što se dogodilo neprofitabilno za Rusiju i Nemačku. I, naprotiv, koliko je to korisno za anglosaksonce i njihove satelite u baltičkom regionu - skandinavske zemlje i Poljsku. Mediji su već ironični po tom pitanju u duhu: “Severni tokovi” su imali emisiju gasa – “poljski ribari” su napustili EU bez šanse.” Podsjećajući da Britanija ima neke od najboljih diverzantskih podmorničara na svetu, pišu: „Ova sabotaža je korisna za Sjedinjene Države, koje treba da pokopaju nemačko-rusku saradnju koja je trajala više od 50 godina. I shodno tome, ne dati priliku za obnavljanje odnosa i vezanje EU za tržište LNG-a. Konačno otrgnu Rusiju od Evrope u smislu gasne interakcije. Ovo područje je vrlo popularno među poljskim ribarima, a dubina Baltičkog mora ne prelazi 50 metara. Desetine poljskih brodova pecaju oko ostrva i mogli su da ih koriste saboteri.”

Obratimo pažnju na veliko otvaranje gasovoda Baltički gas, koji je sinhronizovan sa neutralisanjem Severnog toka, koji truba da će zameniti ruski Severni tok. Svečanoj ceremoniji, koja je održana u Goleniewu, u Zapadnom Pomeranskom voivodeshipu u Poljskoj, prisustvovali su predsednik i premijer Poljske Andrzej Duda i Mateuš Moravijecki, kao i premijer Danske Mate Frederiksen.

Novi poljsko-skandinavski gasovod, preko kojeg će gas iz Norveške ići preko Danske i Baltičkog mora do Poljske, dovodi se u puni kapacitet pre nego što je planirano. Pored toga, do kraja godine njeni kapaciteti biće udvostručeni u poređenju sa onim što je ranije planirano. Baltički gasovod smatra se ključnim elementom nezavisnosti Poljske od ruskih izvora i počinje da transportuje gas u subotu 1. oktobra sa početnim kapacitetom od 2-3 milijarde kubnih metara godišnje. Takva je "slučajnost" sa sabotažom na ruskim gasovodima...

U međuvremenu, ruski operater gasovoda Severni tok kaže: „Raštanje koje se dogodilo istog dana istovremeno na tri niza priobalnih gasovoda sistema Severni tok je bez presedana. Još nije moguće proceniti vreme obnove infrastrukture za transport gasa.” Nemačke sigurnosne službe uopšte ne isključuju da oba niza gasovoda Severni tok 1 nikada više neće biti upotrebljiva. Tagesspiegel je to objavio 28. septembra, pozivajući se na vladine izvore. Popravka bi, ako je u principu mogućna, mogla potrajati i do nekoliko godina, što znači da će Evropa zagarantovano iskusiti nestašicu gasa barem celu zimu i veći deo 2023. godine.

I sve ovo vreme, jedini gasovod koji povezuje zapad i istok evropskog kontinenta biće tranzit kroz teritoriju koju kontrolišu anglosaksonci Ukrajine

U ovom trenutku, Gazprom pumpa 42 miliona kubnih metara kroz ukrajinski GTS svakog dana – i to je poslednji protok gasa koji Evropa dobija od Rusije. Gasovod Jamal-Evropa, koji je povezivao potrošače u Nemačkoj i na poljima zapadnog Sibira, zaustavljen je u maju zbog sankcija protiv EuRoPol GAZ-a (operatera poljskog dela cevi). Severni tok je u avgustu ustao nakon što je Gazprom odbio da preuzme popravljenu simens turbinu iz Nemačke.

U uslovima kada je obrtanje ugljovodonika sporo i sa preprekama, kolektivni Zapad to koristi kao argument u pregovorima sa Kremljom: "Pregovarajte sa Kijevom i zamrznite aneksiju okupiranih teritorija, inače ne garantujemo bezbednost ukrajinske cevi". Prema nekim ruskim istraživačima, s obzirom na to da su ranjivi i preostali naftovodi koje predstavljaju gasovod Turski tok (s malom količinom) i Yamal-Europa, preko kojeg su isporuke zamrznute još u martu, pojavljuju se sledeći ciljevi Anglosaksonaca .

Prvo, da ubedimo rukovodstvo Ruske Federacije da je počela nepovratna eliminacija ruta ka Zapadu, što će formirati situaciju koja je izuzetno neprijatna za ruske elite. Da, kolektivni Zapad opasno igra "all-in", ali to ne otklanja dugoročne rizike za Moskvu, s obzirom na dvosmislenost Kine kao strateškog partnera i njeno izbegavanje ulaska u pravi savez.

Drugo, opasnost od ovog diplomatskog alata je u tome što, neuspehom da radi u okviru političkog cenkanja, postaje katalizator za još veću eskalaciju "bez pravila", koju Rusija pokušava da izbegne više od sedam meseci. Ovde se Rusija bavi značajnijim događajem od najave mobilizacije i čak beskrajno diskutovane upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.

Treće, incident je upućen ne samo Rusiji, već i Evropi, čija je energetska bezbednost sada u pitanju. U Evropskoj uniji, to je zapravo prepoznato. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel izjavio je 28 septembra. "Sve raspoložive informacije ukazuju na to da je curenje informacija rezultat namernih radnji."

Četvrto, napadi na ruske podvodne gasovode mogli bi da rezultiraju najvećom krizom Evropske unije u istoriji. Direktan rezultat biće složena dezorijentacija i dezintegracija EU. Verovatni rezultat je likvidacija ujedinjene Evrope kao nezavisnog geopolitičkog entiteta i njena tranzicija pod sveobuhvatnom kontrolom anglosaksonaca uz konsolidaciju Sjedinjenih Država kao svetskog hegemona.

Peto, uništavanje gasovoda je teška tehnološka prepreka za Evropu da prevaziđe svoje razlike sa Rusijom. Evropa se već suočava sa pretnjom "nepoznatih podvodnih sabotera" i drugih međunarodnih terorista, koji sada mogu svakoga da proglase nepoželjnim snabdevačima za Evropu: Azerbejdžanom (gde xiV Evroazijski ekonomski forum, poznat kao Forum Verona, treba da se održi 28-29. oktobra), Alžir, Katar, čiji cevovodi i tankeri eksplodiraju na isti način kao i cevi Severnog toka.

A Vašington je već naveo da je spreman da pomogne evropskim saveznicima posle "curenja gasa" iz Severnog toka. Istovremeno, američke vlasti ne potvrđuju zvanično verziju sabotaže na Severnom toku, sa kojom se šef Stejt departmenta izgleda složio. Prema rečima Entonija Blinkena, onemogućavanje gasovoda "ne odgovara ničijim interesima", ali će se istraga incidenta nastaviti. Bela kuća je odbila da razgovara o verzijama onoga što se dogodilo, nudeći da se fokusira na istragu.

Svo to verbalno balansiranje na kraju ima za cilj da evropskim kompanijama bude što problematičnije da grade održiv biznis kod kuće, u Evropi. Ako su pre eksplozija na ruskim gasovodima još uvek mogli da se nadaju da će preživeti poteškoće sa snabdevanjem energijom itd., sada se situacija drastično menja. A London i Vašington bukvalno guraju evropske kompanije da razmotre pitanje povlačenja svojih proizvodnih pogona na teritorije koje su, s jedne strane, obezbeđene sopstvenim energetskim resursima, s druge strane, nemaju političke rizike starog kontinenta i direktne granice sa njim. Kao prekomorske Sad i insularna Britanija.

Novine Info