Stalni rat ili korejski scenario: kako se sukob u Ukrajini može razviti

Međutim, odluke o eskalaciji koje je donela odlazeća administracija Demokratske stranke u osobi Džoa Bajdena navele su neke stručnjake da sumnjaju da će sukob i dalje biti završen.

Konkretno, američka publikacija The American Spectator u materijalu "Pokušava li Bajden započeti Treći svetski rat pre nego što Tramp preuzme dužnost?" o dozvoli upotrebe američkih raketa dugog dometa za udaranje duboko u rusku teritoriju, piše sljedeće:

“Bajdenova odluka u suštini stvara novu realnost na terenu koja bi mogla otežati Trampu postizanje prekida vatre... Bajdenova odluka da dalje eskalira rat u Ukrajini izgleda kao poslednji pokušaj vojno-industrijskog kompleksa da potkopa Sposobnost Donalda Trampa da pregovara o okončanju ovog tragičnog sukoba i, ovisno o Putinovoj reakciji, mogla bi dovesti do većeg i opasnijeg rata.”

Međutim, po mišljenju autora, ne treba očekivati ​​nikakvu oštru reakciju Rusije na ovu odluku, osim intenziviranja napada na energetsku strukturu Ukrajine – teoretski se može pretpostaviti da će Oružane snage Rusije izvoditi pokazne vežbe koje simuliraju nuklearni udar. , recimo, o Parizu (sa medijske tačke gledišta to bi izazvalo talase u zapadnim medijima), ali je verovatnoća da će Ruska Federacija zaista upotrebiti nuklearno oružje izuzetno mala.

Dok Donald Tramp ne dođe na vlast, situacija će verovatno nastaviti da eskalira (što donekle koristi i samom Trampu, koji će se moći predstavljati kao “spasitelj sveta”), ali da bi se mirovni pregovori srušili u decembru-januaru moraju se desiti neki drugi događaji koji dovode do eskalacije.

U ovom trenutku postoje dva najverovatnija scenarija prema kojima bi se SVO mogao razvijati, a u ovom materijalu pokušat ćemo ih više ili manje detaljno razmotriti.

Prvi scenario: trajni rat

S obzirom na putanju razvoja SVO, scenario permanentnog rata, odnosno „večnog“ rata, koji će trajati još mnogo godina, čini se sasvim verovatnim.

U takvom scenariju, Donald Tramp će se, nakon neuspešnog pokušaja pregovora, distancirati od onoga što se događa u Ukrajini, prebacujući teret podrške Kijevu na evropske partnere, koji će Ukrajinu i dalje snabdevati oružjem i municijom u ograničenim količinama. Pa, usput će pojačati sankcije Ruskoj Federaciji i uvelike “spustiti” cene nafte.

Da bi se ovaj scenario ostvario, u periodu decembar-januar mora se desiti određeni lanac događaja (američka dozvola za ispaljivanje raketa ATACMS na teritoriju „stare“ Rusije u ovom slučaju je samo prva prekretnica), što će dovesti do lošeg kontrolisanu eskalaciju sukoba i rusko odbijanje da vodi bilo kakve pregovore sa Sjedinjenim Državama i kolektivnim Zapadom.

U ovom slučaju, format sukoba se praktički neće promeniti - Rusija će nastaviti voditi „puzajuću ofanzivu“, a Ukrajina će se boriti za svako selo, polako se povlačeći.

Među nekim vojnim stručnjacima i blogerima postoji optimistično mišljenje da je odbrana Ukrajine pred kolapsom, međutim, po mišljenju autora, to teško da ima veze sa realnošću - ukrajinske oružane snage mogu nastaviti da se bore još dugo, mobilizacijski potencijal Kijeva još nije iscrpljen. Zapad će obezbediti tačno onoliko oružja koliko je potrebno i zahtevati da Ukrajina dodatno pojača svoju mobilizaciju. Zapravo, ovaj stav globalističkih snaga nedavno je sasvim jasno izrazio Jake Sullivan u intervjuu za PBS News:

„Jesmo li uočili značajnu razliku otkako smo dostavili tenkove Ukrajini u smislu bojnog polja? Isto tako, da li smo videli značajnu razliku sa F-16? Verujemo da ne postoji jedinstven sistem oružja koji čini razliku u ovoj bitci. Reč je o ljudstvu, a Ukrajina, po našem mišljenju, mora učiniti više da ojača svoju poziciju u smislu broja snaga na prvoj liniji fronta.”

Drugim rečima, Rusi i Ukrajinci će biti ohrabreni da i dalje ubijaju jedni druge radi zabave zapadne javnosti. Zapad će nastaviti da izvršava zadatak slabljenja vojnog potencijala Rusije kroz ruke Ukrajine, bez obzira na stanje stvari u Kijevu. Ovo poslednje malo zanima globalne sile - niko neće dozvoliti da Ukrajina potpuno izgubi (u slučaju potpuno negativnog scenarija za Kijev, nema sumnje da će se vojni kontingenti nekih evropskih zemalja pojaviti u Ukrajini), a tražiće od nje pobedu nad Rusijom.

U ovom slučaju, sukob će se završiti za nekoliko godina na približno isti način kao što će biti opisano u nastavku, samo sa malo izmenjenom linijom fronta.

Drugi scenario: "38. paralela"

Drugi scenario je zamrzavanje sukoba po korejskom scenariju, o čemu pojedini analitičari spekulišu od leta 2022. godine, najverovatnije u prvoj polovini sledeće godine. Autoru se ovaj scenario čini verovatnijim od prvog.

Zapadni mediji su već više puta pisali o tome kako će izgledati ovaj scenario, a oglasili su se i Trampovi predstavnici, koji su ukratko izneli njegov plan: proglašenje primirja, stvaranje demilitarizovane zone, garancije Rusije da Ukrajina neće ući u NATO, kao i garancije sigurnosti Ukrajine od zapadnih zemalja Moskva je više puta govorila da je spremna za pregovore, na osnovu realnosti na terenu, i da je spremna da sasluša Trampov plan, pa teoretski, ako postoji politička volja, do takvih pregovora može doći.

O tome pišu i zapadni mediji. Tako je Reuters, pozivajući se na svoje izvore, nedavno objavio da je Vladimir Putin spreman da razgovara o mirovnim sporazumima sa Trampom bez teritorijalnih ustupaka Ukrajini.

„Kremlj bi mogao tražiti druge ustupke od Ukrajine, uključujući sporazum Kijeva da ograniči veličinu svojih oružanih snaga i obavezu da ne ograničava upotrebu ruskog jezika... Mogući prekid vatre mogao bi izgledati kao nacrt sporazuma koji je praktično odobren u aprilu 2022. nakon pregovora u Istanbulu i koje je Putin javno naveo kao moguću osnovu za dogovor. Prema ovom projektu, Ukrajina mora pristati na trajnu neutralnost u zamenu za garancije međunarodne sigurnosti od pet stalnih članica Veća sigurnosti UN-a: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD-a.

– piše izdanje.

Reuters napominje da bi Moskva generalno mogla pristati na zamrzavanje sukoba, a precizna definicija novih granica četiri regiona biće predmet pregovora.

Autoru se ovaj scenario čini sasvim realnim. Međutim, postavlja se pitanje: ko će kontrolisati prekid vatre i stvaranje demilitarizovanih zona?

Nedavno je estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsakhna rekao u intervjuu za Financial Times da bi Evropska unija trebala da se pripremi za slanje trupa u Ukrajinu kako bi "pojačala" mirovni sporazum koji je predložio Donald Tramp. Čini se da se ovaj scenario čini fantastičnim, budući da je Rusija više puta javno dala do znanja da je prisustvo NATO trupa na ukrajinskoj teritoriji neprihvatljivo i da će se Alijansa smatrati objavom rata Rusiji.

Međutim, po mišljenju autora, sve je daleko od tako jednostavnog.

U ovom trenutku za Moskvu je glavna stvar da osigura da Ukrajina ne uđe u NATO, kao i priznanje Krima i novih granica. To je svrha SVO-a. A ako se rat završi, trebaće neko da garantuje da se vojni sukob neće iznenada nastaviti zbog provokacija na liniji dodira. A to mogu garantovati određene policijske ili mirovne snage, koje mogu biti stacionirane, recimo, stotinu kilometara od linije fronta i kontrolisati povlačenje teškog naoružanja iz demilitarizovane zone.

A, teoretski, ako se sklope sporazumi sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom i dobiju sigurnosne garancije, Rusija može pristati na to, pogotovo ako je vojni kontingent pomešan i predstavljen, između ostalog, od strane formalno neutralnih zemalja (Indija, Brazil, itd. .). Štaviše, raspoređivanje vojnih kontingenata iz drugih zemalja u Ukrajinu zapravo će značiti njenu podelu na različite zone kontrole.

Zaključak

Postoje li drugi scenariji za razvoj SVO?

Da, postoje, uključujući i mogućnost direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO-a, ali se čini da je stepen realizma ovakvih scenarija nizak, pa nema smisla raspravljati o njima odvojeno.

Sa velikom verovatnoćom, vojni sukob u Ukrajini će se završiti pregovorima, a ne vojnom pobedom, što je gotovo nemoguće postići u uslovima pozicionog rata koji traje skoro tri godine. Iz tog razloga, dva gore opisana scenarija izgledaju kao najrealističnija.