Šta su "DIGITALNE" svinje koje gaje Hrvati?100kg za 30 meseci

UZGAJATE svinje, a ne odlazite na farmu, nema blatnjavih čizama, ni ustajanja u cik zore da bi se nahranile životinje - zvuči filmski, ali nije, piše o novom projektu u Hrvatskoj BBC na srpskom.

Šta su "DIGITALNE" svinje koje gaje Hrvati?100kg za 30 meseci
Foto: D. Dozet, A. Stanković

Krešimir Kuterovac, stočar iz Hrvatske, pokrenuo je sa kompanijom Beyondi i Blok Be platformu GoAgro pomoću koje svako može da postane farmer, a da posao uzgajivača svinja radi neko drugi.

„Vi kupujete digitalni oblik svinje - PigNFT (Pig token). Minimalna cena je 220 evra za koju posle dve i po godine dobijate 100 kilograma svinjetine.

„To je period pretvaranja digitalne svinje u stvarnu i 'masa' svinja vam se povećava za tri odsto godišnje", objašnjava Kuterovac za BBC na srpskom.

Virtuelnu svinju možete da kupite kriptovalutama ili stvarnim novcem, dok sistem plaćanja kartica za sada nije moguć.

Token je vrsta kriptovalute - digitalnog novca, ali i vlasništvo nad nekom stvarnom imovinom, poput nekretnina, akcija, zemljišta, umetničkih dela ili poljoprivrednih proizvoda, kao u slučaju svinja, objašnjava Marija Matić, kriptoanalitičarka, za BBC na srpskom. 

„Digitalne verzije realne imovine omogućava blokčejn tehnologija - tokenizacija, što znači da vi tokenima možete da trgujete na kripto berzama ili platformama", kaže Matić.

Svaki blok predstavlja informacije o određenoj transakciji i jednom uneseni podaci se ne mogu menjati, te se na taj način stvara lanac blokova, odnosno blokčejn.

„Blokčejn je decentralizovana, transparentna i neizbrisiva baza podataka u kojoj se beleže informacije o transakcijama, a njena prednost je što je olakšan pristup investiranju, veća likvidnost, smanjenje troškova transakcija i povećanje transparentnosti", objašnjava ona.

Krešimir Kuterovac ima 57 godina, živi u Osijeku, četvrtom najvećem gradu Hrvatske i čitav život se bavi stočarstvom.

„Hrana je sve važniji resurs, postala je oružje. Ne proizvodimo je dovoljno, a cene samo rastu", kaže.

Foto: A. Stanković

Ideja o virtualnim farmerima potekla je iz želje da „pomognemo i obezbedimo kvalitetan lanac ishrane".

„Ovako povezujemo poljoprivrednike, kojima su potrebne investicije sa kupcima koji traže kvalitetnu hranu", kaže poljoprivrednik iz Hrvatske.

Ukoliko posle dve i po godine „farmer iz fotelje" ne želi proizvod, može da ga proda gazdinstvu koje mu uzgaja svinju ili da je pretvori u mesni paket - kobasice, pršut, šnicle, čvarke i ostale proizvode koji se dobijaju preradom svinjskog mesa).

A može i da proda praseći token na berzi.

Ova ideja nije nova i uveliko je zastupljena u svetu, posebno u poljoprivrednom sektoru, kaže Nikola Sologub, suosnivač i direktor kompanije SRWA koja se bavi blokčejn tehnologijom i tokenizacijom.

„Blokčejn tehnologija donosi određene prednosti u odnosu na tradicionalne računarske sisteme i zato se sve više koristi u svakodnevnom životu.

„Podiže konkurentnost u otkupu poljoprivrednih proizvoda, a i alternativni je izvor finansiranja u sektor", objašnjava za BBC na srpskom. 

(BBC na srpskom)

Pratite NOVINE INFO vesti prema vašim interesovanjima na

Novosti Google News